Bezbednost Izraela i nemački „državni razlog“

„Nema sličnih odnosa između bilo koje dve zemlje sveta“, kaže Norbert Lamert (75), vedeta nemačkih Demohrišćana (CDU) i raniji predsednik parlamenta. Iz tih reči je jasno – odnos Nemačke i Izraela je poseban, jedinstven.

Danas je Lamert prvi čovek Fondacije „Konrad Adenauer“. Ta fondacija bliska CDU je, par dana pred prvu godišnjicu Hamasovih terorističkih udara na Izrael, sa oko 1.200 mrtvih i više od 230 talaca, posvetila toj temi jedan studijski dan. Čule su se jasne kritike na račun nemačke vladajuće koalicije.

Deo nemačke istorije je uništenje šest milione Jevreja u vreme nacizma. Posebnu odgovornost Nemačke za Izrael, koji je postao domovina preživelih, nemačka politika pakuje u dve reči – „državni razlog“ ili „državni rezon“.

Sintagma potiče od francuskog raison d’ état, i u novije vreme se često „prevodi“ i kao „nacionalni interes“.

Te reči se pak nigde ne pojavljuju u nemačkom Ustavu, ni kada je reč o Izraelu, prenosi DW.

Nasleđe Angele Merkel

U martu 2008. je tadašnja kancelarka Angela Merkel (CDU) bila prva strana šefica vlade koja je govorila pred Knesetom, izraelskim parlamentom:

„Svaka savezna vlada i svaki kancelar pre mene bili su privrženi posebnoj istorijskoj odgovornosti Nemačke za bezbednost Izraela. Ta istorijska odgovornost je deo državnog razloga moje zemlje“, rekla je Merkel.

Kako je pojasnila, to znači da za nju bezbednost Izraela „nikada ne može biti predmet rasprave“.

I u koalicionom ugovoru aktuelne nemačke Vlade, koju predvodi socijaldemokrata Olaf Šolc, stoji: „Bezbednost Izraela je za nas nacionalni interes.“

O terora od 7. oktobra, koji je uzdrmao Izrael do srži, sve se češće u Nemačkoj pominje taj „državni razlog“ ili „nacionalni interes“.

„U ovom trenutku za Nemačku postoji samo jedno mesto. Mesto na strani Izraela“, rekao je Šolc jednom pred parlamentom. „Na to mislimo kad kažemo da je bezbednost Izraela nemački nacionalni interes.“

Ali, i pre i posle tih reči, u Izraelu su se često ljutili na političke poteze Berlina, recimo na glasanje o rezolucijama UN uperenim na Bliski istok.

„Israel und Deutschland“ debattiert die CDU-nahe Konrad-Adenauer-Stiftung in Berlin, u.a. Mit Botschafter Prosor und Josef Schuster. Und vor der Tür ein kleiner Chor an Kritikerinnen… pic.twitter.com/PkW5395ATS

— Christoph Strack (@Strack_C) September 30, 2024

Jozef Šuster, predsednik Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj, na zasedanju Fondacije „Konrad Adenauer“ otvoreno je rekao šta o tome misli. Kaže, „državni razlog“ ne treba primarno da bude vojna pomoć Izraelu, „već da se digne glas u prilog Izraelu“.

Dodao je da to polako nestaje iz nemačke politike, te da se sve češće čuje „da, ali…“ Imenom je kritički pomenuo današnju šeficu diplomatije Analenu Berbok (Zeleni).

„Ne opet“

Šuster dugo važi za čoveka koji upozorava nemačku politiku i to sve oštrije. Kad su, posle 7. oktobra i eksplozije antisemitizma u Nemačkoj, vodeći nemački političari ponavljali mantru „nikad više“ – koja se odnosi na antisemitizam i holokaust – Šuster je suprotstavio drukčije reči – „ne opet“.

Kad je početkom jula govorio u Potsdamu, na otvaranju nove sinagoge, Šuster je kritikovao što se poslaničke grupe u Bundestagu ne sporazumeju o rezoluciji o zaštiti jevrejskog života i protiv antisemitizma. Među slušaocima je tada bila i Berbok. Trebalo je i Šolc da bude tamo, ali je otkazao zbog drugih obaveza.

Šuster je sada rekao da je „sramotno“ što takve rezolucije nema ni skoro godinu dana nakon Hamasovih napada. Upozorio je i na druge pokazatelje – rast broja antisemitskih napada, proteste, grafite protiv Izraela, ankete prema kojima nemačko stanovništvo sve manje podržava Izrael.

Na istom skupu, Jevreji su pričali o svojim iskustvima. Upečatljiv je bio razgovor s Rikardom Louk, čija su ćerku Šani Louk teroristi Hamasa oteli, ubili i paradirali sa njenim telom.

Rikarda Louk je govorila o stanju u Izraelu, strahovima i nadama. Rekla je da želi da se ljudi sećaju slike njene ćerke dok je bila živa i dok se radovala životu.

Ko je tog ponedeljka (30. septembar) hteo da uđe u zgradu Fondacije, morao je da se progura pored dvadesetak propalestinskih demonstranata od kojih su se neki privezali lancima i učesnike konferencije nazivali „nacistima“ i „ubicama“. Nekoliko sati kasnije, privremeno su privedeni.

Neki jevrejski studenti su o tome kasnije rekli da su u Nemačku došli kao deca s roditeljima iz Belorusije i Ukrajine – a sada ih ovde psuju kao „naciste“.

„Državni razlog Hamasa“

Izraelski ambasador Ron Prozor bio je među onima koje je policijska pratnja morala da uvede u zgradu. Taj diplomata je govorio jasno protiv kursa nemačke politike. Rekao je još da Hamas za „državni razlog ima uništenje jevrejske države“.

Nemački „državni razlog“ je pak lep kao izraz, nastavio je on, ali ga treba konkretizovati podrškom prijateljima na međunarodnim forumima koji „stalno demonizuju“ Izrael.

Prozor je podsetio Šolca na njegove reči o tome da je mesto Nemačke samo na strani Izraela, i rekao da posle reči treba da slede dela. Kritikovao je nemački kurs u okviru tela Ujedinjenih nacija i pri rezolucijama koje kritikuju Izrael. Rekao je, „naši prijatelji“ u Berlinu su uvek uzdržani.

„Uzdržanost nije držanje“, dodao je Prozor.