Beskonačno čekanje na nemačko državljanstvo: Vlasti će u narednom periodu raditi još sporije

“Došla sam u Nemačku sa veoma naivnom idejom o tome kako je živeti ovde”, rekla je za DW. „Mislila sam da je to fer mesto. Očekivala sam da država ljude tretira ravnopravno, a ovo iskustvo mi je dalo drugačiju poruku“, kaže ona.

U svojim prvim godinama boravka u Nemačkoj dala je sve od sebe da se integriše: naučila je nemački što je brže mogla, pronašla dobro plaćen posao u modernom sektoru za koji su Nemačkoj potrebni radnici napustila Severnu Rajnu Vestfaliju i nastanila se u glavnom gradu Nemačke – Berlinu. Godine 2020. predala je sve potrebne dokumente za prijem u državljanstvo. Učinila je to u berlinskom okrugu Pankov — a zatim ništa nije čula o svom zahtevu, mesecima, a zatim i godinama.

Njena elektronska pisma vlastima su bila ignorisana, pa se posavetovala sa advokatom, koji je predložio tužbu protiv Ureda za strance u okrugu Pankov. Ona to, međutim, nije želela, te je u jesen 2022. pribegla slanju faks-poruka na sve službene brojeve koje je pronašla, kako bi skrenula pažnju na svoj slučaj. Ured za strance je kao odgovor zatražio dodatne dokumente, koje je ona poslala, ali opet nije bilo odgovora.

“Kako sam ja shvatila stvari u celoj ovoj priči o državljanstvu bilo je: ja radim svoj deo, zaposlena sam, doprinosim, učim jezik, integrišem se i onda ću nakon određenog vremena dobiti državljanstvo”, kaže ona. „Osećala sam se kao da sam učinila sve te stvari, ali taj deo dogovora jednostavno se nije događao“, dodaje ona.

Nemačka birokratija uopšte nije „nemačka“

Marija Zadnjepranec nije usamljen slučaj. Na društvenim mrežama su formirane grupe gde kvalifikovani radnici i migranti koji doprinose nemačkom društvu ispoljavaju nezadovoljstvo zbog birokratije. Neki su organizovali protest krajem juna pozivajući na „poštenu i transparentnu obradu zahteva za državljanstvo“. Mnogi su počeli osećati da im jedino pravni postupak može pomoći i to podnošenjem takozvane „Tužbe zbog nepostupanja“ protiv imigracionih vlasti. Žalba zbog nepostupanja može se podneti u Nemačkoj ako služba nije odgovorila na zahtev šest meseci od dana kada je primila sve potrebne dokumente.

Jedan od onih koji je pribegao toj meri je Pakistanac Imran Ahmed. On je zatražio da mu se u ovom tekstu promeni ime iz straha da ne dovede u pitanje njegov slučaj u berlinskoj službi za imigraciju i državljanstvo: „Do sada sam izgubio poverenje u poštenje vlasti i strahujem da ću biti kažnjen zbog deljenja svoje priče“, rekao je on za DW.

Ahmed je po zanimanju softverski inženjer. U Nemačkoj je sa suprugom i malim sinom. Svoju molbu je podneo pre tri godine, nakon što je u Nemačkoj proveo osam godina, odbranio magistarski rad u Darmštatu i našao dobar posao. Nije dobio nikakav odgovor 18 meseci, nakon čega je od njega zatraženo da dostavi nove kopije istih dokumenata. „Od tada – blackout“, kaže on.

„Oduvek sam želeo da dođem u Nemačku – navike Nemaca uvek su bile nešto s čime sam mogao da se poistovetim: doći na vreme, govoriti stvari na jednostavan način, biti organizovan“, kaže on. „Ali nemačka birokratija uopšte nije nemačka. Na mom radnom mestu i svugde drugde bio sam okružen nemačkom tačnošću i organizovanošću, ali kad god imate posla s birokratijom, čini vam se da dolazi iz neke zemlje Trećeg sveta.“

Frustriran i pod stresom zbog dugog čekanja (kaže da je zbog toga imao zdravstvenih problema), Ahmed je u januaru ove godine pisao nekolicini članova berlinskog državnog parlamenta sa pitanjem kako se tačno obrađuju zahtevi nakon reorganizacije nadležnih vlasti.

