„Beograd bi mogao da padne, srpske vlasti u teškoj poziciji“: Komersant o predstojećim ponovljenim izborima u prestonici Srbije

Protivnici vlasti su ovu odluku nazvali pobedom i zahtevali korenite promene izbornih pravila, čime bi se znatno povećale šanse opozicije da dođe na vlast u prestonici, a potom i u zemlji, piše Genadij Sisojev, dopisnik Komersanta sa Balkana.

Odluka srpskih vlasti da nove izbore u prestonici organizuju što kasnije po zakonu bila je još jedno iznenađenje.

Prva je bila njihova opšta saglasnost da se novo glasanje održi u Beogradu, uprkos tome što je vladajuća stranka uspela da pridobije na svoju stranu dva poslanika opozicije i obezbedi neophodnu većinu u gradskom parlamentu za donošenje potrebnih odluka.

Nakon što su vlasti, pod pritiskom Zapada, odlučile da nove izbore održe u prestonici, pretpostavljalo se da će oni biti organizovani što pre, kako bi opozicija imala manje mogućnosti da se za njih pripremi.

Mnogi zvaničnici vlade, uključujući predsednika Aleksandra Vučića, čak su naveli 28. april kao datum za novo glasanje.

Međutim, dan pre datuma imenovanja izbora, Aleksandar Vučić je najavio da bi novo glasanje u Beogradu trebalo da bude održano 2. juna, a to je, najkasnije zakonom. On je objasnio da je „izuzetno važno“ sprovesti preporuke Kancelarije OEBS- a za demokratske institucije i ljudska prava.

Čak je i predsednik vladajuće Srpske napredne stranke Miloš Vučević, koji je prošlog leta zamenio Aleksandra Vučića, priznao da je predlog predsednika bio neočekivan.

Prema rečima Vučevića, on je želeo da se izbori održe 28. aprila, ali je predsednik ponudio rukovodstvu stranke „racionalniji pristup“ – da se izbori organizuju što je kasnije moguće.

„Rukovodstvo se složilo, zato što je to najbolje rešenje koje uklanja svaki argument za konfrontaciju i otvara put kompromisu“, rekao je lider vladajuće stranke ranije ove nedelje.

Jedan od lidera opozicije Miroslav Aleksić ocenio je da „poenta nije u datumu glasanja, već u uslovima izbora“.

A opozicija je već iznela svoje uslove. Glavni među njima je formiranje specijalne parlamentarne komisije za sprovođenje izbora koju bi činili predstavnici vlasti, opozicije i civilnog društva, koji bi imali ne samo status posmatrača, već i izvršna ovlašćenja.

Protivnici vlasti takođe insistiraju na stvaranju tranzicione vlade pre izbora, u kojoj bi opozicija imala najmanje dva ministarstva unutrašnjih poslova i lokalne samouprave, kao što je to već učinjeno u susednoj Severnoj Makedoniji.

Na kraju, opozicija zahteva da se provere sve izborne liste uz učešće njenih predstavnika i međunarodnih organizacija. Dok se ti uslovi ne ispunjene, opozicione stranke ne nameravaju da učestvuju u izbornom procesu.

Tako su se srpske vlasti našle u teškoj poziciji. Uprkos ustupcima – sporazumu o novim izborima u prestonici i roku njihove pripreme – vladajuća stranka se suočila sa teškim uslovima opozicije.

Njihova zadovoljavanja značajno će povećati šanse da opozicija dođe na vlast u prestonici, a onda, verovatno, u zemlji, kao što se desilo krajem devedesetih godina.

Ignorisanje zahteva opozicije preti da zakomplikuje odnose Srbije sa Zapadom. Sve to ozbiljno podiže ulog u borbi za Beograd koja je počela, zaključuje Komersant.