Američke obaveštajne službe utvrdile su da Rusija radi na stvaranju izgovora za njenu potencijalnu invaziju na Ukrajinu i na pripremi napada za koji će okriviti ukrajinske snage, saopštila je danas Bela kuća.
Portparolka Bele kuće Džen Psaki (Jen) rekla je da saznanja obaveštajaca pokazuju da Rusija kreira izgovor za invaziju tako što putem kampanje širenja dezinformacija na društvenim mrežama predstavlja Ukrajinu kao agresora koji priprema napad na ruske snage u istočnoj Ukrajini.
Psaki je navela da je Rusija već poslala na teren operativce, obučene za ratovanje u gradskim uslovima, koji bi mogli da upotrebe eksploziv u aktima sabotaže protiv ruskih snaga, za šta bi Moskva okrivila Ukrajinu.
„Zabrinuti smo što se ruska vlada priprema za invaziju na Ukrajinu koja bi mogla da rezultira rasprostranjenim kršenjem ljudskih prava i ratnim zločinima ako diplomatija ne ispuni svoje ciljeve“, rekla je Psaki.
Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena (Joseph Biden) nije iznela detalje o tome kako je obaveštajna zajednica došla do takvog zaključka ni koliko je uverena u tačnost te procene.
Neimenovani američki zvaničnik rekao je da je većina obaveštajnih podataka prikupljena iz presretnutih komunikacija i posmatranja kretanja ljudi.
Savetnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven (Jake Sullivan) rekao je juče da američka obaveštajna zajednica nije donela procenu da su Rusi definitivno odlučili da preduzmu vojnu akciju u Ukrajini.
Saliven je medjutim rekao da Rusija postavlja temelje za invaziju pod lažnim izgovorom za slučaj da njen predsednik Vladimir Putin odluči da krene tim putem.
Ukrajinski mediji su ranije danas javili da vlasti te zemlje veruju da ruske specijalne službe planiraju incident za koji bi optužile Kijev, a koji bi mogao da izazove dodatni sukob.
Novi američki obaveštajni podaci objavljeni su posle više ovonedeljnih razgovora predstavnika Rusije i SAD i NATO-a u Evropi, na kojima nije postignut veliki napredak u zaustavljanju eskalacije krize.
Pregovori su započeti u jeku tenzija, naraslih pošto je Rusija rasporedila oko 100.000 vojnika u blizini granice sa Ukrajinom. Kijev i Zapad strahuju da gomilanje ruskih snaga blizu Ukrajine nagoveštava invaziju na tu zemlju.
Moskva, koja je 2014. pripojila ukrajinsko poluostrvo Krim, negira da planira napad na Ukrajinu, ali je upozorila Zapad da širenje NATO-a na tu i druge bivše sovjetske zemlje predstavlja „crvenu liniju“ koja se ne sme preći.
Rusija je ranije danas zatražila da NATO najkasnije sledeće nedelje odgovori na njen zahtev za davanje garancija o neširenju na istok, iako je alijansa već odbacila mogućnost da pristane na to.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je da su zahtevi da se NATO neće širiti ni razmeštati oružje u Ukrajinu i druge bivše sovjetske republike ključni za napredak u pregovorima o ukrajinskoj krizi.
Lavrov je kazao da Moskva neće beskonačno čekati i da sledeće nedelje očekuje pismeni odgovor SAD i NATO-a na njene zahteve, navodeći da razmeštanje NATO vojnika i oružja u blizini ruske granice predstavlja bezbednosni izazov koji odmah mora biti rešen.
„Ponestalo nam je strpljenja. Zapad je vođen ohološću i povećao je tenzije kršenjem svojim obaveza i potezima protiv zdravog razuma“, naveo je Lavrov.
Iako su SAD i njihovi saveznici odlučno odbacili zahtev Moskve za davanje bezbednosnih garancija o neširenju NATO-a, dve strane su se složile da ostave otvorena vrata za dalje razgovore o kontroli naoružanja i merama izgradnje poverenja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.