Vlasti u Berlinu ove su godine pojednostavile proces izdavanja državljanstva prebacivanjem administracije s 12 opštinskih vlasti na centralizovani Ured za useljeništvo i državljanstvo (LEA). Ovo telo takođe je zamenilo raniji obavezni lični razgovor prek injterneta „brzom proverom“, kako bi se utvrdilo ispunjava li podnosilac zahteva relevantne uslove u pogledu prihoda, dužine boravka i poznavanja jezika.

Laura Nojgebauer iz stranke Zelenih je kao jedina odgovorila Ahmedu. Njena stranka, koja je u Berlinu u opoziciji, podnela je službeni zahtev za dobijanje informacije o ovom slučaju. U odgovoru je navedeno da je za nadležnu službu „gotovo nemoguće“ da obrađuje zahteve hronološki, jer je primala zahteve od opština u grupama u kojima datum prijave nije zabeležen. „Ovo je za mene bilo zastrašujuće“, kaže Ahmed.

Brdo starih zahteva

Portparol LEA rekao je da razume ove frustracije, ali je rekao da „mnogi korisnici ne razumeju“ da je ovoj službi ostavljeno brdo od 40.000 starih zahteva nakon reorganizacije u januaru. Najstariji od njih, rekao je portparol, datira iz 2005. godine. „Oni, razumljivo, vide samo svoje individualno vreme čekanja i želju za dobijanjem državljanstva i s pravom to stavljaju u prvi plan“, rekao je on.

On je takođe rekao da bi zapravo bilo neefikasnije prvo obraditi najstarije prijave, jer mnoge od njih možda nisu potpune. „Radimo na brdu posla s više strana kako bismo što brže primili u državljanstvo što više ljudi“, rekao je on.

Adam (ime promenjeno), iz Egipta, pretpostavlja da su oni koji su podneli zahtev za državljanstvo pre ove godine u nepovoljnom položaju. I on je ispunio sve potrebne uslove: stalan prihod (radi kao inženjer za veliku nemačku kompaniju), dobro govori nemački, dovoljno dugo boravi u Nemačkoj. Nakon što je čekao više od dve godine na odgovor, državljanstvo je dobio ranije ove godine – tek nakon podnošenja tužbe.

Međutim, zahtevi za državljanstvo za njegovu suprugu i troje dece, od kojih je dvoje rođeno u Nemačkoj, sada su zaglavljeni negde u gomili zahteva u LEA. On je zato podneo više tužbi u njihovo ime, što ga, kako kaže, košta više od 3000 evra. „Postoje ljudi koji su podneli zahteve putem interneta koji to dobiju za dva ili tri meseca, a ljudi koji su podneli zahteve offline bivaju ignorisani“, kaže on.

Ubrzavanje stope izdavanja

Berlinska ministarka unutrašnjih poslova Iris Špranger rekla je da ova savezna zemlja ima za cilj da udvostruči broj izdatih državljanstava godišnje na 20.000. U LEA kažu da su na putu da postignu taj cilj za 2024, ali moraju da reše 40.000 starih zahteva.

„Ovo je veliki izazov, ne samo zato što se broj zahteva značajno povećao otkako je reforma Zakona o državljanstvu stupila na snagu“, rekao je portparol u pisanom odgovoru za DW.

Marija Zadnjepranec nije impresionirana. „Te prijave nisu pale s neba“, kaže ona. „Zašto je došlo do ovih 40.000 prijava? Ko je odgovoran?“, pita ona komentarišući zaostatak od 40.000 nagomilanih zahteva.

I stvari će se verovatno usporiti pre nego što budu ubrzane, ne samo zato što Zakon o državljanstvu, donet u junu, sadrži olakšice. Prema informacijama iz LEA, Berlin trenutno prima u proseku 133 nova zahteva za državljanstvo svaki dan, a primao ih je preko 25.000 godišnje do sredine jula. Ako se ta stopa nastavi, vlasti mogu očekivati da će primiti više od 48.000 novih zahteva u 2024.

Uprkos tome, službenik lokalnih vlasti Vibke Gram rekao je za list Berliner Morgenpost da je cilj da obrada zahteva sada traje šest meseci. To se čini beznadno ambicioznim za Zadnjepranecovu, koja ne razume zašto više ljudi ne dovodi u pitanje transparentnost i efikasnost sistema. „Samo strahujem da ću čekati još pet godina da neko dotakne moj slučaj“, kaže ona. I ona sada nakon svega ipak želi da pokrene pravni postupak.