Belorusi tvrde da su uhapsili „ruske plaćenike“

Bezbednosna služba Belorusije KGB je saopštila da su uhapšeni muškarci članovi grupe Vagner, tajne privatne vojne firme koju navodno kontroliše saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina, a koja promoviše interese Moskve u Ukrajini, Siriji, Libiji i izvesnom broju drugih zemalja.

Vest o hapšenju ruskih plaćenika predstavlja poslednji u nizu obrta u okviru izborne kampanje tokom koje je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, inače dominantan akter u zemlji gotovo tri decenije, iza rešetaka uoči glasanja stavio i navodne „glavne“ rivale.

Državna novinska agencija Belta je izvestila, preneo je Moskou tajms, da su vlasti dobile informaciju da je u Belorusiju doputovalo 200 boraca da bi „destabilizovali situaciju tokom izborne kampanje“.

Bezbednosne službe bivše sovjetske republike su u sredu uhapsile grupu od 32 ruskih boraca kao i još jednog muškarca na drugoj lokaciji.

Šef Saveta za bezbednost Belorusije Andrej Ravkov je juče ujutru rekao da je pokrenuta istraga i da se uhapšeni suočavaju sa optužbama za pripremanje „terorističkog čina“.

On je naglasio da je „u toku potraga“ za ostalima, žaleći se da je cela akcija „poput traženja igle u plastu sena“.

Opis muškaraca ukazuje da nisu nastojali da budu neprimetni.

Njihovo ponašanje je „nekarakteristično za ruske turiste“ jer, kako se navodi, nisu pili alkohol, a to što su bili „uniformisani i što im je odeća podsećala na vojnu uniformu“ je privlačilo pažnju, izvestila je Belta.

Kako piše Moskou tajms, analitičari ocenjuju da je takoreći nemoguće da Lukašenko nije bio svestan prisustva plaćenika iz redova Vagnera.

„Lukašenko je, naravno, bio svestan zašto su borci Vagnera u Minsku i kuda su se uputili“, napisao je vojni dopisnik Semjon Pegov.

Belta je objavila imena 33 uhapšenih, a beloruska televizija nekoliko fotografija iz njihovih navodnih pasoša.

„Naša nezavisna istraga pokazuje da je stvarno reč o borcima Vagnera. Imamo dokumenta pomoću kojih je identifikovana trećina vojnika. Imena devetoro s liste nam još nisu poznata. Desetak se borilo u Siriji, a otprilike isti broj u Ukrajini. Teže je obezbediti izričite dokaze za njihovo učestvovanje u afričkim ratovima“, rekao je za Moskou tajms Denis Korotkov, novinar Novaja gazete, čiji je sektor upravo grupa Vagner.

Nakon hapšenja oglasila se ukrajinska bezbednosna služba koja je juče saopštila da će tražiti izručenje ruskih boraca iz Belorusije.

Odnosi Ukrajine i Rusije su zategnuti od 2014. kada je Moskva anektirala Krim i došlo je do sukoba ukrajinskih snaga i proruskih separatista na istoku zemlje.

Ruska ambasada u Minsku je saopštila u sredu da je obaveštena o hapšenju 32 ruska državljana. Kremlj je juče negirao da pokušava da destabilizuje Belorusiju.

Od izbijanja epidemije virusa korona Belorusija je svoje granice držala otvorene i međunarodni letovi su saobraćali uobičajeno.

Budući da su u Rusiji zbog pandemije ukinuti međunarodni letovi, Rusi odlaze u Belorusiju gde hvataju avione na međunarodnim letovima da bi putovali u inostranstvo.

Korotkov smatra da je to „najlogičnija verzija“ događaja.

„To nije uobičajena ruta koju koristi Vagner, ali za vreme pandemije je možda malom broju vojnika bilo korisno da koristi zemlju kao tranzitnu“, rekao je novinar Novaja gazete.

Moguće je da su uhapšeni bili na putu do Sudana, gde je grupa Vagner navodno aktivna. Na video snimku se među ličnim stvarima uhapšenih vidi i novac u sudanskoj valuti.

Vojni stručnjak Pavel Luzin je, međutim, doveo u pitanje mogućnost da grupa Vagner koristi Belorusiju kao tranzitnu zemlju za putovanja.

„Zaista ne vidim kako bi to moglo da funkcioniše. Vagner je pod krovom vojne obaveštajne službe. Za njih je zgodno da rade iz Rusije. Tamo ima mnogo mirnih mesta, mnogo vazdušnih luka i mnogo je lakše. Nisam siguran da je ruska vojna obaveštajna služba toliko komotna u Belorusiji da počne da tamo na licu mesta sarađuje s plaćenicima“, rekao je Luzin za novinski sajt Republika.

Moskou tajms piše da su Rusija i Belorusija u pregovorima o većoj integraciji, čak do te mere da uspostave jedinstvenu državu.

Iako je navodno pod sve većim pritiskom da se približi Rusiji, Lukašenko odbacuje ideju o potpunom ujedinjenju s Moskvom.

Pozivajući se na neimenovane izvore, politička analitičarka Tatjana Stanovaja je rekla da sekretar Saveta za bezbednost Rusije Nikolaj Patrušev sarađuje s (biznismenom Jevgenijem) Prigožinom na projektu u okviru kojeg se istražuje ideja o potpunoj integraciji Belorusije u rusku teritoriju.

Korotkov, međutim, smatra da je veoma mala verovatnoća da su plaćenici Vagnera u Belorusiji da bi radili na ostvarenju tog cilja.

„Ovi momci su vojnici na bojištu – oni mogu da se bore, ali nisu stručnjaci za političke provokacije i nisu specijalisti za tajne operacije. Nije jasno kako mogu da izazovu nestabilnost u okviru Belorusije. Beloruska vojska bi ih lako savladala“, rekao je.

Luzin, međutim, smatra da se plaćenici Vagnera mogu koristiti kao „izaslanici“ koji mogu da deluju kao demonstranti u civilu, kao što je to bio slučaj u istočnoj Ukrajini 2014.

Prema njegovom mišljenju, generalno nema mnogo načina na koje ruska vojska može da interveniše u Belorusiji, pošto tamo ima nekolicinu baza.

„Rusija neće dopustiti da Belorusija ide bilo kuda – ako se situacija pretvori u revoluciju, Moskva će intervenisati. Ako Lukašenko želi da prenese vlast na nekoga ko ne odgovara Moskvi, Rusija će intervenisati“, rekao je Luzin za Republiku, preneo je Moskou tajms.

Predsednik „neprijatan“ za Moskvu

Beloruski politički ekspert Jurij Carik je rekao pozivajući se na anonimne izvore da bi još Rusa moglo da bude poslato u beloruske gradove da bi učestvovali u protestima i dodatno oslabili političku poziciju Lukašenka. „Ovi izbori su za Rusiju veoma pogodan trenutak za slabljenje Lukašenka; on je postao neprijatan za Moskvu. Nemiri bi mogli da podstaknu Lukašenka da uvede stroge mere i gurne Belorusiju ka Rusiji, izolujući je od međunarodne zajednice“, rekao je Carik za Moskou tajms.