Berni Sanders: Ako hitno ne reagujemo, pitanje je kakav ćemo život ostaviti svojoj deci i budućim generacijama

Ova godina je na putu da postane najtoplija godina ikada zabeležena u istoriji, a ovaj 4. jul je verovatno bio najtopliji dan u proteklih 125.000 godina, piše u autorskom tekstu za Gardijan američki senator Berni Sanders.

Klimatske promene pustoše planetu.

Svedoci smo poplava, suša, ekstremnih vremenskih prilika i požara koji uzrokuju nezapamćenu štetu.

Ako vlade širom sveta ne budu preduzele hitnu i odvažnu akciju, kvalitet života koji ostavljamo svojoj deci i budućim generacijama će biti doveden u pitanje.

Kratkoročno gledano, svedočićemo dodatnom topljenju ledenih površina na Arktiku, što će izazvati podizanje nivoa mora i pojačane poplave.

Doživećemo još veće suše i smanjenje proizvodnje hrane.

Videćemo kako intenzivne oluje, tornada i druge vremenske neprilike uzrokuju ogromnu štetu.

Videćemo opadanje ekonomskih aktivnosti i migraciju miliona ljudi kao rezultat nedostatka vode.

Videćemo veliku štetu u svim oblicima morskog života kao rezultat zagrevanja vode i povećanja kiselosti okeana.

Tokom proteklih nekoliko sedmica stekli smo delimičan uvid u to kako bi ova distopijska budućnost mogla da izgleda.

Nazapamćeni šumski požari u Kvebeku, kojima su prethodili veliki požari u Novoj Škotskoj, Britiš kolumbiji i Alberti, rezultirali su opasno nezdravim vazduhom širom Sjedinjenih Država.

Osim toga, u istom vremenskom periodu Teksas je doživeo rekordni toplotni talas.

Zbog dugotrajne suše šest zapadnih država koje se za vodu oslanjaju na reku Kolorado su se nedavno složile da dramatično smanje potrošnju vode.

Ova reka, koja obezbeđuje vodu za 40 miliona ljudi i poljoprivrednu industriju vrednu pet biliona dolara godišnje, presušuje.

Nije potrebno napominjati da klimatske promene nisu problem samo u Americi.

Uprkos zastrašujućem uticaju klimatskih promena na SAD, gusto naseljene zemlje Azije su suočene sa još većim izazovima.

Nivoi mora na obali Kine su već dva puta ove godine obarali rekorde, rastući brže od globalnog proseka.

U priobalnim područjima Kine živi oko 45 odsto populacije u zemlji sa oko 1,4 milijarde ljudi, a ove oblasti doprinose sa više od pola ekonomske proizvodnje u zemlji.

Kada je u pitanju Indija, projekcije pokazuju da bi toplotni talasi u zemlji mogli da premaše granicu koja je određena za zdrav život ljudi do 2050. godine.

Ovi toplotni talasi ne samo da će doneti više smrtnih slučajeva i bolesti u Indiji, već će i dodatno povećati siromaštvo.

Od juna do oktobra 2022, obilne kiše u Pakistanu su izazvale poplave i klizišta u gotovo deset puta većoj meri od 30-godišnjeg nacionalnog proseka.

Poplave su pogodile blizu 33 miliona ljudi, oštetile 4,4 miliona jutara obradivog zemljišta i ubile 800.000 grla stoke.

Posledice toga bile su vrtoglavi rast cena i povećanje stope gladi i neuhranjenosti u zemlji.

Klimatske promene uzimaju ogroman ljudski, ekonomski i ekološki danak u Evropi, najbrže zagrevajućem kontonentu na svetu.

Prošlu godinu su obeležile ekstremne vrućine, suše i šumski požari.

Procenjuje se da je tokom 2022. zbog vrućina umrlo najmanje 15.000 ljudi samo u zapadnoj Evropi.

Koliko god da su klimatske promene razorne po SAD, Evropu, Kinu i druge razvijene zemlje, njihov uticaj je još gori u najsiromašnijim zemljama koje nemaju resurse da zaštite svoje stanovnike od rastuće gladi, bolesti i migracija koje su izazvane sušama i poplavama.

Temperature u Južnom Sudanu rastu dve i po puta brže od globalnog proseka.

Danas oko 64 odsto populacije (7,7 od 12 miliona ljudi) u ovoj zemlji trpi tešku glad.

U februaru 2022. Madagaskar su pogodila četiri tropska ciklona, tokom kojih su oluje uništile infrastrukturu, desetkovale useve pirinča i ostavile preko 270.000 ljudi bez hrane.

Danas gotovo dva miliona ljudi u Madagaskaru doživljava glad ili im je neophodna humanitarna pomoć.

U Somaliji, izuzetno siromašnoj državi, dugotrajne suše su uništile obradivo zemljište i pobile stoku.

Zbog toga je 6,5 miliona ljudi suočeno sa glađu na kritičnom nivou.

Nije tajna da ljudska bića nisu naročito željna da se pozabave bolnom stvarnošću – naročito ako to podrazumeva ugrožavanje moćnih specijalnih interesa kao što je industrija fosilnih goriva – ali ovog puta to moramo učiniti, naglašava Sanders.

Naša Zemlja se ubrzano zagreva. To vidimo svakog dana u svakom delu sveta.

Sve je više suša, poplava, šumskih požara i ekstremnih vremenskih neprilika. To vidimo svakog dana u svakom delu sveta.

Glad, bolesti i migracije su u porastu. To vidimo svakog dana u svakom delu sveta.

Umesto da poriču ovu očiglednu realnost, umesto da podržavaju naftne i kompanije za ugalj, umesto da podstiču novi hladni rat sa Kinom, članovi Kongresa moraju da razviju nezapamćeni osećaj hitnosti kada je u pitanju globalna kriza.

Moramo da ujedinimo svet SADA kako bi se izborili sa ovom egzistencijalnom pretnjom.

Ako ne reagujemo naredne generacije će biti osuđene na veoma neizvesnu budućnost.

Za dobrobit čovečanstva ne smemo dozvoliti da se to dogodi.

Berni Sanders je američki senator i predsednik Odbora za zdravstvo, obrazovanje, rad i penszije. Predstavlja državu Vermont i najduže je služeći nezavisni političar u istoriji Kongresa.