Bez rezultata duplog pristupa

Predstavnici zemalja NATO i Rusije razmatrali su situaciju u Ukrajini, smanjenje rizika konfrontacije i povećanje transparentnosti vojnih vežbi u Evropi.

Ruska strana postavila je pitanje planirane vojne vežbe Trident Juncture 2018, koja treba da se održi na jesen. To su najveći manevri te vrste u Evropi poslednjih decenija u kojima će učestvovati više od 40 000 vojnika. Pored toga, u prvoj polovini juna održavaju se NATO manevri pod nazivom „Zamah sablje“ u Poljskoj i pribaltičkim državama, uz učešće američke pešadije sa 85 tenkova „Abrams“ uz koje ide još 3000 vojnika. Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je već ranije da ove aktivnosti na granici dve zemlje brinu Rusiju i Belorusiju.

Osim ovoga, u toku su pregovori Poljske i SAD o poljskom zahtevu da se na poljskoj teritoriji rasporedi jedna američka tenkovska divizija, za koju bi Poljska snosila troškove od dve milijarde dolara. SAD su načelno prihvatile ovaj zahtev, pošto je on u skladu s novim pristupom američkog predsednika o „monetarizaciji bezbednosti“, kako je on nazvan u Moskvi.

Posle pripajanja Krima Rusiji i izbijanja sukoba u Ukrajini 2014. NATO je potpuno prekinuo saradnju s Moskvom. Budući da je prevladalo mišljenje da ovakav pristup šteti samom NATO savezu, NATO je usvojio dupli pristup prema Rusiji – na jednoj strani primenjuje mere „obuzdavanja Rusije“, a na drugoj održava dijalog s njom.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg nekoliko puta je u maju pokazao interesovanje za nastavak kontakata s Rusijom, nazivajući ih „važnom platformom“ za dijalog o bezbednosti. U intervjuu nemačkom nedeljniku „Špigel“ rekao je da da dijalog s Rusijom nije samo „veoma važan“ za NATO, nego je potrebno da se produži da se nauči upravljanje njim: „Kontaki s Moskvom neophodni su za smanjivanje napetosti i poboljšanje odnosa“. U intervjuu francuskom Figarou, Stoltenberg je rekao da „Rusija ostaje naš sused i želimo da ne dođe ni do novog „hladnog rata“, ni nove trke u naoružanju“.

Rukovodstvo Rusije, međutim, nije krilo svoje duboko nezadovoljstvo i zabrinutost akcijama NATO. To se odnosi posebno na korišćenje Saveta Rusija – NATO za napade na Moskvu, zbog čega su ruski predstavnici protestovali.

Bivši predstavnik Rusije u NATO, Aleksandar Gruško ocenio je da ranije zasedanje Saveta Rusija – NATO u oktobru prošle godine nije dalo konkretne rezultate. Ambasador Rusije u EU, Vladimir Čižov ocenio je da su pozivni učinci Saveta „praktično na nuli“.

Nepostojanja konstruktivne atmosfere i redovnog ritma zasedanja usledilo je nakon potpunog dvogodišnjeg prekida u radu Saveta. Do tog prekida 2014. susreti i sastanci Saveta održavani su najmanje jednom mesečno, a dva puta godišnje održavani su sastanci na ministarskom ili višem nivou. Za poslednje dve godine održano je samo sedam susreta na nivou ambasadora. Savet Rusija – NATO osnovan je 2002. i bio je najvažnije mesto dijaloga i koordinacije između Rusije i članica NATO saveza.