„Bespomoćni smo, možemo samo da gledamo“: Kako se osećaju ukrajinske izbeglice dok prate izveštaje o napadima na svoju zemlju

Kako piše britanski list Telgraf end Argus (Telegraph & Argus), Čičanadze (42) je iz svog doma u Kijevu otišla sa ćerkama tinejdžerkama pod okriljem programa Domovi za Ukrajinu u avgustu.

Viktorija se smestila u opštini Berli u Varferdejlu u gradu Bredford u Zapadnom Jorkširu u Engleskoj, nerado ostavivši svoju staru majku u Kijevu.

Ona i njene ćerke, Vladislava (13) i Nika (15), sada žive sa porodicom Kejd.

Dženet i Mark Kejd i njihov sin Robin ugostili su ovu porodicu i pomogli su im da pronađu utehu u novom poglavlju svog života.

Viktorija Čičanadze, vajarka specijalizovana za livenje bronze, kaže da većinu noći ostaje budna kako bi pratila društvene mreže i medijske izveštaje o vazdušnim udarima na Kijev.

Ako nešto sazna, odmah upozorava svoju 80-godišnju majku koja živi sama i ima problema sa sluhom, tako da ne čuje uvek sirene koje oglašavaju opasnost.

Veliki delovi ukrajinskog glavnog grada ostali su bez struje i vode pošto su ruski udari u ponedeljak pogodili ključnu infrastrukturu u Kijevu, Harkovu i drugim gradovima.

Napadi su predstavljali deo očigledne osvete za ono što Moskva tvrdi da je bio napad Ukrajine na njenu crnomorsku flotu tokom vikenda.

„Veoma sam nervozna i ne mogu da živim normalno jer su moje misli i moja duša uz moj dom u Ukrajini“, rekla je ona za novinsku agenciju PA.

„Samo zamislite sve ljude koje znate i volite, divne zgrade, svoj dom, sve to je uništeno, a vi možete samo da gledate i ne možete ništa da uradite. Tako se trenutno osećam“, priča ona.

„Bila sam prestrašena dok sam bila tamo, ali kada jednom odete to je najužasniji osećaj koji možete da zamislite zato što se osećate bespomoćno“, kaže Čičanadze.

Prošlog meseca je njenog partnera Urija, koji je ostao u Ukrajini, oborila na zemlju obližnja eksplozija dok je išao kod lekara.

Kako kaže, najviše je zabirnuta za bezbednost svoje majke.

„Ona je u veoma opasnoj situaciji ali ne želi da napusti svoj dom. Ponudila sam joj pomoć da dobije britansku vizu ali ona neće da dođe, tako da sam joj bez njenog znanja izvadila vizu tako da u slučaju nužde mogu da odem i spasem je“, objašnjava Čičanadze.

Dženet Kejd kaže da se ukrajinska porodica „dobro smestila“ ali da im posle svega što su preživeli u ratu nije lako da se priviknu na život u Velikoj Britaniji.
„Živimo u blizini aerodroma Lids Bredford i kada su avioni počeli da preleću oni su se pomalo trzali, naročito prvih nekoliko dana, pošto im je taj zvuk prizvao sećanja“, priča ona.

Prema njenim rečima, lokalna škola je „sjajno“ prihvatila porodicu, pružajući podršku, uniforme i besplatne obroke u školi i organizujući prikupljanje novčane pomoći za Ukrajinu.

Ona priznaje da je devojkama u početku bilo teško kada su krenule u englesku školu i da one zapravo moraju da rade duplo više nego ostala deca.

„Poteškoću predstavlja to što su devojke – a mislim da je to slučaj sa mnogom decom iz Ukrajine – već prošle deo školovanja u ukrajinskom školskom sistemu kada su otišle. Sada pokušavaju da izbalansiraju ukrajinski i britanski sistem školovanja, a to je teško“, kaže Dženet Kejd.

Tenzije između Ukrajine i Rusije dovele su i do podela unutar porodice Viktorije Čičanadze.

Ona više nema nikakav kontakt sa svojim bratom, koji je Ukrajinac ali živi u Moskvi.

Kako kaže, i njena majka je prekinula veze sa njim zbog toga što podržava ruskog predsednika Vladimira Putina.

„On veruje Putinu koji tvrdi da je u pitanju ‘specijalna vojna operacija’ a ne rat i misli da Ukrajina samu sebe bombarduje. To je zaista tragedija jer mislim da je on dobar i pametan čovek, pa ipak ne veruje ni svojoj sopstvenoj majci, koja je u opasnosti“, priča ona.

„Ne znam kako neko može više da veruje televiziji nego svojoj majci i sestri“, dodaje.

Pre rata, Čičanadze je poslom putovala u Rusiju, a njeni radovi su predstavljeni na izložbi čija je tema bila Rusija 2016. godine u okviru Čelsi flauer šoua u Londonu.

Ona kaže da je bilo „bolno“ preseći sve veze sa svojom zemljom i ponovo početi sa izgradnjom karijere u Velikoj Britaniji, ali dodaje i da, posle svega što se dogodilo, ne želi da radi tamo nikad više.

Uz pomoć porodice koja ih je ugostila, Čičanadze je postavila englesku verziju svog veb sajta i nada se da će nastaviti sa pravljenjem svojih umetničkih dela u Velikoj Britaniji.

„Viktorija je zaista jedinstvena zato što je žena vajar specijalizovana za bronzu i sama je izgradila svoju livnicu u blizini svoje kuće u Ukrajini. Njeni radovi su divni i kada bude mogla ponovo da počne da ih pravi ovde život će joj biti mnogo lakši“, zaključuje Dženet Kejd.