Belorusija, Ukrajina i snovi Vladimira Putina o carstvu

Koliko daleko je imperijalno planiranje očito napredovalo pokazuje i to što  Moskva već počinje da dizajnira zastave i grbove za novu državu koja bi uključivala Rusiju, Belorusiju i Ukrajinu, što, kako navodi, Vitmor pokazuje nedavni članak istoričara Sergeja Makina u Nezavisinaja gazeti.

I dok se planovi nastavljaju sa osmišljavanjem simbola imperije, stručnjaci bliski Kremlju i lideri javnog mnjenja razmatraju koje bi bivše sovjetske nacije trebalo da dobiju privilegiju da budu novi vazali Moskve, ukazuju Vitmor u tekstu.

Politikolog Valerij Kaplenkov je u nedavnom članku tvrdio da nova ruska imperija treba da bude rusocentrična, da izbegava amorfni multinacionalizam i da se koncentriše na inkorporaciju slovenskih zemalja kao što su Belorusija i Ukrajina, ali ne i Kavkaz i Centralna Azija.

“Rusija ima jedinstvenu šansu da u budućim modelima državnog uređenja kombinuje dve vrste državnosti, imperijalnu i nacionalnu“, napisao je Kaplenkov. Ali da bi se to dogodilo, dodao je, „geografske granice nove ruske države moraju biti donekle drugačije od granica prerevolucionarne Rusije ili Sovjetskog Saveza“.

Prema Kaplenkovu, ova imperijalna ekspanzija treba da počne sa Belorusijom i Ukrajinom, ali se tu ne bi završila.

„Rusija može i treba da se geografski širi samo u najtežem, zapadnom pravcu. NATO i Evropska unija, čije su članice baltičke republike i kojima sanjaju da se priključe Ukrajina i neke snage u Belorusiji, nisu večni“, napisao je on. „Severnoatlantski savez i Evropska unija su imali početak i imaće kraj. Na njihovo mesto će doći drugi blokovi, najverovatnije, lokalniji. I Rusija će imati realnu priliku da vrati istorijske teritorije koje su bile deo drevne Rusije, a kasnije i carstva iz vremena Petra i Katarine.

Dok se u Moskvi razmišlja o simbolima i oblicima nove imperije, Putinov režim ubrzava raspoređivanje trupa i vojne opreme u Belorusiji.

Prema procenama NATO-a, Rusija će ovog meseca imati čak 30.000 vojnika u Belorusiji, navodno za vojne vežbe koje su zakazane za 10.-20. februar.

Novi satelitski snimci kompanije Makar Technologies sa sedištem u SAD pokazuju kako se ruske snage kreću kroz Belorusiju i stvaraju terenske kampove blizu ukrajinske granice. Slike pokazuju vojnu opremu u blizini gradova Jelck, Rečica i Luninec, koji su udaljeni oko 50 kilometara od ukrajinske granice. Vojna oprema koja se koristi uključuje tenkove, haubice, borbena vozila pešadije, sisteme protivvazdušne odbrane S-400, jurišne avione Su-25 i balističke rakete Iskander.

Nagomilavanje vojske u Belorusiji izaziva uzbunu širom Evrope. Grupa od 77 poslanika Evropskog parlamenta potpisala je 1. februara otvoreno pismo liderima Evropske unije u kojem se navodi da raspoređivanje ruskih trupa „treba tretirati kao okupaciju Belorusije“. Potpisnici pisma su takođe rekli da jačanje ruske vojske „predstavlja pretnju za Ukrajinu, Poljsku, Litvaniju, Letoniju i celu Evropu“.

Litvanska premijerka Ingrida Šimonite nazvala je raspoređivanje ruskih trupa u Belorusiji „trenutak iz 1938. za našu generaciju“, u odnosu na godinu kada je nacistička Nemačka anektirala Austriju i podelila Čehoslovačku, postavljajući scenu za Drugi svetski rat.

Vojno raspoređivanje u Belorusiji se, naravno, odvija dok Rusija nastavlja da koncentriše trupe i opremu blizu Ukrajine. Prema rečima ukrajinskog ministra odbrane Oleksija Reznikova, Rusija je okupila ukupno najmanje 115.000 vojnika u blizini ukrajinskih granica. Druge procene iznose ukupno 130.000.

U međuvremenu, visoki zvaničnici u administraciji američkog predsednika Džozefa Bajdena rekli su članovima Kongresa prošle nedelje da je Rusija okupila 70 odsto snaga neophodnih za pokretanje invazije na Ukrajinu u punom obimu.

Ruske trupe koje su sada u Belorusiji mogle bi potencijalno da odigraju ključnu ulogu u svakoj novoj ofanzivi. „Najveća opasnost je to što su ukrajinske snage uglavnom koncentrisane na istoku Ukrajine, ali najbliži put Kijevu je iz Belorusije“, rekao je bivši ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk u izjavi koju je preneo EU Obzerver.

Čak i ako Putin na kraju odluči da ne pokrene još jednu invaziju na Ukrajinu u narednim nedeljama, raspoređivanje trupa u Belorusiji dovodi Moskvu u poziciju da dominira svojim manjim, ali strateški vitalnim zapadnim susedom, kontroliše njenu politiku i na kraju završi svoju tekuću meku aneksiju.

Ruski politički i vojni analitičar Pavel Luzin je nedavno napisao: „Moskva može da se pripremi za razvoj događaja u beloruskom pravcu, a ne u ukrajinskom pravcu“, dodajući: „Belorusija je dobra odskočna daska kako za povećanje pritiska na Ukrajinu tako i za jačanje pregovaranja sa Zapadom o pitanjima evropske bezbednosti“.

Ukrajina i Belorusija su prve mete u Putinovoj potrazi da u nekom obliku oživi staro carstvo. I dok svet posmatra kako se Rusija bori protiv Ukrajine, Moskva brzo i tiho završava preuzimanje Belorusije.