Bela kuća se bori sa tri izazova: Mogu li oktobarska iznenađenja da ugroze predsedničke nade Kamale Haris?

Bela kuća se bori sa tri izazova koja bi mogla da ugroze nade potpredsednice i pogura narativ republikanskog kandidata o nemaru iz Bajdenove ere, piše CNN. 

Mesec dana pre izbora, SAD se suočavaju sa ozbiljnom mogućnošću da budu uvučene u bliskoistočni požar; štrajk lučkih radnika mogao bi da pogodi potrošače umorne od inflacije; a politički pritisak raste usled uragana Helene.

Tramp je, u međuvremenu, pogođen u sredu kada je otpečaćen dokument od 165 stranica u kojem specijalni advokat Džek Smit daje najpotpuniju sliku svog slučaja u slučaju mešanja u savezne izbore 2020.

Bivši predsednik se izjasnio da nije kriv, ali je podnesak ponovo ubacio njegov pokušaj da ukrade poslednje izbore u mahnitoj završnicu kampanje koja je delimično oblikovana tvrdnjama demokrata da on predstavlja egzistencijalnu pretnju po američku demokratiju.

Svaka situacija naglašava potencijalne ranjivosti za oba kandidata dok birači odlučuju.

Trio testova sa kojima se Haris suočava dolazi sa potencijalnim ekonomskim, političkim i humanitarnim posledicama ako administracija pogreši.

Trampovo mešanje u izbore vratilo se u trku 2024.

Jedan od najzbunjujućih aspekata izbora 2024. jeste taj da, iako je bivši predsednik optužen da je pokušao da opovrgne prethodne izbore, ima jednake šanse da pobedi na ovim izborima.

Dubina Trampove navodne zavere za krađu izbora otkrivena je u Smitovoj dokumentaciji, u kojoj se navodi da je „u velikoj meri koristio privatne aktere i infrastrukturu svoje kampanje da pokuša da poništi rezultate izbora“.

Smit, pokušavajući da zaobiđe odluku Vrhovnog suda ovog leta koja je predsednicima dala značajan imunitet za zvanična dela, dodao je da je Tramp „radio u privatnom svojstvu kao kandidat za funkciju“.

U jednom od delova podneska, Smit je rekao da ima dokaze koji pokazuju da je tadašnji predsednik rekao članovima porodice: „Nije važno da li ste pobedili ili izgubili izbore. I dalje moraš da se boriš kao pakao“.

Tramp je lažno tvrdio da sva njegova pravna razotkrivanja dokazuje da je Bajdenova administracija upotrebila pravdu protiv njega kako bi se mešala u ove izbore.

Portparol kampanje Stiven Čung je rekao da „predsednik Tramp dominira, a radikalne demokrate širom Duboke države lude“.

Tramp je takođe primorao kolege republikance da usvoje njegove lažne tvrdnje o izbornoj prevari 2020. U potpredsedničkoj debati u utorak, njegov potpredsednik Džej Di Vens nije mogao da javno kaže da je njegov šef izgubio na poslednjim izborima.

Dok se čini da su republikanski glasači spremni da prihvate Trampov lažni narativ, ostaje nejasno koliko događaji od pre četiri godine još opterećuju umove birača u različitim državama i koliko će, ako će uopšte, Smitov dokument oblikovati trku.

Događaji koji su pretnja po Kamalu Haris

Najveća ranjivost za Haris možda leži u smislu da je normalnost nakon pandemije koju je Džo Bajden obećao da će obnoviti 2020. još uvek nije postignuta, dok republikanci tvrde da je demokratsko rukovodstvo nadmašeno kaskadnim događajima u zemlji i inostranstvu.

Rat između Irana i Izraela od kojeg su se dugo strahovali mogao bi naterati Sjedinjene Države da se bore sa Teheranom nakon više od četiri decenije antagonizma i dovesti Amerikance u opasnost.

Svaka posledična energetska kriza mogla bi dovesti do porasta cena gasa i srušiti ekonomske akreditive Kamale Haris.

