Foto: EPA-EFE/KONSTANTIN ZAVRAZHIN Za razliku od bivše nemačke kancelarke Angele Merkel koja je bila itetkako popustljiva prema autokrati kakav je Vladimir Putin, i ne samo prema njemu, evropska politička scena danas može da se pohvali političarkama koje imaju nedvosmisleno oštar i jasan stav prema lideru Kremlja i njegovoj agresiji na Ukrajinu.
U tekstu Njujork posta istaknuto je nekoliko hrabrih evropskih političarki koje prevazilaze političke i geografske granice da pozivaju na prekid ruske agresije na Ukrajinu.
Treba napomenuti i da trenutno hrabre žene predvode proteste protiv iranskoag nasilnog i opakog teokratskog režima.
Analena Berbok je nemačka (prva žena) ministarka spoljnih poslova. Dolazi iz redova političke stranke Zeleni, koja je, piše Njujork post, evoluirala od pacifističke, antiameričke frakcije do pragmatičnog, odgovornog glasa u evropskoj bezbednosti. Sama Berbok je prošla kroz radikalnu transformaciju, ukazuje se u tekstu.
Kada je Rusija izvršila invaziju krajem februara, ona se usprotivila nemačkoj vojnoj pomoći Ukrajini kao stvar principa jer se Nemačka ranije protivila takvoj pomoći konfliktnim regionima.
Međutim, sada Berbok predvodi snage zaduženje za snabdevanje Ukrajince sredstvima za samoodbranu. Od ranog proleća poziva na naoružavanje Ukrajine teškim oružjem. Ona je prva istaknuta nemačka političarka koja je priznala da je Nemačka potpuno pogrešila u svom političkom odnosu na Rusiju.
Ono što je nezamislivo bilo pre nekoliko meseci (a i danas za mnoge nemačke elite), Berbok kaže: “Bezbednost ćemo postići samo bez, ali ne i sa Rusijom Vladimira Putina. Bila je toliko nepokolebljiva da su Rusi vodili kampanje dezinformacija protiv nje. Uzalud: Populranost Berbokove u Nemačkoj i Ukrajini je u porastu.
Finska premijerka Sana Marin nedavno je privukla pažnju kada je upitana o komentarima predsednika Džoa Bajdena o tome da je Putin „sišao sa autputa“ za okončanje rata.
Njen odgovor je bio nedvosmislen: „ Jedini izlaz iz sukoba je da Rusija napusti teritoriju Ukrajin”. Do ove godine na Finsku se gledalo kao na uglavnom neutralnu članicu Evropske unije. Od ruske invazije, Finci jure ka vratima NATO-a.
Sana Marin Finish Prime Minister talking about Russia #Russia #Finland #CrimeanBridge #Ukraine️ #Putin pic.twitter.com/wJg8LYouTW
— Manish Rajpurohit 🇮🇳 (@ImManishRp) October 9, 2022
Imaju granicu od skoro 140 kilometara milja sa Rusijom i gorko iskustvo sa Sovjetskim Savezom. Perspektiva novog ruskog imperijalizma usredsredila je um na Helsinki.
Marin je najmlađa premijerka Finske u istoriji (stupila na dužnost sa 34 godine). Bila je prva u porodici koja je završila fakultet.
Estonskoj premijerki Kaji Kalas nije bilo potrebno školovanje o ruskoj pretnji. Pet dana pre ruske invazije, Kalas je objasnila kako Putin igra: On zahteva, kako je rekla, maksimum za nešto što nikada nije bilo njegovo, preti ultimatumima i eskalira kada ne ide po planu.
Kalas, advokatica po obrazovanju, predstavlja stranku desnog centra. Sovjeti su njenu majku (sa šest meseci) i baku deportovali u Sibir. Pod njenim vođstvom, Estonija je po glavi stanovnika dala najveći doprinos vojnoj pomoći Ukrajini.
Amerikanci su dugo omalovažavali “neefikasnost besprekorne i bezube Evropske unije”. Ako bi pitali ljude ko je predsednik Evropske komisije, prevrtali bi očima, piše Njujork post. Demohrišćanka Ursula fon der Lajen bi to mogla da promeni.
Kao ministarka odbrane u vladi Angele Merkel delovala je kao blaga i neuspešna. Ona je 2015. godine branila odbijanje Nemačke da isporuči oružje Ukrajini: “Isporuke oružja bi ubrzale sukob. Kao prva žena predsednica Evropske komisije, bila je međutim odlučna.
“Ovo je rat našoj energiji, našoj ekonomiji, našim vrednostima i rat našoj budućnosti“, kaže ona danas.
Majka sedmoro dece bila je prva koja je posetila mesta masakra u Buči i Irpinu – pre Borisa Džonsona i drugih zapadnih lidera. Von der Lajen su školovali istočni Evropljani: „Trebalo je da slušamo one koji poznaju Putina”.
Maja Sandu, 50-godišnja predsednica Moldavije, ostaje neustrašiva kao i uvek. Ulične demonstracije zbog cena energije izazvane ruskom agitacijom prete da destabilizuju najsiromašniju evropsku zemlju.
Pod njenim vođstvom, Moldavija je prihvatila veliki broj izbeglica i ostala čvrsto na prozapadnom kursu. Uprkos tome što praktično nema oružanih snaga i 100 odsto zavisi od ruskog gasa.
Rusija delom zauzima Moldaviju, u oblasti koja se zove Pridnjestrovlje. Sandu kaže: „Nepravedni rat Rusije protiv Ukrajine jasno nam pokazuje cenu slobode”.
Sandu se kandidovala za reformsku i antikorupcijsku platformu i pobedila uprkos žestokim ruskim kampanjama dezinformacija protiv nje.
Njen uticaj, kažu, prevazilazi Moldaviju.
Među ostalim ženama koje pokazuju čvrstinu prema Rusiji su i predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola sa Malte, britanska premijerka Liz Tras, predsednica Slovačke Suzana Čaputova i italijanska premijerka Đorđa Meloni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
