Beloruske vežbe borbene gotovosti naspram sabotaže i otpora građana

Ipak, iako autokratski predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko pomaže ratne napore Kremlja, većina Belorusa se protivi invaziji na Ukrajinu, dok su tajne mreže aktivista i disidenata aktivno sabotirale ruske snage u toj zemlji, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).

Oružane snage Belorusije počele su 4. maja iznenadne velike vežbe, navodi Rojters pozivajući se na saopštenje beloruskog ministarstva odbrane u kojem se naglašava da vežba ne predstavlja pretnju po susede ili evropsku zajednicu.

Lukašenko je razgovarao dan ranije s ruskim kolegom Vladimirom Putinom i njih dvojica su, između ostalog, razgovarala o ruskoj operaciji u Ukrajini.

Belorusija, saveznica Moskve koja deli granicu s Ukrajinom, pokrenula je, ističe agencija Frans pres, vojne manevre koje opisuje kao vežbe „iznenađenja“ s ciljem da se „procenila spremnost i sposobnost trupa da reaguju brzo na moguću krizu“.

Vežbu, naglašava AFP, pomno prati Kijev koji je više puta optuživao Belorusiju da planira da pošalje trupe u Ukrajinu kako bi pomogla ruskoj vojnoj operaciji.

Belorusija, kojom skoro 30 godina gvozdenom šakom vlada moćnik Aleksandar Lukašenko, služi kao vazdušna i logistička baza za Moskvu.

Ipak, dodaje AFP, indirektno učešće Belorusiji u sukobu u Ukrajini ne podržavaju svi Belorusi, a posljednjih meseci bilo je akata sabotaže i nekoliko osumnjičenih je uhapšeno.

Iznenadne vojne vežbe velikih razmera u Belorusiji dolaze usred sve veće zabrinutosti da će Putin zvanično da objavi rat Ukrajini 9. maja, na Dan pobede, kada Rusija obeležava kraja Drugog svetskog rata, piše Njuzvik.

U analizi zvaničnika odbrane Velike Britanije, objavljenog početkom maja, navedeno je da Putin „verovatno želi da pokaže značajan“ vojni uspeh uoči praznika. Ako Putin formalno objavi rat, ističe američki časopis, onda bi on bio, prema zakonu, mogao pozvati na opštu mobilizaciju.

Iako je Belorusija postala utočište za desetine hiljada ruskih vojnika i vojne opreme, vrlo mali broj Belorusa podržava rusku invaziju na Ukrajinu, piše Vašington post, ističući da je rat u Ukrajini ojačao belorusku opoziciju i antirežimske aktivnosti.

Beloruski aktivisti u inostranstvu i kod kuće sa užasom su gledali kako ruske snage izvode desetine raketnih udara na ukrajinske ciljeve sa beloruskog tla, dodaje list.

Anketa koju je sredinom marta sproveo londonski Četam haus pokazala je da možda samo tri odsto stanovništva zemlje podržava potencijalno učešće beloruskih trupa u ratu protiv Ukrajine. Samo 16 odsto je podržalo da Belorusija dozvoli da se njeno tlo koristi za vođenje rata s Ukrajinom.

Već postoje znaci antirežimskih aktivnosti u Belorusiji, piše Vašington post i dodaje da su se disidentske mreže raširile posle invazije kako bi pomogle podrivanju ruskih ratnih napora. Od prvih dana invazije u februaru, tajna mreža železničkih radnika, hakera i disidentskih bezbednosnih snaga krenula je u akciju da onesposobi ili poremeti železničke veze koje povezuju Rusiju i Ukrajinu preko Belorusije.

Mnogi smatraju da su brojni prekidi železničkog saobraćaja verovatno odigrali ulogu u neuspehu ruske kampanje da zauzme Kijev. U međuvremenu, stotine Belorusa podiglo je oružje u Ukrajini protiv Rusije u sklopu brigade po imenu Bataljon Kastus Kalinouski, nazvan po beloruskom nacionalnom heroju iz 19. veka.

S druge strane, ukazuje Vašington post, beloruska opozicija tvrdi da je Lukašenko na ivici kolapsa, da se njegova državna kasa prazni zabrinjavajućom brzinom i da je njegova paranoja dovela do smene nekada lojalnih zvaničnika i hapšenja lidera uticajnih sindikata u zemlji.

Da bi pobedio Putina, Zapad mora pomoći i Belorusiji, naveo je u komentaru londonski Tajms, ističući da bi „podrška antilukašenkovskim partizanima“ mogla da ubrza njegov odlazak s vlasti i naudi njegovom pokrovitelju u Kremlju.

Ako Zapad želi da smanji ambicije Kremlja, onda ne može da se fokusira samo na održavanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, već mora da pomogne i Belorusiji prema evropskoj budućnosti, naročito jer je, ističe Tajms, Lukašenko oslabljen ratom u susedstvu dok je Putinov slovenski san postao otrovan za susede Rusije i njene navodne saveznike.

U spontanom otporu kretanju ruskih trupa na beloruskom tlu najupečatljiviji su bili takozvani „železnički partizani“, naveo je londonski list, dodajući da su desetine železničara i hakera uspeli da zapale signalne kutije, sabotiraju pruge, skrenu vozove i uspore ratne napore.

Otpor se širi u društvu pa su, kako ističe Tajms, grupe majki vojnika držale antiratne mise u Minsku, dok je Nobelovka rođena u Ukrajini Svetlana Aleksijevič poručila mladim beloruskim muškarcima da je „najherojskija stvar koju beloruski vojnici u ovom trenutku mogu učiniti jeste da ne pucaju“.