U međuvremenu, Helen,  drugi najsmrtonosniji uragan koji je pogodio kopno SAD u poslednjih 50 godina, posle Katrine 2005. koja je postala simbol kako loše upravljane prirodnom katastrofom možr da izazove političke kataklizme.

„Pogledajte svet danas, pogledajte rakete koje trenutno lete na Bliskom istoku, pogledajte šta se dešava sa Rusijom/Ukrajinom, pogledajte inflaciju koja uništava svet. NIŠTA SE OD OVOGA NIJE DESILO DOK SAM BIO PREDSEDNIK!”, napisao je Tramp je na mreži Truth Social u utorak.

Njegov argument ignoriše svakodnevni haos koji je postojao dok je bio na funkciji.

Ali za razliku od 2020. usred njegovog neuspešnog rukovanja krizom Kovid-19, Tramp nije aktuelni predsednik i njegova funkcija bi mogla da bude oštar izborni argument protiv aktuelne administracije.

Krize koje se šire takođe omogućavaju Trampu da oživi jednu od ključnih tema svoje kampanje – da on nudi snagu, a da su Haris i Bajden slabi.

Svaki od problema koji se nadvija nad trkom za Belu kuću mogao bi da se kvalifikuje za oktobarsko iznenađenje.

Ipak, njihov uticaj je teško proceniti jer mnogi obrti ove kampanje tek treba da imaju odlučujući uticaj. Tramp je, na primer, osuđen za zločin i izbegao je dva pokušaja ubistva.

Posle potpredsedničke debate u utorak uveče, sada nema zakazanih događaja koji bi mogli da donesu veliki preokret u kampanji. To znači da bi efikasno snalaženje u krizama koje se pojave moglo postati još važnije.

Svaki razvoj događaja bi u teoriji mogao poprimiti ogroman značaj među možda nekoliko stotina hiljada glasača u nekolicini sving država koje će odlučiti na ovim izborima.

Haris ima malo vođstvo u nekim nacionalnim anketama, ali većina anketa u različitim državama ne pokazuju jasnu predsnost nijednog kandidata.

Opasna bliskoistočna kriza

Teško je zamisliti veče i nepoželjnije stvari nekoliko nedelja od izbora od bezbednosne krize na Bliskom istoku, regionu koji je decenijama zbunjivao američke predsednike.

Nakon izraelske kopnene ofanzive u Libanu i ubistva lidera Hezbolaha Hasana Nasralaha, region je na ivici noža nakon višemesečnog rata Izraela sa Hamasom u Gazi, koji je usledio nakon terorističkih napada Hamasa 7. oktobra.

SAD i njihovi saveznici pomogli su da se odbije iranski napad balističkim projektilima na Izrael ove nedelje, ali pažnja je sada preusmerena na odgovor Izraela nakon upozorenja premijera Benjamina Netanjahua Teheranu.

Netanjahu je podigao očekivanja od još jedne eskalacije upozoravajući da je Iran napravio veliku grešku u svojim represablijskim napadima i da će „platiti za to“.

Ali, Bajden je u sredu preduzeo veoma neobičan korak i javno upozorio Izrael da ne pokušava da napadne iranska nuklearna postrojenja.

„Odgovor je ne“, rekao je on kada je upitan o takvoj potencijalnoj operaciji i rekao da će SAD razgovarati sa Izraelcima o tome kako bi mogli da odgovore.

Ali Bajdenov problem je u tome što je Netanjahu uvideo da mu je lako da ignoriše zabrinutost SAD u vezi sa njegovim akcijama u Gazi i Libanu, što je narušilo autoritet administracije. Ali izraelski lider je, takođe, delovao sa očekivanjem da će Vašington u svakom slučaju biti primoran da stane u odbranu Izraela.

A vojni potezi Izraela, koji su doveli do hiljada civilnih žrtava u Gazi i Libanu, takođe prete da prošire podele u Demokratskoj stranci zbog neuspeha Haris i Bajdena da obuzdaju Netanijahua.

