Ben Hodžis: Rusima ponestaje vremena, municije i ljudstva

Ruskim generalima, navodi Hodžis u tekstu za cepa.org, ponestaje vremena, municije i ljudstva. To nije zasnovano na bilo kakvim tajnim obaveštajnim podacima – to je jasno iz otvorenih izvora i mog sopstvenog iskustva. Mogao bih biti daleko, ali sam siguran u ovu procenu.

Suštinska opomena za moju procenu jeste da mi (Zapad), predvođen SAD, moramo da ubrzamo i proširimo podršku koju pružamo Ukrajini u razmerama i sa osećajem hitnosti Blokade Berlina (jun 1948 – maj 1949).

Njima je potrebno oružje i municija da unište rakete i artiljeriju dugog dometa koje nanose najveću štetu ukrajinskim gradovima, obaveštajni podaci za lociranje tih sistema, kao i sposobnost da pogode brodove ruske mornarice odakle se lansiraju krstareći projektil u gradove sa Crnog i Azovskog mora.

Vremenski izazov za Rusiju nije samo vojni. Efekti sankcija rastu – Rusija bi uskoro mogla da ne otplati 150 milijardi dolara duga u stranoj valuti – a takođe raste i rusko unutrašnje ogorčenje (treba da se setimo da je neobično i izuzetno hrabro da obični ljudi protestuju u Putinovoj Rusiji i za televizijske urednike da iznenada prekinu sopstvene programe mašući antiratnim plakatima).

Trebalo bi da učinimo sve što možemo da podstaknemo to nezadovoljstvo i da damo do znanja hrabrim Rusima da imaju našu podršku.

Nestašica municije

Rusi doživljavaju nestašicu municije. Njihov prelazak na ratovanje iscrpljivanjem povećava stopu potrošnje iznad onoga što su planirali i onoga što mogu da izdrže.

I dalje će imati dosta konvencionalne artiljerije i takozvanih nenavođenih bombi.

Ali kao što znamo iz prošlih američkih vojnih operacija, najsofisticiranija municija je veoma skupa i stoga je ograničena njena dostupnost.

Rusi će verovatno imati isto iskustvo; pored toga, mislili su da će se ratnu kampanju završiti za nekoliko dana, tako da velike zalihe verovatno nisu bile pripremljene.

Ratna potrošnja uvek premašuje planske brojke, a urbana bitka to pogoršava. Sankcije će takođe pomoći – Finska i Slovenija su ranije davale nešto municije Rusiji, a to je sada prestalo.

Nedostatak vojnika

Pentagon je saopštio da je 50 odsto ruske borbene moći u Ukrajini. Na vrhuncu naših ratova u Iraku i Avganistanu, bili smo oko 29 odsto angažovani. I bilo je teško to održati.

Ovo direktno utiče na diskusiju o opkoljavanju Kijeva. Rusija nema ni ljudstvo ni vatrenu moć da opkoli ukrajinsku prestonicu, a kamoli da je zauzme. Bio sam u Kijevu nekoliko puta. Bio sam tamo pre pet nedelja, sreo se sa predsednikom Zelenskim. To je veoma gust veliki urbani centar na obalama jedne od najvećih evropskih reka. To je težak, složen urbani teren.

Ukrajinci će moći da ga drže otvorenim i spreče opkoljavanje, posebno ako uspemo da dovedemo dotok oružja i municije do potrebnog nivoa. Biće, nažalost, sve češćih napada na grad vazdušnim i kopnenim sistemima, a mnogo više nevinih građana Ukrajine biće ubijeno, povređeno ili raseljeno. Ali ne verujem da će Kijev pasti.

Dilemu Rusije samo pogoršavaju njene borbene žrtve. Iako sam uvek skeptičan po pitanju broja neprijateljskih tela, verujem da je broj mrtvih u hiljadama (verovatno u rasponu od 5.000-6.000 koji sugerišu američki izvori) i da je broj ranjenih mnogo veći.

Moderno bojno polje je izuzetno smrtonosno, posebno za loše obučene ili disciplinovane vojnike. Ovo su veoma visoki brojevi za samo prve dve nedelje rata i mnogi dolaze iz ruskih elitnih jedinica – teško ih je zameniti (a Kremlj neće moći dugo da sakrije ove gubitke od ruske javnosti i svih njih.)

Izveštaji o niskom moralu, nesuglasicama između komandanata, pobuni na najmanje jednom brodu, dezerterstvu i tako dalje, sve u prve dve nedelje su pokazatelji velikih problema sa ljudstvom. A u čistom broju, ukrajinske oružane snage i dalje brojčano nadmašuju ili su blizu ruskim snagama na terenu u Ukrajini.

Nema nagoveštaja da Rusi imaju velike jedinice koje vrebaju negde u šumi (a Pentagon je rekao da ne vidi znakove značajnih pojačanja.) ​​Tako da je očigledno da je zamišljena snaga ruske vojske od 900.000 ljudi prazna brojka.

Na to ukazuje njihov javni poziv za regrutaciju 16.000 vojnika iz Sirije i drugih država. Ukrajinska dijaspora hrli kući da pomogne u borbi; Rusi se ne vraćaju kući – i zaista, mnogi odlaze da bi izbegli Putinovu borbu.

Sada postoji prilika da se pogorša njihov problem sa ljudstvom. Sledeći prijem regruta u rusku armiju je 1. aprila, kada je potrebno da oko 130.000 ruskih porodica svoje sinove (18-25) pošalju u regrutne centre gde će biti primljeni u rusku vojsku kao vojnici.

Trebalo bi da učinimo sve što je u našoj moći da koristeći kombinaciju ljudskog dometa, kao i sajber/tehničkih sredstava zaobiđemo rusko zamračenje novinarstva i društvenih medija. Milioni Ukrajinaca, Gruzijaca, Nemaca, Poljaka, Litvanaca, Letonaca, Estonaca i Finaca imaju prijatelje, porodicu, poslovne kontakte, zaposlene i kupce u Rusiji.

Trebalo bi da im se direktno obrate – Litvanci su već pokrenuli kampanju u tom pravcu. Ako uspemo da nateramo neki procenat tih porodica da se odupru, pridruživši se hiljadama Rusa koji već pokazuju hrabrost da protestuju, to bi izazvalo šok širom Rusije.

Sledećih 10 dana je odlučujuće. Moramo odmah da pritisnemo papučicu gasa na pod.