Berlin „labavi zavisnost od jedne autoritarne sile i produblje ekonomsku zavisnost sa drugom“: Olaf Šolc u Pekingu

Šolc se sastao sa kineskim liderom Si Đinpingom u Velikoj dvorani naroda u Pekingu nakon sletanja u prestonicu izjutra po loklanom vremenu, a popodne ga je primio premijer Li Kećijang.

Šolcu se pridružila delegacija 12 nemačkih industrijskih titana, uključujući generalne direktore Folksvagena (VLKAF), Deutsche Bank (DB), Simensa (SIEGI) i hemijskog giganta BASF (BASFI).

Delegacija iz Nemačke neće proći kroz uobičajni sedmodnevni hotelski karantin. Na slikama su prikazani medicinski radnici obučeni u zaštitnu opremu kako pozdravljaju Šolcov avion na međunarodnom aerodromu u Pekingu kako bi testirali zvaničnu delegaciju na kovid-19 odmah po sletanju.

🚨🇩🇪🇨🇳 German chancellor Scholz arrives in #China to meet Xi Jinping. pic.twitter.com/4jSE2lyZOQ

— Terror Alarm (@Terror_Alarm) November 4, 2022

Tokom prepodnevnog sastanka Si je pozvao Nemačku i Kinu da rade zajedno usred „kompleksne i nestabilne“ međunarodne situacije, i rekao da će poseta „pojačati međusobno razumevanje i poverenje, produbiti pragmatičnu saradnju u različitim oblastima i planiranja za sledeću fazu kinesko-nemačkih odnosa“, navodi se vestima kinske državne televizije CCTV.

Šolcova poseta – prva od strane lidera G7 Kini za otprilike tri godine – dolazi u trenutku kada Nemačka klizi ka recesiji. Ali to je izazvalo zabrinutost da su ekonomski interesi najveće evropske privrede i dalje previše blisko povezani sa interesima Pekinga.

Od ruske invazije na Ukrajinu ove godine, Nemačka je bila primorana da napusti svoju dugu zavisnost od ruske energije. Sada, neki u Šolcovoj koalicionoj vladi postaju nervozni zbog produbljivanja veza zemlje sa Kinom. Peking je izjavio da njegovo prijateljstvo sa Rusijom „nema granica“, dok se odnosi Kine sa Sjedinjenim Državama pogoršavaju.

Ako bi se Evropska unija i Nemačka odvojile od Kine, to bi dovelo do „velikih gubitaka BDP-a“ za nemačku ekonomiju, rekla je za CNN Lisandra Flah, direktorka Centra za međunarodnu ekonomiju.

Nemačka, ocene su, treba da ojača svoja izvozna tržišta jer se veze sa Rusijom, nekada njenim glavnim snabdevačem prirodnog gasa, nastavljaju da se raspadaju.

Kada je u pitanju Kina, Nemačka neće želeti da „izgubi ni ovo tržište, ovog ekonomskog partnera“, rekao je Rafal Ulatovski, docent političkih nauka i međunarodnih studija na Univerzitetu u Varšavi. „Oni će pokušati da zadrže ove odnose koliko god je to moguće“, dodao je.

Dok su zapadne zemlje uvele oštre ekonomske sankcije Rusiji, Kina je javno zadržala svoju „neutralnost“ u ratu dok je pojačavala trgovinu sa Moskvom.

To je izazvalo negativnu reakciju u Evropi, gde neke kompanije već postaju oprezne u pogledu poslovanja u Kini zbog njenih strogih ograničenja „nulte Covid-a“.

Pritisak na Berlin takođe raste zbog stanja ljudskih prava u Kini. U otvorenom pismu u sredu, koalicija od 70 grupa za građanska prava pozvala je Šolca da „preispita” svoj put u Peking.

„Poziv nemačke trgovinske delegacije da se pridruži vašoj poseti smatraće se pokazateljem da je Nemačka spremna da produbi trgovinske i ekonomske veze, po cenu ljudskih prava i međunarodnog prava“, napisali su u memorandumu.

Sugeriše se da Berlin „labavi ekonomsku zavisnost od jedne autoritarne sile, samo da bi produbio ekonomsku zavisnost od druge“.

U tekstu objavljenom u nemačkim novinama u sredu, Šolc je rekao da će svoju posetu iskoristiti da se „pozabavi teškim pitanjima“, uključujući „poštovanje građanskih i političkih sloboda i prava etničkih manjina u provinciji Sinđang“.

Prošle godine, Kina je bila najveći trgovinski partner Nemačke šestu godinu zaredom, sa vrednošću trgovine za više od 15 odsto u odnosu na 2020, prema zvaničnoj statistici. Zajedno, kineski uvoz iz Nemačke i izvoz u Nemačku vredeo je 245 milijardi evra (242 milijarde dolara) 2021.

Jirgen Mates, šef odeljenja za globalna i regionalna tržišta u Nemačkom ekonomskom institutu, rekao je za CNN Business da kritičari više ne odmeravaju samo poslovne prednosti kineskih investicija u zemlji.

„Politika i ekonomija se moraju posmatrati zajedno i ne mogu se više posmatrati odvojeno“, rekao je on. „Kada geopolitika uđe u igru, pogled na Kinu je veoma opao i postao mnogo negativniji“.

„Najveći izazov za nemačka preduzeća ostaje kineska politika nulte Covid-a“, rekao je Maksimilijan Butek iz Nemačke privredne komore u Kini.

„Ograničenja guše ekonomski rast i snažno utiču na atraktivnost Kine kao destinacije za direktne strane investicije“, rekao je on za CNN Business.

Rekao je da su šira ograničenja bila toliko zagušljiva da su neke kompanije premestile svoja regionalna sedišta na druge lokacije, kao što je Singapur.

„Upravljanje celim regionom bez mogućnosti slobodnog putovanja je skoro nemoguće“, dodao je on.