Belgijsko suočavanje sa rasističkom prošlošću

Kako prenosi Al Džazira, pojedini zastupnici smatraju da je vreme za suočavanje sa zverstvima počinjenim u Kongu, Burundiju i Ruandi, a povod je tužba pet žena koje tvrde da su ih kao decu belgijske kolonijalne vlasti otele i odvojile od porodica.

Pet žena mešanih rasa, sve rođene između 1945. i 1950. u Kongu pod belgijskom upravom, tužile su bivšu kolonijalnu silu zbog zločina protiv čovečnosti i traže odštetu. Među njima je Lea Tabares, čiji je otac bio Portugalac, belac, a majka Kongoanka, crnkinja. Ali, međurasni parovi tada su bili zabranjeni, a njihova deca smatrana su pretnjom belačkoj nadmoći. Zato ju je kada je imala dve godine belgijska policija odvojila od porodice i odvela u jednu katoličku školu.

“Želimo da nam belgijske vlasti objasne zašto su nas otele, zašto smo odvedene od porodica i zlostavljane, zašto su nam uskratili prava, odvojili nas od naših korena i sveta”, rekla je Tabares za Al Džaziru.

Aktivisti kažu da su desetine dece mešanog porekla otete u belgijskim kolonijama na području današnje Demokratske Republike Kongo, Ruande i Burundija. Neka su smeštena u sirotišta, a ostala poslata u Belgiju.

Žaklin Gogbor je sa tri godine stigla u Belgiju i data na usvajanje nakon što je u Ruandi oteta iz majčinog naručja. Danas vodi udruženje koje okuplja otetu decu koju sve, kako ona kaže, povezuju gubitak, trauma i ukradeni identitet i ističe da je reč o rasizmu.

Belgijska vlada je 2019. godine izdala zvanično izvinjenje zbog uloge koju je zemlja imala u sistematskoj segregaciji i otmicama dece mešanog porekla. Izvinjenje je uputio tadašnji premijer Šarl Mišel.

“U ime belgijske savezne vlade izvinjavam se ljudima mešane rase sa belgijskim kolonijalnim poreklom i njihovim porodicama zbog nepravde i njihove patnje”, rekao je tada Mišel. Prošle godine je prvi put u istoriji zemlje belgijski kralj izrazio žaljenje zbog zločina koje je počinila bivša kolonijalna sila.

Komisija od deset stručnjaka oformljena prošle godine sa zadatkom da istraži belgijsku kolonijalnu prošlost sa različitih tačaka gledišta je parlamentu predala svoj finalni izveštaj, koji uključuje i sugestiju da bi zemlja trebalo da plati odštetu Kongu. Komisija je formirana nakon prošlogodišnjih protesta “Crni životi su važni” a njeni članovi su, navodi Brisel tajms, dobili instrukcije da prikupe sva saznanja o belgijskoj kolonijalnoj prošlosti, naročito o njenoj najozloglašenijoj umešanosti u Kongo, kao i da istraži kako ta prošlost i dalje utiče na ljude danas.

Panel sačinjen od deset istoričara i drugih stručnjaka je od početka izazivao rasprave zbog njegovog sastava, a konačni izveštaj, koji je mesecima odlagan, treba da predstavlja bazu za dalje rasprave o ovom pitanju među političarima. Predsedavajući komisije Vuter de Vrint naglašava da je svaki pojedinačni deo doprinosa izveštaju isključiva odgovornost onog stručnjaka koji ga je napisao.

“Stručnjaci su imali zadatak da istraže povezanost između kolonijalizma i rasizma i diskriminacije danas. Dobra stvar je da se u izveštaju ne izbegavaju tabui. To je bio i još uvek je težak zadatak i sada je na članovima komisije da dalje raspravljaju o tome”, rekao je De Vrint za Brisel tajms.

Članica komisije Ane Vetsi Mpoma, istoričarka i predstavnica pokreta dijaspore, u izveštaju od 681 strane tvrdi da bi Belgija trebalo da prizna kolonizaciju Konga kao zločin i da je dužna da plati odštetu, prenosi belgijski list De morgen. “Pretrpljenu štetu je nemoguće kvantifikovati, ali ona mora da bude nadoknađena kroz finansijsku kompenzaciju”, kaže Mpoma.

Prema njenim rečima, Belgija treba da pokrene i proceduru za dodelu odštete afričkim potomcima – Belgijancima sa kongoanskim, ruandanskim i burundijskim korenima – uključujući i naknadu za određenu psihološku podršku. “Zadobijene rane se prenose sa jedne generacije na narednu”, rekla je Mpoma.

Međutim, piše Brisel tajms, već ima onih koji se ne slažu sa tim – opoziciona stranka Nova flamanska alijansa (N-VA) je odmah reagovala na izveštaj snažno se protiveći bilo kakvoj vrsti reparacija. “Ako treba da platimo odštetu zbog okupiranja teritorija u Kongu, kao što se sugeriše, onda imamo da izmirimo i brojne istorijske račune sa gotovo svakom drugom zemljom u Evropi”, rekao je za Brisel tajms član parlamenta iz stranke N-VA Tomas Rogeman.