Benon za bilateralan pristup Evropskoj uniji

On je preneo mu potpuno drugačiju poruku, izvestio je Rojters, pozivajući se na troje ljudi koji su upoznati s njihovim razgovorom, a koji su zahtevali anonimnost. Kako su naveli, Benon je ukazao Vitihu da EU smatra manjkavom tvorevinom, te da se zalaže da se odnosi sa Evropom neguju na bilateralnoj osnovi.

Nemačka vlada i ambasador Vitih su odbili da komentarišu ove navode zbog, kako su naveli, poverljivosti razgovora. Zvaničnik Bele kuće koji je, reagujući na saznanja Rojtersa, ovu informaciju proverio kod Benona, potvrdio je da je sastanak održan, ali je naglasio da informacije do kojih je novinska agencija došla nisu tačne. „Oni su samo razgovarali oko tri minuta i to je bio pozdrav na brzinu“, rekao je zvaničnik.

Izvori Rojtersa, međutim, tvrde da je sastanak trajao duže i da je Benon to vreme iskoristio da predstavi svoj pogled na svet. Oni su rekli da je njegova poruka slična onoj koju je uputio na konferenciji u Vatikanu 2014. kada je vodio desničarski vebsajt Brajtbart njuz. U tom obraćanju, koje je preneto preko Skajpa, Benon je pozitivno govorio o evropskim populističkim pokretima, a osvrnuo se i na težnju ka nacionalizmu među ljudima „koji ne veruju u ovu vrstu panevropske unije“. On je tada rekao da je Zapadna Evropa izgrađena na temeljima „jakih nacionalističkih pokreta“. „Mislim da je to ono što može da nas pogura napred“, rekao je Benon 2014.

Susret zvaničnika Bele kuće i nemačkog diplomate uznemirio je ljude u Vladi u Berlinu delimično zbog toga što su neki zvaničnici gajili nadu da će Benon ublažiti svoje stavove čim uđe u Vladu i privatno ponuditi suptilniju poruku o Evropi. Izvor, koji je upućen u taj sastanak, je rekao da je na ovaj način potvrđen stav da se Nemačka i njeni evropski partneri moraju pripremiti za politiku „neprijateljstva prema EU“. Drugi izvor je izrazio zabrinutost na osnovu svojih kontakata sa administracijom da se ne poštuje uloga koju je EU imala u obezbeđivanju mira i prosperiteta u posleratnoj Evropi. „Ispostavlja se da se u Beloj kući ne shvata da bi propadanje Evropske unije imalo ozbiljne posledice“, naveo je izvor.

Bela kuća je saopštila da ne postoji zapisnik razgovora. Izvori upoznati sa sastankom su rekli da je razgovor Benona i Vitiha bio prijatan, naglasivši da nema dokaza da je američki predsednik Donald Tramp spreman da ide dalje od retoričkih napada na EU (više puta je pohvalio Britaniju što je odlučila da napusti Uniju) i preduzme konkretne korake ka destabilizaciji evropskog bloka.

Međutim, iz zabrinutosti zbog stava Bele kuće Žan-Mark Ero, šef francuske diplomatije, i Volfgang Išinger, predsedavajući Minhenske konferencije o bezbednosti, prošle nedelje su potpredsedniku SAD Pensu uputili neuobičajene apele da tokom posete Evropi potvrdi da cilj Amerike nije razjedinjavanje EU. Pens je u ponedeljak u Briselu odgovorio na njihove apele, te je obećao uspostavljanje jakih veza između SAD i EU i stavio jasno do znanja da je njegova poruka ista kao i poruka Trampa. „Predsednik Tramp i ja se radujemo što ćemo sarađivati s vama i Evropskom unijom na produbljivanju našeg političkog i ekonomskog odnosa“, rekao je Pens.

Međutim, Pens nije umanjio zabrinutost u Evropi. Tomas Matušek, stariji savetnik u Global flintu i bivši nemački ambasador u Britaniji i UN, rekao je da postoji razlog za zabrinutost. „Niko u ovom trenutku ne zna ništa o tome kakve će odluke proizići iz Vašingtona. Ali je jasno da čovek na vrhu i njegovi najbliži ljudi osećaju da je nacija-država ta koja stvara identitet, a ne ono što oni vide kao bezobličnu grupu zemalja poput EU“, rekao je Matusek.

S obzirom na to da se ove godine održavaju izbori u Holandiji, Francuskoj i Nemačkoj, evropski zvaničnici su rekli da se nadaju da Pens, ministar odbrane Džim Matis i državni sekretar Reks Tilerson mogu da ubede Trampa da konstruktivno sarađuje sa EU. Najgori mogući scenario je opisao Išinger u članku koji je objavljen prošle nedelje s naslovom „Kako Evropa treba da postupa s Trampom“. On kaže, preneo je Rojters, da ako američka administracija bude aktivno podržavala desničarske populiste u okviru predstojećih izbornih kampanja, to će biti okidač za „veliku transatlantsku krizu“.