Bez bankovnog računa više od 138 miliona anketiranih

To praktično znači da 138 miliona Evropljana nemaju bankovni račun, ili pristup svetskim finansijskim tokovima. Ovim rezultatima istraživanja, koje je sprovela Kompanija Masterkard, treba dodati i podatak da 38 odsto ispitanika plaća kiriju u gotovini, dok je procenat onih koji i ostale obaveze izmiruju u kešu još viši – čak 88 odsto.

S druge strane, ohrabruje trend rasta kad je reč o korišćenju tehnologija. U tom kontekstu se ističe da je pristup savremenim tehnologijama, posredstvom pametnih telefona, zabeležio skok sa 29 odsto (u 2013. godini) na 49 odsto (u 2016). Ipak, četvrtina ispitanika (27 odsto) izjavila je da nemaju pristup finansijskim proizvodima i uslugama. Stalna potreba za oslanjanjem na keš čini te ljude izuzetno osetljivim na gubitak, ili krađu, novca. U nepovoljnijoj su poziciji i u slučaju spora u vezi sa plaćanjem – jer ne postoji elektronski trag, ili dokaz o obavljenoj transakciji, a „hendikepirani“ su i zbog toga što ne mogu da obavljaju plaćanja, ili da raspoređuju uplate, unapred.

– Pojam finansijske isključenosti često se doživljava kao problem tržišta u razvoju, ali ovaj izveštaj jasno pokazuje da se s tim suočava i razvijeno evropsko tržište. Nemanje pristupa finansijskim tokovima ima ozbiljan uticaj na kvalitet života pojedinaca, jer im uskraćuje neke pogodnosti i mogućnost izbora, a lišava ih i većeg stepena zaštite finansijskih transakcija. Ali, činjenica da su ti alati i tehnologije dostupni onima kojima je potreban pristup finansijskim tokovima, pokazuje da se ovaj problem može rešiti kroz partnerstva, finansijsku edukaciju i inovacije – komentariše En Kerns, predsednica Sektora međunarodnih tržišta u Masterkardu.

Ovo istraživanje pokazuje da su glavni razlozi za neotvaranje bankovnih računa, ili nekorišćenje bankarskih usluga, nedostatak znanja i nepoverenje u bankarski sektor. Petina ispitanika, ili oko 20 odsto, odgovorilo je da ne želi da ima bankovni račun, 10 odsto njih istaklo je da nemaju poverenje u banke i da nisu spremni da im povere „baratanje“ njihovim novcem. U kombinaciji sa inovacijama i finansijskom edukacijom, digitalna pripejd rešenja i elektronska plaćanja mogla bi da pomognu da se premosti jaz između tehnologije i finansijskih usluga.

Finansijska inkluzija

Iako su rezultati istraživanja, koji ukazuju na finansijsku inkluziju, zabrinjavajući, ohrabruje podatak da se beleži trend rasta kad je reč o pristupu savremenim tehnologijama, poput pametnih telefona. To je jedan od pokazatelja da put do finansijske inkluzije vodi preko digitalnih tehnologija. To dalje znači da se oslanjajući se na brzi napredak tehnologija, mogu razviti nova rešenja koja će svima olakšati pristup finansijskom sistemu – komentariše En Kerns, predsednica Sektora međunarodnih tržišta u kompaniji Masterkard.