Biciklom po Evropi za zaštitu životne sredine: Dvoje Francuza se “provozalo” i kroz Srbiju, u nadi da će srpski političari doneti bolju odluku o otpadnim vodama za Dunav

Kroz projekat obrazivanja o životnoj sredini Bicicl’Earth, njih dvoje će prikupiti mišljenja stanovništva evropskih zemalja koje će posetiti čime će doprineti sociološkoj studiji na ove teme.

Turneja po Evropi krenula je iz Francuske, a ide i preko Skandinavije do Crnog mora, Turske i duž evropske mediteranske obale do Iberijskog poluostrva.

Biciklom će preći oko 23.000 kilometara, a ukupno će oboći 29 zemalja: Francuska, Luksemburg, Belgija, Holandija, Nemačka, Danska, Švedska, Norveška, Finska, Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Češka Republika, Austrija, Mađarska, Srbija, Rumunija, Bugarska, Turska, Grčka, Albanija, Crna Gora, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Slovenija, Italija, Španija, Portugal, plus Gibraltar, Monako, Atlantski okean Atlantik, 13 mora i 15 zaliva, 10 najvećih jezera.

Procenjuje se da Evropu čini 2.500 tipova staništa, a njen biodiverzitet čini skoro 200.000 vrsta životinja i biljaka.

Mari-Lor Bušar kaže za Danas da je ovo putovanje za Žilijana i nju veliko iskustvo.

“Možemo da posmatramo različite evropske pejzaže i neka lepa i prirodna mesta, ali u isto vreme možemo da posmatramo i neke uticaje globalnog zagrevanja i zagađenja i da o tome čujemo sa ljudima koje ćemo da intervjuišemo. Na primer, videli smo polomljena stabla zbog velikog nevremena u Hrvatskoj i Srbiji pre mesec dana. Oluje svuda dolaze iznenada, veće, češće i nasilnije nego ranije, zbog klimatskih promena. Tako da oluje imaju veliki uticaj na vremenske prilike”, priča Mari-Lor za Danas.

Kako dodaje naša sagovornica, može se uočiti mnogo smeća u svakoj zemlji, mada je u nekim državama više nego u drugim, a to utiče na biodiverzitet, kvalitet vode u rekama, itd.

“A znamo da mikro ili nano plastika može da putuje oblacima uz isparavanje. O tome smo razgovarali sa čovekom iz jednog francuskog udruženja koji se trenutno nalazi na brodu sa drugim kolegama kako bi više saznali o tome”, ukazuje Mari-Lor.

Dodaje da je iskustvo upoznavanja ljudi tokom dosadašnjeg putovanja sjajno.

“Možemo da naučimo toliko toga o zemljama, kulturama… Takođe možemo da razgovaramo o klimatskim promenama i čini se da su osećanja ljudi različita. Sve zemlje nemaju isti nivo znanja i delovanja o tome. Tako smo srećni što možemo da putujemo i radimo sa istraživačima za ovu studiju”, navodi Danasova sagovornica.

Ona dodaje da će studija koja će nastati nakon putovanja moći da kaže da li su ljudi svuda u Evropi informisani o temama životne sredine i šta misle o tome, ali i da bude dostupna i političarima jer oni donose odluke.

“U Srbiji smo bili nekoliko dana i nakon saznanja koje smo čuli od našeg domaćina u Beogradu, koji je veoma obavešten o zaštiti životne sredine, ostaje da sačekamo da političari donesu bolju odluku o otpadnim vodama za Dunav, boljem servisu kanti i što je najvažnije, potrebno je više obrazovati građane i građanke o ovim temam”, navodi Mari-Lor.