Neki lideri demokratske zajednice, na primer, upozoravaju na depresivan odziv naprednjaka i arapskih Amerikanaca u ključnim državama, uključujući Mičigen.

Štrajk u luci mogao bi izazvati ekonomski haos

Obustava rada gotovo 50.000 članova Međunarodnog udruženja lučkih radnika (ILA) u lukama na istoku i na obali Meksičkog zaliva blokira protok američkog uvoza i izvoza.

Ako štrajk potraje, američke fabrike bi mogle da se zaustave. A nestašica maloprodajne robe mogla bi da izazove poskupljenja koja podsećaju Amerikance na najgoru inflacionu krizu za koju je Tramp okrivio Bajdena i Haris.

Bajden, u sumrak političke karijere definisane njegovim poštovanjem prema sindikalnom radu, kaže da neće koristiti svoja ovlašćenja da suspenduje obustavu rada. On i Haris su tvrdili da je kolektivno pregovaranje najbolji način da se okonča spor.

Trampova transformacija Republikanske partije i pokušaji udvaranja plavim okovratnicima (radnicima) ogledaju se u njegovom pozivu radnicima da im se pruži šansa da pregovaraju o boljoj plati.

Tradicionalniji kandidat GOP-a možda je stao na stranu lučkih kompanija i brodskih linija. Ali bivši predsednik je takođe pokušao da ubedi birače da je Haris kriva za ćorsokak.

Demokratska kandidatkinja u sredu je kazala da je Trampova pro-radnička retorika lažna.

„Donald Tramp želi da nas povuče u vreme pre nego što su radnici imali slobodu da se organizuju“, rekla je ona, optužujući kandidata iz GOP-a da je blokirao beneficije za prekovremeni rad i podržavao ‘razbojnike’ među sindikatima dok je bio predsednik.

Ipak, spor je poslednja stvar koju Haris želi dok nastoji da smanji Trampovu prednost u ekonomiji – pitanje za koje glasači dosledno kažu da ih najviše brine uoči izbora.

Bajdenov bes nagoveštava dublju istinu

Predsedničke administracije su sada bile akutno svesne svakog utiska da su izneverili Amerikance uhvaćene u prirodnim katastrofama.

Potpredsednica je, stoga, požurila u sredu da ublaži političke odjeke posle uragana Helen, koji je izazvao užasne poplave, uključujući delove dve države, Džordžije i Severne Karoline, i usmrtio najmanje 189 ljudi, a mnogi se još vode kao nestali.

Haris je doletela u Augustu, Džordžija, da sagleda štetu i pruži ažurirane informacije o ubrzanim naporima savezne pomoći.

Bajden, koji je obišao oštećenja iz vazduha u Severnoj Karolini, zatražio je od Pentagona da odobri raspoređivanje 1.000 aktivnih vojnika tamo kako bi se pridružili stotinama pripadnika Nacionalne garde koji su već uključeni.

Ali Tramp je već pokušao da manipuliše tragedijom radi političke dobiti, optužujući Bajdena da je „spavao“ posle oluje.

Bivši predsednik koji će ostati upamćen po šašavom upravljanju saveznim vanrednim situacijama takođe je lažno rekao da republikanski guverner Džordžije Brajan Kemp nije mogao da dođe do predsednika.

„On laže, a guverner mu je rekao da laže“, rekao je Bajden u ponedeljak. „Nije me briga šta on govori o meni, zanima me šta on, šta saopštava ljudima kojima je potrebno“, rekao je predsednik. „On implicira da ne radimo sve što je moguće. A radimo.”

Predsednikov gnev nije samo sumirao njegovu frustraciju zbog Trampovog pokušaja da eksploatiše uraganom Helena. Naglasio je istrajnost bivšeg predsednika da ponovo izmisli stvarnost. Pre četiri godine, Bajden je mislio da je ovo zauvek ukinuo. Ali Tramp i dalje koristi nemire za svoju korist.