Bez zaštite od „virusa investicija“

On je podsetio da je tokom Drugog svetskog rata samo mali broj zemalja, među kojima i Kina, otvorio vrata Jevrejima.

Pošto je ova izjava naišla na oštru osudu u Izraelu i van njega, kineska ambasada se izvinila „ako je neko shvatio poruku na pogrešan način“.

Uprkos povremenim varnicama, koje se na kraju kvalifikuju kao „nesporazumi“, kinesko-izraelski odnosi napreduju kao i sa svim drugim državama na Bliskom istoku. Nema zaštite od „virusa“ kineskih investicija.

Kineske investicije u Izraelu dostigle su 20 milijardi dolara u tekućim projektima, a kineske kompanije trenutno rade na svim ključnim izraelskim infrastrukturnim projektima, od pruga, puteva, tunela, do elektrana.

Šangajska lučka grupa pobedila je na tenderu za luku Haifa, s tim da će tender da stupi na snagu 2021. godine.

Protivnici ovako snažnog kineskog nastupa ocenili su da Izrael olako predaje svoju infrastrukturu – luke, auto-puteve, tunele, elektrane, prehrambene kompanije – jednoj jedinoj strani, Narodnoj Republici Kini. Postoje dve vrste protivnika: unutrašnji i spoljašnji.

Izraelska građevinska asocijacija, čiji članovi gube lukrativne poslove na ovim projektima, obratila se tako na brojne adrese u Izraelu, tražeći da na Kinu primeni Zakon o podsticanju konkurencije i smanjenju koncentracije, koji je usvojen 2013.

Oni tvrde da je za njih postala „nemoguća misija“ da pobede na tenderu, na kojima se pojavljuju kineske kompanije.

Ekonomske veze Kine i Izraela potiču iz 1979, još pre nego što je Kina formalno priznala Izrael. Izraelski milijarder Šaul Ajzenberg organizovao je tajni sastanak posle kojeg je usledila izraelska isporuka oružja Kini.

Diplomatski odnosi su uspostavljeni 1992. Zanimljivo je da u Kini postoji nevelika jevrejska zajednica, koja je po mnogo čemu jedinstvena u svetu. Jedino se „kineski Jevreji“ automatski ne priznaju kao Jevreji poput svih drugih Jevreja u svetu.

Početkom 2000, SAD su uspešno primorale Izrael da odustane od prodaje Kini radarskog sistema „falkon“ kao i delove drona „harpi“, što je već bilo ugovoreno. Ali kinesko-izraelski odnosi su se brzo oporavili. Poslednjih godina kineske investicije u sektor visokih tehnologija veoma su porasle, dostižući četvrtinu svih fondova koje su prikupile izraelske visokotehnološke kompanije. Kina je drugi trgovinski partner Izraela sa razmenom od 11,5 milijardi dolara.

Kineske investicije, međutim, imaju velike protivnike u SAD i već stvaraju napetosti u odnosima Izraela i SAD. Poslednje pitanje na kojem je došlo do razmimoilaženja, jeste kineska pobeda na tenderu za luku Haifa. Senat je u junu upozorio Izrael tim povodom. Haifa je luka u koju ekskluzivno pristaje američka Šesta flota, pa je već poslato upozorenje da će ona prestati to da čini ako 2021. Kinezi preuzmu luku.

Gotovo da nema sastanka američkih i izraelskih zvaničnika gde nije pomenuto „kinesko pitanje“. „Želim da upozorim da sve zemlje treba da širom otvore oči i da uvaže pretnju kojoj su izložene od strane Kine i da razumeju američku volju da donesu svoju odluku. Ako određeni sistemi dospeju na određena mesta, onda će američkim naporima da rade s vama biti mnogo teže, a u nekim slučajevima i nemoguće“, upozorio je tokom svoje posete Izraelu, državni sekretar Pompeo na posledice zbližavanja Izraela i Kine.

Tokom Netanjahuove posete Vašingtonu američki predsednik Tramp naglasio je da, ukoliko kineske kompanije uspostave 5G mrežu u Izraelu, onda će bezbednosna saradnja dve zemlje da bude ograničena, a američka pomoć smanjena.

Problem je u tome što Izrael nije bilo koja zemlja koja sarađuje s Kinom, nego je najbliži američki saveznik s kojim postoji najviši stepen obaveštajne saradnje, zbog čega Amerika ne želi da rizikuje da se pojavi mogućnost da stvari poverljive prirode padnu u kineske ruke.

Za sada su u pitanju dva velika projekta. Prvi je kontrola luke Haifa, gde su kineske kompanije već uložile dve milijarde dolara i koji je postao tema širokih geopolitičkih spekulacija. Drugi projekat je izgradnja tunela i upravljanje železničkim elektro-sistemom, čija vrednost je 1,5 milijardi dolara.

Izraelsko ministarstvo spoljnih poslova, posle američkih kritika, upozorilo je da je mogućna konfrontacija sa SAD, ukoliko se ne uvedu ograničenja za kineske investicije u zemlji. Premijer Netanjahu zbog toga je odlučio da odloži glasanja o stvaranju mehanizma za nadgledanje kineskih investicija u Izraelu.

Kao odgovor na ove pritiske, u Izraelu su se oblikovale dve vrste odgovora, jedan koji dolazi iz vojnih i bezbednosnih krugova i drugi koji se formirao u ekonomskim sferama.

Šef izraelskog Saveta za nacionalnu bezbednost Meir ben Šabat pristalica je striktnog mehanizma kontrole koji traže SAD, dok na drugoj strani, šef Nacionalnog ekonomskog saveta i najbliži Netanjahuov ekonomski savetnik Avi Šimon želi fleksibilniji mehanizam koji ne bi odvratio potencijalne investitore, ne samo kineske, nego i iz drugih zemalja.

U ovome poseban problem su kineske kompanije koje posluju u Izraelu, ali istovremeno imaju velike poslove u Iranu.

Zbog toga, jedan deo javnosti u Izraelu zahteva da se na njih primeni Zakon o borbi protiv iranskog nuklearnog programa koji je usvojen 2012. s ciljem da uvede sankcije protiv pojedinaca i kompanija čije delovanje može da pomogne Iranu da se domogne nuklearnog naoružanja.

Senat je upozorio na „bezbednosne implikacije“ preuzimanja luke od kineske kompanije i zatražio od izraelske vlade da uzme u obzir te posledice.

Na ove najave svojevremeno je otvorenim pismom reagovao i kineski ambasador u Tel Avivu Čang Žongin, koji je istakao da je izraelsko-kineska saradnja „vin-vin“ situacija za obe strane i ismejao optužbe o prikupljanju „obaveštajnih saznanja“ o američkoj pomorskoj floti preko luke Haifa.

„Ja verujem da svako ko ima osnovna vojna znanja smatra ove optužbe smešnim. Da li je Kini zaista potrebno da primenjuje ove zastarele metode za prikupljanje obaveštajnih informacija“, zapitao se kineski ambasador.