„Biće sve teže naći ljude“: Zašto Nemačka nije atraktivna za bolničare?

Najeli Bautista Hernandez ima 29 godina i došla je u Nemačku iz Meksika. U početku je radila kao negovateljica u jednom staračkom domu u u blizini Minhena. Sada kao medicinska sestra asistira pri teškim operacijama u jednoj minhenskoj bolnici. Njene reči bi ogroman broj bolničarki iz inostranstva odmah potpisao:

„Nemačkoj je potrebno mnogo osoblja u zdravstvenom sektoru. Zahvaljujući školovanju u mojoj otadžbini, bila sam odlično pripremljena. Ali najteža stvar ovde je – jezik.“

Odeljenje na kojem radi Bautista Hernandez odslikava nemačku realnost u sektoru staranja o bolesnicima 2022. godine. I pokazuje trend koji bi mogao da zavlada u budućnosti; Meksikanka radi sa kolegama iz Kine, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, i naravno, Nemačke.

Kriza je sve veća

Institut za nemačku privredu prenosi da trenutno vlada manjak od 200.000 bolničara i negovatelja. Taj broj će se narednih godina povećati na pola miliona. Osoblje iz Vijetnama, sa Balkana ili iz Latinske Amerike trebalo bi da pomogne da se problem reši.

Nemačka klinike i starački domovi postaju sve kreativniji kada je reč o vrbovanju osoblja iz inostranstva. Harnandezovoj su 2019. ponuđeni let za Nemačku, kurs jezika i novac za obilaske opštinskih kancelarija i šaltera.

Danas joj sleduje jedan let kući godišnje, dobila je bicikl a na bonus-listi je i laptop-računar. Svi se trude da privuku kandidate. Jedno radno mesto ostaje u proseku 240 dana upražnjeno.

Ponuda u prvi mah izgleda odlično

Borha Lopez de Kastro je još pre deset godina shvatio šta se dešava i osnovao organizaciju Enfermeras Alemania (Bolničarke Nemačka). Ovaj Španac je uz pisanje doktorskog rada počeo da radi na internet-sajtu za posredovanje osoblja i sada radi kao agent koji šalje bolničarke i bolničare poslodavcima u Frajburgu, Kelnu ili Ahenu.

„Trenutno vidimo kako se klinike takmiče koja će da ponudi više kandidatima. U to spadaju i posebne doplate, brzo prebacivanje u višu platnu grupu ili dodatne premije“, kaže direktor organizacije: „a najveće bolnice mogu da ponude još i sopstvene stanove“.

Enfermeras Alemania povezuje sa poslodavcima i bolničare koji već žive u Nemačkoj. Najeli Batista Hernandez je preko te organizacije došao do posla – sa ugovorom na neodređeno vreme u Minhenu – i smeštajem. Svakog dana se toj organizaciji javlja do 20 ljudi iz Meksika, Kolumbije, Argentine, Čilea i Venecuele.

Praksa donosi mnoga razočaranja

Borha Lopez de Kastro stalno ponavlja kandidatima koliko je važno poznavanje nemačkog jezika. Nivo B2 je obaveza. Onaj ko se probije kroz birokratiju i nauči jezik u dovoljnoj meri, može da obezbedi sebe najbolje moguće uslove u poređenju sa onima koji vladaju u otadžbini.

Ali, to probijanje je veoma teško. „Mnogi dolaze u Nemačku sa 15 godina bolničarskog iskustva na intenzivnoj nezi u svojoj zemlji, a ovde na njih gledaju kao na ljude koji nemaju pojma“.

Nemačka je u nuždi naučila kako da privuče ljude, ali u samim ustanovama te ljude najčešće nema ko da uvodi u posao, da ih podrži, da se pobrine za to da oni i ostanu. Lopez de Kastro često kontaktira radnike koji su preko njega dobili posao da pita kako im je. Odgovor koji najčešće dobija glasi: ima problema, ali se o njima najčešće ne govori, između ostalog i zbog jezičke barijere – komunikacija zapinje na obe strane, piše DW.

„Pročulo se“ da situacija nije tako ružičasta

„Jedna stvar je imati osoblje, a sasvim druga je integracioni koncept koji se sprovodi kroz rad. Najčešće nema praćenja i analize rada, a glavni problem su nedostatak informacija i netransparentnost kada je reč o uslovima rada“, kaže šef organizacije Enfermeras Alemania.

Sve to nije ništa novo za Kristinu Fogler koja već 33 godine radi kao bolničarka. Ona je i upravnica jedne berlinske škole sa negovatelje i direktorka berlinskog obrazovnog kampa za zanimanja u sektoru zdravstva. Od pre godinu dana je i predsednica Nemačkog saveta bolničara i negovatelja.

Zašto u Nemačku dolazi premalo negovatelja? Foglerova nema dlake na jeziku: „Nemačka nije atraktivna lokacija za negovatelje. I to se pročulo van Nemačke. Imamo komplikovan jezik i loše uslove rada, imamo najviše bolničkih kreveta a najlošiji raspored osoblja“.

„Biće sve teže naći ljude“

Kristine Fogler je upoznala mnoge negovateljice i negovatelje sa Filipina ili iz Vijetnama koji su se posle pet godina rada vratili u svoje zemlje. Zato što je nega starih lica lošija plaćena nego posao u bolnici, ili zato što im se smučila nemačka birokratija u kojoj izdavanje potvrda traje i po nekoliko meseci. I zato što članovima porodica pacijenata ne smeju da saopšte dijagnozu kada lekar izađe iz bolnice posle radnog vremena.

Zaključak Nemačkog saveta bolničara i negovatelja glasi: „Mogućnost da se zavrbuje osoblje iz inostranstva ne predstavlja trajan koncept u sektoru nege. Mora nam biti jasno da sa 100 odsto uloženog truda i sredstava ostvarujemo 20 do 25 odsto uspeha. Osim toga, biće sve teže naći ljude, jer u sve više zemalja imamo nedostatak medicinskog osoblja.“