„Bićemo nemilosrdni“: Najefikasniji svetski lovac na naciste kreće u lov na ruske ratne zločince u Ukrajini

Rozenbaum, koji je proteklih 40 godina proveo predvodeći poteru američke vlade za nacistima, je imenovan za šefa Tima za odgovornost za ratne zločine Ministarstva pravde, koji je u junu oformljen sa ciljem da se pravdi privedu ratni zločinci odgovorni za zločine u ukrajinskom konfliktu, piše Gardijan.

Široko rasprostranjeno ogorčenje izazvano ruskim masovnim ubistvima i gađanjem civilne infrastrukture dovelo je do dvostranačke podrške predlogu zakona o pravdi za žrtve zločina.

Zahvaljujući ovom zakonu, osumnjičeni ratni zločinci koji budu uhvaćeni u SAD, ili izručeni iz neke druge zemlje, mogu da budu krivično gonjeni čak i ako ni oni ni njihove žrtve nisu američki građani.

Ova izmena će konačno dovesti do toga da američki zakon bude u skladu sa Ženevskom konvencijom iz 1949.

„To znači da, ako ratni zločinac dođe ovde, mi imamo nadležnost. Ne radi se samo o američkim počiniocima i žrtvama, već i o svakom ratnom zločincu koji stupi na tlo SAD“, rekao je Rozenbaum za Gardijan.

„Iz prve ruke znam kakvu frustraciju predstavlja kada imate ratne zločince u rukama a sve što možete da učinite je da im ukinete državljanstvo i deportujete ih“, kaže on.

U pripremi je još jedan nacrt predloga zakona kojim bi bili prepoznati zločini protiv čovečnosti i za njih bi suđenja bila održavana na američkim sudovima, što je statut koji su usvojile sve zemlje članice NATO osim Italije.

Takođe, u toku su dvostranačke diskusije o zakonu koji bi omogućio da SAD dostavljaju dokaze Međunarodnom krivičnom sudu (MKS).

„Kongres mora da učvrsti naše zakone tako da počinioci ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti nikada ne budu u mogućnosti da pronađu utočište u SAD“, naveo je u pisanoj izjavi za Gardijan Dik Darbin, lider većine u Senatu i predsednik Pravosudnog odbora Senata.

„Rešen sam da osiguram da oni koji počine te gnusne zločine budu proglašeni odgovornima. Naša zemlja je predvodila prve krivične tužbe za takve zločine u Nirnberškom procesu. Vreme je da SAD još jednom preuzmu vodeću ulogu“, dodao je Darbin.

Kako je jedan neimenovani zvaničnik iz Senata rekao za Gardijan, podrška ovom predlogu zakona je toliko snažna i među demokratama i u redovima republikanaca, da vlada čvrsto uverenje da će zakon biti usvojen pre kraja godine, bez obzira na rezultate predstojećih izbora za Kongres.

Rozenbaum je izabran za funkciju savetnika za odgovornost za ratne zločine zahvaljujući tome što uživa reputaciju najefikasnijeg lovca na naciste na svetu.

Kancelarija za specijalne istrage Ministarstva pravde (OSI), u kojoj je najpre radio a zatim je i predvodio, je pronašla više od stotinu bivših nacista koji su pokušali da se utope u američko društvo.

Rozenbaum se pridružio OSI kao pripravnik ubrzo pošto je ova jedinica oformljena 1979, a direktor je postao 1994.

Jedan od njegovih prvih slučajeva je počeo kada je on, dok je još bio pripravnik, slučajno došao do jedne knjige o koncentracionom logoru Dora-Nordhauzen, koji je obezbeđivao robovsku radnu snagu za nacistički raketni program V-2 u Mitelverku.

Procenjuje se da je oko 20.000 zarobljenika umrlo tokom izgradnje raketa V-2, što je daleko više ljudi nego što je ovo oružje usmrtilo kada je njime gađana Velika Britanija.

Ta knjiga ga je navela da pokrene pitanja o krivici Vernera fon Brauna i drugih nacističkih raketnih naučnika koje su SAD preuzele od Nemačke posle rata u okviru Operacije spajalica, čiji je cilj bio da se osigura da njihovo znanje bude na raspolaganju SAD a uskraćeno Sovjetskom Savezu.

Fon Braun je preminuo 1977, ali Rozenbaum je počeo da istražuje drugog inženjera, Artura Rudolfa, koji je vodio program Saturn V koji je pomogao Amerikancima da stignu na Mesec.

Tokom ispitivanja pred OSI 1983. godine, Rudolf je se pristao da se odrekne američkog državljanstva i vrati u Nemačku.

Među Rozenbaumovim ranim slučajevima bio je i Valerijan Trifa, bivši član rumunske fašističke Gvozdene garde, koji je kasnije postao arhiepiskop u rumunskoj pravoslavnoj crkvi u SAD i Kanadi.

U okviru istraživanja povodom ovog slučaja, Rozenbaum je 1981. godine morao da ode u sedište Američke nacističke partije u Arlingtonu, Virdžinija, pošto je njihova knjižara bila jedino mesto na kojem je mogao da pronađe izvesnu knjigu o Gvozdenoj gardi koja mu je bila potrebna.

„Imali su svastiku na emajliranoj ploči iznad vrata, a tokom dana ispred sedišta su se vijorile i nacistička i američka zastava“, priseća se Rozenbaum.

„Bilo je prilično jezivo unutra, a jeziv je bio i čovek koji je vodio njihovu knjižaru. Imali su ogromne fotografske portrete Hitlera i Džordža Linkolna Rokvela, osnivača Američke nacističke partije“, opisuje on.

To nacističko sedište više ne postoji, a pratija je propala kada više nije mogla da plaća kiriju i troškove štampanja.

„Danas vam nije potrebna zgrada niti štamparska presa. Sve što vam treba je pristup internetu i već možete da doprete do više ljudi nego što je nacistička stranka ikad mogla“, kaže Rozenbaum.

Ali, razvoj tehnologije je od pomoći i onima koji gone ratne zločince.

SAD su pomogle Ukrajina da uspostavi najsavremeniju bazu podataka za evidentiranje ratnih zločina, a jedna od oblasti za koje se očekuje da će Rozenbaumov tim obezbediti ključnu pomoć u izgradnji slučajeva je obezbeđivanje podataka dobijenih pomoću presretanja elektronske i radio komunikacije.

Rozenbaum priznaje da bi moglo da prođe mnogo godina pre nego što pravda za zločine koji se sada čine u Ukrajini bude mogla da se sprovede, ali ističe da je OSI dokazao da njega i njegove kolege ne plaši dugotrajna potraga za ratnim zločincima.

„Moto kojim se rukovodimo je: bićemo nemilosrdni. A poruka koju upućujemo počiniocima ili onima koji imaju nameru da to budu je: ako činite zločine po nečijim naređenjima ili sami izdajete takva naređenja, moraćete da provedete ostatak svog života osvrćući se preko ramena“, poručio je Rozenbaum.