EPA-EFE/RAMIL SITDIKOV / SPUTNIK/ KREMLIN POOLZapadne sankcije samo ubrzavaju integraciju Rusije i Belorusije, izjavio je u petak ruski predsednik Vladimir Putin, a prenosi Moskva tajms.
– Neviđeni politički i sankcioni pritisci „kolektivnog Zapada” teraju nas da ubrzamo proces ujedinjenja. Zajedno je lakše minimizirati štetu od nelegalnih sankcija, pokrenuti proizvodnju potrebnih proizvoda, razviti nove kompetencije i proširiti saradnju sa prijateljskim zemljama – rekao je Putin u video obraćanju na IKS. godišnji Forum ruskih i beloruskih regiona.
Podsetimo, zapadne zemlje su uvele više rundi sankcija i Moskvi i Minsku u znak odmazde za rusku agresiju na Ukrajinu, pri čemu je Belorusija optužena da je dozvolila ruskoj vojsci da koristi belorusku teritoriju za invaziju na sever Ukrajine.
Putin je svoj govor na forumu – koji je održan u beloruskom gradu Grodno, u blizini poljske granice – započeo istorijskim reminiscencijama na Drugi svetski rat, podsećajući da se forum održava uoči Dana nezavisnosti Republike Belorusije, koja se praznuje 3. jula.
– Tog dana 1944. godine Minsk je oslobođen od nacista. Zato želim od srca da čestitam našim beloruskim prijateljima ovaj nacionalni praznik. Zauvek ćemo pamtiti da su se naši narodi zajedno borili za odbranu slobode i nezavisnosti i za mir u celoj Evropi po cenu ogromnih žrtava – rekao je predsednik Rusije.
Putin je svoj govor završio konstatacijom da su dve susedne zemlje „uspele da postignu zaista primeran nivo strateškog partnerstva i savezništva”, odnosno da njihova Unija predstavlja „primer zaista obostrano korisne i ravnopravne integracije”.
Ugovor iz 1997. godine.
Na forumu u Grodnu govorio je i beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, koji je takođe pohvalio uniju dve zemlje kao „primer kulturne i ekonomske međudržavne saradnje“:
– U sadašnjoj fazi, Savezna država Belorusija i Rusija igra ulogu lokomotive u opštem toku integracionih procesa – rekao je Lukašenko.
Predsednik Belorusije je tada pozvao i druge postsovjetske zemlje da se približe Uniji, navodeći da je to jedini način da ostane suveren i nezavisan.
– Danas zemlje postsovjetskog prostora moraju biti iskreno zainteresovane za približavanje Saveznoj državi, ako žele da sačuvaju svoj suverenitet i nezavisnost. Oni koji sumnjaju moraju da shvate: bez brzog ujedinjenja i konsolidacije, jačanja međudržavnih veza i jednostavno normalnih ljudskih odnosa, sutra nas možda neće biti – rekao je Lukašenko.
Lukašenkove reči će na Zapadu biti protumačene kao najava Putinovog pokušaja da obnovi bivši SSSR, u skladu sa njegovom čuvenom tezom da je „raspad Sovjetskog Saveza najveća geopolitička katastrofa 20. veka“, odnosno da „onaj koji ne žali SSSR nema srca“. Međutim, mnogo ređe se citira nastavak te Putinove izjave u kojoj kaže da „onaj ko hoće da obnovi SSSR nema pameti“.
Međutim, treba reći da je ideja o spajanju Rusije i Belorusije starija od Putina, jer datira iz vremena pre nego što je Putin preuzeo vlast u Rusiji. Ugovor o uniji Rusije i Belorusije dve zemlje su potpisale još 1997. godine, kada je Rusiju predvodio Boris Jeljcin, a deklarisani cilj ugovora bila je obnova susedskih veza nakon raspada SSSR-a i, na kraju, stvaranje zajedničke države.
Iskander na putu za Minsk
U ovih 25 godina, Lukašenko je stalno manevrisao u svom odnosu prema Moskvi i ideji federalne države, naizmenično približavajući se i udaljavajući od tog koncepta. Do kraja.
U subotu, 2. jula, samo dan nakon što su Putin i Lukašenko u Grodnu biranim rečima govorili o zajedničkoj saveznoj državi, predsednik Belorusije je optužio Ukrajinu da pokušava da napadne vojne objekte na beloruskoj teritoriji.
– Provociraju nas. Moram da vam kažem da je pre tri dana, možda dan više, sa teritorije Ukrajine pokušan napad na vojne objekte na teritoriji Belorusije. Ali, hvala Bogu, protivvazdušni sistemi Pancir uspeli su da presretnu sve rakete koje su ispalile ukrajinske oružane snage – rekao je Lukašenko beloruskoj agenciji Belta, rekavši da će Belorusija „odmah” odgovoriti na svaki neprijateljski napad.
Ukrajinske vlasti nisu komentarisale Lukašenkovu optužbu, ali su prošle nedelje saopštile da su rakete ispaljene iz Belorusije pogodile granično područje unutar njene teritorije.
Lukašenko je, s druge strane, negirao da Belorusija želi da interveniše u Ukrajini, ali je upozorio Kijev i njegove zapadne saveznike da će u slučaju daljih napada beloruska vojska uzvratiti:
– Kao što sam rekao pre više od godinu dana, ne nameravamo da se borimo u Ukrajini. Borićemo se samo u jednom slučaju. Ako uđete u našu zemlju, ako ubijete naš narod, onda ćemo odgovoriti – rekao je Lukašenko.
Kao što vidimo, opasnost od potencijalnog širenja ukrajinskog rata na druge zemlje nije nimalo nerealna. Moguće uključivanje Belorusije u sukob predstavljalo bi novu eskalaciju neviđenih razmera.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
