Foto: EPA-EFE/STRINGERUkrajina će imati fleksibilan pristup u suočavanju sa potencijalnim ruskim saradnicima u planiranom oslobađanju Krima, kaže predstavnik Kijeva za okupirano poluostrvo, dok zvaničnici planiraju potencijalnu reintegraciju oko dva miliona ljudi koji žive u oblastima koje Moskva okupira od 2014, piše Newsweek.
Tamila Taševa, koja je od aprila 2022. stalna predstavnica predsednika Vladimira Zelenskog za Krim, rekla je za Newsweek da Kijev očekuje da stavi na crnu listu oko 10.000 Ukrajinaca koji su sarađivali sa ruskim vlastima, ali da neće kazniti one koje smatra „žrtvama“ okupacije.
Veruje se da su se stotine hiljada Rusa doselilo na Krim otkako su poluostrvo zauzele snage predsednika Vladimira Putina 2014. Procene se razlikuju, ali Taševa kaže da se brojke kreću između 500.000 i 800.000 pridošlica. Svi oni Rusi koji su ušli ilegalno, rekla je ona, biće podvrgnuti „prisilnom proterivanju“.
Obim kampanje „zavisi od toga kako će izgledati deokupacija i kako će Rusi izaći“, rekla je Taševa. „Pretpostavljam da će napustiti Krim pre nego što uđu Oružane snage Ukrajine, tako da što se tiče privođenja pravdi svih saradnika — onih koji su promenili stranu 2014. ili kasnije — jasno je da to očekuju i najverovatnije će da pokušaju da pobegnu“.
„Neki od najviših administratora, poput šefa Krima koga je postavio Kremlj, Sergeja Aksjonova, znaju da će biti istraženi ne samo u Ukrajini, već i na Zapadu.
Kijev planira sistematsku procenu onih koji ostaju, rekla je Taševa.
„Za one koji su državljani Ukrajine, mi ćemo ih smatrati takvima, bez obzira da li su dobili rusko državljanstvo od 2014. dobrovoljno ili pod prinudom.
„Ne govorimo o deportaciji, već o ‘prisilnom proterivanju’, koje će biti raspoređeno samo protiv ne-ukrajinskih državljana koji su ilegalno prešli u zemlju od aneksije. Neće biti masovnih deportacija, ali ćemo se pozabaviti tim pitanjem od slučaja do slučaja“.
„Već smo u komunikaciji u raznim resorima i našim građanima na Krimu, poručujući im da napuste poluostrvo, ako je moguće, umesto da sarađuju sa okupatorima“, rekla je ona.
„Ali ako ostaju i učestvuju u nelegalnoj okupaciji i ratnim zločinima koje su počinili Rusi, biće pozvani na odgovornost. Ovo neće biti lak proces, zbog čega već razvijamo pravni okvir za buduće postupke uključujući lustraciju bivših zvaničnika koji su državljani Ukrajine koji su sarađivali sa okupatorskim administracijama“, dodala je Taševa.
„Biće im zabranjeno da obavljaju vladine ili zvanične uloge najmanje nekoliko godina“, rekla je Taševa o ukrajinskim zvaničnicima koji će biti lustrirani. „Mnogi će odgovarati, ali to neće biti milioni ili čak stotine hiljada. Biće ih možda 10.000“.
Srca i umovi
Zvaničnici u Kijevu su u više navrata apelovali na stanovnike Krima da pomognu u ratnim naporima i pripreme se za povratak ukrajinskih snaga, čak i ako se takva perspektiva i dalje čini dalekom s obzirom da se poslednja kontraofanziva Ukrajine polako kreće stotinama kilometara ka severu.
Taševa i drugi ukrajinski lideri pokušavaju da povrate srca i umove Krimljana koji su skoro deceniju živeli pod ruskom kontrolom. Čak i pre aneksije, ankete i rezultati izbora ukazivali su na više promoskovskih simpatija nego drugde u zemlji.
„Ključna stvar koju treba napomenuti je da će se građani Ukrajine koji su zatekli pod okupacijom i nisu radili sa Rusima smatrati žrtvama invazije, a mi ćemo učiniti sve da zaštitimo njihova prava“, rekla je Taševa.
„A mogu postojati i olakšavajuće okolnosti — mnogi od njih su bili žrtve ruske propagande, zastrašivanja i pretnji, ruskog pravnog sistema, pa čak i ruske kulture i jezika. Sve to treba uzeti u obzir“, dodala je.
„Što se tiče amnestije, o tome se zaista ne može razgovarati detaljno ili ozbiljno dok traje ‘vruća faza’ rata. Naši ljudi se svakodnevno ubijaju, naši gradovi su granatirani — ovo nije ni vreme ni mesto za razgovarati o svakoj budućoj amnestiji počinilaca“.
Ipak, rekla je Taševa, neki prekršaji neće biti tolerisani.
„Postoji ogroman broj zahteva za pravdom protiv onih koji su vodili ili učestvovali u progonu civila, koji su ubijali i pljačkali naše gradove, koji su napadali manjine poput krimskih Tatara, i mi treba da zadovoljimo taj zahtev“, rekla je ona.
„Ne možete amnestirati nekoga ko je učestvovao u zločinima protiv čovečnosti – to je međunarodno prihvaćen princip. Za takve zločine ne postoji rok trajanja. Ali takođe razumemo da ne možete kazniti sve, čak i ako su možda bili primorani da se na neki način angažuju sa okupatorske uprave i snage“.
„To je pitanje stepena uključenosti i prema njima će se postupati u skladu sa tim“, navela je.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
