Bez svoje države jer su komunisti?

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

„Mi smatramo da bi naš primer bio koristan i za ostale nacionalnosti i religije koje žive u Siriji. Naše iskustvo bilo bi korisno i za alavite i za sunite. Moguće da je baš u tome ključ mira u našoj zemlji“, precizirao je zvanični predstavnik Partije demokratskog saveza Abd Salam Ali.

Barzanijevoj kurdskoj autonomiji blizak ekonomski partner je Turska. Ankara Muslimovu Partiju demokratskog saveza smatra samo afilijacijom turske Radničke partije Kurdistana koju klasifikuje kao terorističku i protiv njenih pripadnika i simpatizera od decembra prošle godine sprovodi oštru antiterorističku kampanju na koju je pozvan da obrati pažnju i Amnesti internešenel.

Moskva i Vašington su se očito dogovorili da sirijski Kurdi dobiju svoje predstavnike na međusirijskim pregovorima u Ženevi. Nije precizirano, ali malo ko spori da bi bez Partije demokratskog saveza svako drugo kurdsko predstavništvo bilo prevara. Vašington priznaje da su mu sirijski Kurdi, odnosno Jedinice narodne samoodbrane, najpouzdaniji ako ne u Siriji i jedini efikasan saveznik u borbi sa Islamskom državom, Moskva im takođe priznaje značajan doprinos toj borbi, a ne negira ga ni vlada Bašara Asada. Ali kurdske težnje ka bilo kom obliku autonomije direktno podržava samo Izrael. Zašto, pitao se u jednoj emisiji TV-kanala Rusija-1 poznati voditelj Vladimir Solovljev. Zato što su komunisti, odgovorio je kratko jedan od gostiju iz Sirije.

Zvaničan stav Moskve, koja neprekidno ponavlja da će o budućem ustrojstvu Sirije odlučiti sirijski narod, izneo je zamenik ministra inostranih poslova Mihail Bogdanov: „Opštesirijski interesi treba da budu iznad uskopartijskih i etnokonfesionalnih. Sirija je jedinstvena država i ne treba je deliti na razne strane jer bi to bilo loše i za same Sirijce i za region“. Ali čitav niz uticajnih ruskih eksperata, među njima na kurdskim portalima naročito aktivni saradnik Ruske akademije nauka Stanislav Ivanov, smatraju i javno se zalažu za upravo suprotno: „Ako kurdski problem ne rešimo danas, on će dobiti takav karakter da će uznemiriti ceo Istok. Treba priznati da Sirije kakva je bila više nema. Kurdi svoju federalizaciju nisu objavili od dobrog života. Kurde su isekli po živom mesu“, rekao je Ivanov na okruglom stolu koji je prošlog vikenda održan u Moskvi.

Sem što su ih drugi podelili među četiri države, sami Kurdi duboko su podeljeni među sobom. Iako sa Bagdadom imaju niz neraščišćenih pitanja – sporne teritorije većinski naseljene Kurdima, podela prihoda od nafte – pravu autonomiju zasad imaju samo irački Kurdi. Oni, što nije podatak od male važnosti za temu kurdske samostalnosti, žive u regionu koji poseduje devete po veličini rezerve nafte u svetu. Tri pokušaja njihovog šefa Masuda Barzanija da isposluje objedinjavanje Kurda i iz ostale tri države, propala su, podsetio je na već pomenutom okruglom stolu Radvan Badni, predsednik Instituta za štampu i političku analizu iz Moskve.

Nemački Cajt tvrdi da Kurdi govore četiri različita dijalekta sa čak različitim pismom, a irački Kurdi se, tvrdi list, rado podsmevaju turskim zbog njihovog lošeg kurdskog jezika, koji je nastao kao rezultat „brutalne asimilacione politike turske države“. Turski Kurdi opet ismevaju iračke kao alave na pare i arabizirane. Vlast u Iračkom Kurdistanu je nacionalno-konzervativna sa liberalnim ekonomskim sistemom, tvrdi Cajt dok sirijski Kurdi uzalud negiraju vezu sa Radničkom partijom Kurdistana koja navodno sanja o „jednom marksističko-lenjinistički organizovanom životnom prostoru“. Među ovim glavnim političkim tokovima, mnogo je i drugih orijentacija koje mešajući se prelaze granice država. Borci Radničke partije Kurdistana i sirijskih Jedinica narodne samoodbrane navodno su prošle godine posramili Barzanijeve jedinice pešmerga i odbranili jezide od ubica islamske države.

Procenjuje se da u svetu živi oko 40 miliona Kurda. Takođe, prema procenama, u Evropi ih je četiri-pet miliona. A tokom mnogih televizijskih rasprava o njihovom slučaju, neki je sagovornik smatrao za potrebno da podvuče kako od mnogih terorističkih akata počinjenih po Evropi, oni nisu počinili nijedan.