Berlin: Spor oko politike prema istoku i jugoistoku Evrope

Zeleni insistiraju na „vrednostima“, a Socijaldemokrate bi da budu pragmatični.

U koalicionom ugovoru nove nemačke socijaldemokratsko-zeleno-liberalne vlade, koji sa svojih 180 stranica baš i nije kratak, odnosi prema centralnoj i jugoistočnoj Evropi, pa čak i odnosi prema Rusiji, ne igraju neku preteranu ulogu, navodi se u tekstu.

Sukobe u bivšim sovjetskim republikama poput Ukrajine, koje je izazvala Moskva, ugovor jedva da i primećuje.

Sporni gasovod Severni tok 2 uopšte se ne spominje, a isto važi i za svađu oko vladavine prava koja se razvila između Brisela s jedne, i Varšave i Budimpešte s druge strane.

Takvo ignorisanje Istoka u koalicionom ugovoru, ocenjuje DW, jeste zapanjujuće i teško da je to slučajno. To začuđuje utoliko više ako se uzme u obzir da zemlje centralne i jugoistočne Evrope, pre svega zemlje Višegradske grupe, spadaju u najvažnije ekonomske partnere Nemačke.

Geopolitički gledano, te zemlje su za Nemačku važne i kao zemlje koje se nalaze na prelazu Istoka i Zapada. Isto tako, odnos Nemačke i Rusije proteklih godina dobio je na težini i to ne samo u političkim kuloarima, već i u široj javnosti.

S druge strane, ignorisanje tog važnog spoljnopolitičkog bloka odraz je činjenice da se radi o jednoj od najspornijih tema nove nemačke „semafor koalicije“.

Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) zalaže se za blag odnos prema Kremlju. Ona je bila isto takva i u vreme koalicije sa Demohrišćanima (CDU/CSU), onda kada se kritikovao Viktor Orban ili Jaroslav Kačinjski.

Kada je reč o politici prema Istoku, Liberalno-demokratska stranka (FDP) je poprilično razjedinjena: postoji tzv. poslovno krilo stranke, koje na prvo mesto stavlja ekonomske interese Nemačke, ali postoji i drugo krilo, kojem su važnija pitanja ljudskih prava i vladavine prava.

Zeleni pak ne štede kritike na račun Kremlja i zalažu se za spoljnu politiku koja se bazira na pitanjima osnovnih vrednosti, što je jedan od važnih aspekata imidža te stranke.