Bezgrešno pravoslavno zabavljanje

Molitve u kojima su vernici uživali dva sata i dalje su odjekivale u živopisno oslikanim zidovima, dok se sveštenik Aleksi Gomonov povlačio u sakristiju da bi skinuo svoju odoru.

Ali njegova mnogobrojna i iznenađujuće mlada pastva ostala je nepomična. Ubrzo su uneti stolovi koji su pravilno raspoređeni među starim ikonama i zlatnim svetiljkama, nakon čega je publika počela da se upoznaje i razgovara. Ljudi su se oslobađali svojih debelih zimskih kaputa dok su u isto vreme vadili svoje mobilne telefone. Brojevi su razmenjivani, pogledi se susretali ili izbegavali, a atmosfera poniznosti i pobožnosti otvorila je mogućnost za flertovanje i međusobno smeškanje.

Ovo je opis poslednjeg okupljanja kluba „Petra i Fevronije“, svojevrsnih večeri za brzo upoznavanje moskovskih pravoslavaca. Svake nedelje, nakon poslednje službe u toku sedmice, pop Gomonov okuplja muškarce i žene iz svoje parohije koji su bez partnera, ali i sve druge koji bi želeli da se pridruže. Dok svi skupa razgovaraju uz crni čaj i sendviče sa krastavcem, Gomonov im deli savete u vezi sa partnerskim odnosima, uz primesu crkvenih učenja.

Mnogi dolaze da bi pronašli svoju drugu polovinu, na tradicionalan način. Drugi samo žele da nađu partnera za šetnju, događaje u crkvi ili hodočašća. A Gomonov, srećno oženjeni otac dvoje dece? On ovim popunjava svoje slobodno vreme.

„Nemam ništa pametnije da radim. A ni ova mladež takođe nema ništa pametnije da radi“, kaže on, dok mu pogled luta po sobi kroz naočare jedva oslonjene na vrhu nosa.

U 67. godini života, Gomonov ima impresivnu sedu bradu i gustu bademastu kosu. U proteklih 20 godina, od kada je preuzeo brigu o Uspenskoj sabornoj crkvi, svoju parohiju vodi kao malo ko u Moskvi. Njegovi parohijani uzimaju učešće u posvećenim letnjim kampovima i programima građanskog aktivizma. Takođe organizuju časove plesa i hodočašća na raznim pravoslavnim svetim mestima.

Zaključeno 200 brakova

Parohijani su 2007. godine popu Gomonovu poklonili poseban poklon: ikonu naslikanih Petra i Fevronije, pravoslavnih svetaca i zaštitnika braka. Tokom službe naredne nedelje posvetio im je molitvu i to je od tada tradicija. Kako je vreme prolazilo, svojim vernicima je počeo da služi čaj i grickalice i da ih ohrabruje da međusobno razgovaraju i upoznaju se. Tako je rođen klub „Petra i Fevronije“.

Tokom 11,5 godina postojanja, ovaj klub je proizveo više od 200 brakova, tvrde organizatori. Mnoge njihove priče mogu se naći na zvaničnom sajtu kluba.

„Pravoslavne devojke su mnogo pouzdanije i vernije. Možete biti sigurni da vas neće varati“, kaže Sergej, vižljasti 29-godišnjak u roze majici i farmerkama, iz predgrađa, koji klub posećuje više od četiri godine.

Stolovi su se napunili za nekoliko minuta te večeri i Sergej je počeo razgovor sa Julijom, lepuškastom učiteljicom muzike. Ona je maramom pokrila glavu, kao i većina prisutnih žena, iako se to pravilo ne mora strogo poštovati tokom večeri kluba.

