Besplatne namirnice i pokloni za siromašne u bogatoj zemlji

„Kada ovde uzmem namirnice, onda imam dovoljno novca da kupim par komada odeće za svoju decu“, govori otac troje dece dok zajedno sa ostalima stoji u redu pred zgradom u Bonu u kojoj se nalazi humanitarno udruženje Tafel (Trpeza). Svoje ime, iz stida, ne želi da otkrije.

Svake srede popodne stoji ovde u redu kako bi uzeo besplatne životne namirnice: voće, povrće hleb… „Poznanici su mi rekli da ovako nešto postoji,“ kaže on i priča da ga kod kuće čeka supruga koja ima psihičkih problema. On sam se brine o deci i domaćinstvu.

Jedan penzioner koji takođe stoji u redu kaže da on i njegova supruga doduše primaju državnu pomoć ali da to nije dovoljno za život. Zato i dolazi ovamo. Za Tafel je čuo preko radija.

Božićni pokloni za siromašne u bogatoj zemlji

Organizacija Tafel u Nemačkoj ujedinjuje dva cilja: pomažu onima kojima je to potrebno i spasavaju namirnice koje bi završile u kanti za otpatke. Iako je Tafel kao institucija u Nemačkoj odavno etablirana, odlazak u jednu od podružnica za mnoge je još uvek povezan sa osećajem stida.

Raspodelu namirnica u Tafel-u u Bonu sprovodi preko stotinu dobrovoljaca. U praznično vreme je još više posla nego inače. „U ovo doba godine pokušavamo da upakujemo nešto posebno“, kaže Horst-Diter Tontarski, šef ove podružnice Tafel-a i pokazuje ne pakete sa mandarinama koje je poklonio jedan građanin Bona. Koji put i supermarketi poklone nešto specijalno, poput kafe, vina ili specijalnih božićnih kolača.

22-godišnja Izabela je studentkinja i jedna od onih koji se u slobodnom vremenu angažuju u Tafel-u. Već dve godine ovde radi nekoliko sati nedeljno.

Spasiti namirnice od kante za otpatke

Preko puta mlade studentkinje sedi 72-godišnji Bernd. Državni službenik u penziji je ovde jer „želi da učini nešto korisno“. S jedne strane pomoći ljudima, a s druge strane, preduzeti nešto da manje namirnica završi u smeću. Jer trećina proizvedenih namirnica (oko 18 miliona tona) još uvek završava u smeću.

Kristof Butervege, sociolog i stručnjak za pitanje siromaštva u Nemačkoj kaže: „Živeti u jednoj bogatoj zemlji znači i biti stigmatizovan. Siromaha u siromašnoj četvrti Najrobija niko ne pita zašto je siromašan? Ali primaoce socijalne pomoći u Nemačkoj odmah pitaju: jesi li lenština i parazit?„

Pritom u bogatoj Nemačkoj siromaštvo nije retkost. Prema navodima Saveznog ureda za statistiku, gotovo svaki peti građanin je pogođen siromaštvom ili socijalnom izolacijom. Prema nekim navodima humanitarnih udruženja siromaštvom je u Nemačkoj pogođeno 14 miliona građana. Protiv uzroka siromaštva udruženja poput Tafel-a ne mogu ništa. Ona mogu samo da ublaže patnju.

U trenutku dok odlazimo, i otac troje dece s početka priče je napunio svoju korpu, i kaže kako je zahvalan što postoje ovakva mesta – upravo u vreme Božićnih praznika.