„Moje su vrednosti vrlo specifične. Možda i upoznam nekoga ko nije u okviru crkve i prihvatim ga, ali je veća verovatnoća da će to biti neko pravoslavne vere“, rekla je Julija i dodala sa osmehom: „Mislim da me niko drugi ne bi mogao trpeti.“

Gomonov insistira da nikada nije imao nameru da ovo bude klub usamljenih srca. „Ovo je društveno okupljanje za mlade. Gde će da se druže ako ne ovde?“, kaže on.

Moskovska omladina ne misli tako. Klubovi i barovi ruske prestonice redovno organizuju „večeri samaca“, a široko su rasprostranjeni Tinder i slične mobilne aplikacije. Pravoslavci takođe imaju obilje načina pomoću kojih se mogu udvarati, sa nekoliko sajtova za upoznavanje u okviru svoje zajednice.

Ali oni koji koriste pogodnosti kluba „Petar i Fevronija“ i drugih sličnih koji se pojavljuju po Rusiji, kažu da ono što traže ne mogu da nađu nigde drugde.

Pored šanse da nađu srodnu dušu sa pravoslavnim svetonazorima, ovakva okupljanja nude alternativna religiozna iskustva u odnosu na sumorne službe koje se svakodnevno održavaju u moskovskim crkvama. Svaki sastanak kluba „Petar i Fevronija“ počinje zajedničkom molitvom. Zatim, nakon perioda slobodnih razgovora, sve oči okreću se ka Gomonovu, koji uzima mikrofon kako bi odgovorio na pitanja anonimno predata na parčetu papira. Svaki odgovor je propoved za sebe.

„Oče, kada čovek insistira na tome da neće imati dece, šta se tu može učiniti?“, glasi prvo pitanje izabrano te nedelje.

„Bog je stvorio čoveka i ženu i rekao da napreduju i razmnožavaju se“, Gomonov je odgovorio sa uzbuđenjem u glasu. „Ovaj čovek ne poštuje Božji zakon i to nije dobro. Nemojte slediti ovakav primer.“

Autor drugog pisma želeo je da zna da li sme da oženi sveštenikovu ćerku.

„Ovo je svakako ogromna odgovornost“, rekao je Gomonov nakon kratke pauze. „Takva osoba je naročito inteligentna.“

Pitanja su se nizala narednih sat vremena, prečešljavajući teme od toga kako izlečiti usamljenost do upotrebe (ili neupotrebe) votke od strane ruskih vojnika tokom poslednje vojne kampanje.

Jekaterina Gromova, asistentkinja oca Gomonova i glavna koordinatorka kluba, kaže da prisustvo na njihovim večerima uglavnom premašuje 120 ljudi. Većina prisutnih je starosti od 25 do 40 godina, dok podela po polu ide blago u korist žena. Većina žena, objašnjava ona, jesu pravoslavne hrišćanke koje su tu došle sa jasnim ciljem da nađu muža, dok muškarci uglavnom dolaze iz znatiželje, da vide „kako izgledaju pravoslavne devojke“.

Životni stil pravoslavnih hrišćana umnogome zavisi od ličnog izbora. Dok neki piju i puše, drugi žive asketskim životom. Nekolicina javno toleriše homoseksualnost, što je nedvosmisleno zabranjeno od strane ultrakonzervativne crkve. Ali u klubu „Petar i Fevronija“ većina se drži najmanje jednog pravila pravoslavnog zabavljanja: nema seksa pre braka.

„Da, dajem sve od sebe“, kaže Pavel Komisarov, dežmekasti 40-godišnjak sa bradom u svilenom odelu. „Moraš da misliš svojom glavom i da budeš pametan. A primetio sam da i Bog dosta pomaže oko toga“, kaže Komisarov, vlasnik građevinske firme u Moskvi, koji klub posećuje od 2011. godine. On danas dolazi na večeri da bi slušao propovedi Gomonova i da bi video stare prijatelje.

U potragu preko interneta

Klub „Petra i Fevronije“ možda je najveće nedeljno okupljanje pravoslavnih samaca u Rusiji, ali slobodni vernici ne oskudevaju u načinima kako bi zadovoljili svoju potragu. Još od 2000-ih, na internetu iskrsavaju sajtovi za upoznavanje specijalizovani za njih, naziva poput „Alfabet vernosti“, „Galeb“ ili „Vera“.

Svi oni nude pristup zatvorenoj zajednici u zamenu za pojačani nadzor i saglasnost sa striktnim pravilima ponašanja.

Da bi se registrovala na sajt „Alfabet vernosti“, osoba mora da ispuni elektronski upitnik od 78 detaljnih pitanja o životnom stilu i izborima, religijskoj praksi i političkim stavovima, od onih poput „Da li biste uzeli u obzir brak bez seksualnog odnosa?“ pa sve do „Šta je za vas svrha života?“. Pitanje „Koliko dece imate?“ nudi padajući meni sa opcijama sve do broja 69.

Tu su takođe zasebni testovi o ljubavi (nazvani „Da li poznaješ ljubav“), o ličnim osobinama kao i o osnovama hrišćanstva.

Oko devet uveče, nakon što se klupsko veče privelo kraju, Gromova i njeni asistenti počeli su da rasklanjaju stolove i pripremaju crkvu za službu narednog jutra. Julija i Sergej uputili su se u kafić iza ugla, zajedno sa još dva para, dok su ostali krenuli kućama po snegu koji je još uvek padao.

Andrej, 28-godišnji električar koji je pomagao pri raspremanju, nije krio svoj optimizam. Ugovorio je sastanak sa devojkom koju je upoznao te večeri, i osećao se dobro zbog te šanse. Od svoje buduće supruge ima samo nekoliko očekivanja, pored ljubavi i odanosti i toga da praktikuje pravoslavlje kao i on.

„Ono što mi je najvažnije nije vera već njen pristup ljudima“, kaže on, držeći savitljivi sto na svežem snegu. „Osim toga, ako je pristojna, iz dobre porodice, i ima dobro obrazovanje i moralne vrednosti, mislim da ćemo pronaći zajednički jezik sa Nebesima.“

Metju Luksmor (Radio Slobodna Evropa), Prevela Gordana Ćosić

„Parohijani“, najveći sajt

Prvi ruski pravoslavni sajt za upoznavanje pokrenuo je 2003. godine Roman Kolpakov, tada 24-godišnji student. Na to ga je navela ozbiljna saobraćajna nezgoda iz koje je izašao sa frakturom kičme i paralizom od struka nadole. Bio je prikovan za krevet, otkrio je u intervjuu, sa internetom kao jedinom sponom sa svetom.

Prijavio se na internet forume i registrovao na sekularne sajtove za upoznavanje, ali je bio zgrožen promiskuitetom koji je primetio da se tamo promoviše. Uvidevši da ne postoje prikladni sajtovi za pravoslavnu zajednicu, počeo je svoj rad na onome što ce postati poznato kao „Parohijani“, ruski najveći pravoslavni sajt za upoznavanje, koji danas broji više od 80.000 članova.

„Prosto sam shvatio da mnogim ljudima nedostaje nešto poput ovoga“, rekao je on pijući čaj u svom moskovskom stanu, gde živi sa svojom sivom mačkom i suprugom Natalijom, koju je upoznao preko interneta 2006. godine.

„Za osobu koja praktikuje pravoslavlje mnogo je teško naći partnera koji deli slična mišljenja.“

Upravo to je ta praznina koju klubovi poput „Petra i Fevronije“ i sličnih njemu pokušavaju da ispune. Roman Lunkin, stručnjak iz oblasti religije sa ruske Akademije nauka, smatra da vernici polako napuštaju praksu sajtova za upoznavanje i traže mogućnost da potencijalnog partnera upoznaju lično. Slična pravoslavna okupljanja se organizuju i u Kirovu, Barnaulu i mnogim drugim ruskim gradovima.