BiH: Sve više novinara u politici

Nekadašnji novinari kažu da ih je u politiku pre svega „oterala“ činjenica da je stanje u državi nikada gore i želja da pokušaju nešto da promene, a što kroz novinarski posao nije moguće. Analitičari sa druge strane smatraju kako je to što se veliki broj novinara želi okušati u politici uzrokovano i teškim stanjem u novinarstvu.

Nije retkost da se novinari u BiH odluče okušati u političkim vodama. Tako je i ova predizborna kampanja na kandidatskim listama za opšte izbore donijela nova imena iz novinarske profesije. Među poslednjim koji su odlučili pisanje zameniti politikom je dugogodišnji novinar Vlastimir Mijović. On je kandidat Socijaldemokratske partije BiH na predstojećim izborima za Parlament Federacije BiH.

Kaže da su dva razloga koja su ga otisnula u politiku, prvi je taj da je kako kaže situacija u zemlji na ivici katastrofe i mora se menjati. Drugi je da se pokuša ojačati socijaldemokratija koja mu je kako kaže intimno bliska politička opcija. Na pitanje gdje može više dati kao novinar ili kao političar, Mijović, odgovara:

„Kada vagamo novinarstvo i politiku, onda je uteg na toj vagi sto posto u korist politike. Politika vodi procese, politika dominira, novinarstvo je tu neka pratnja koja može ponekad da utiče na politiku. Ovde nije stvar toliko u poređenju politike i novinarstva, nego u činjenici da je naše novinarstvo postalo bez apsolutno ikakvog uticaja na javni i na politički život. Tome je delom krivo novinarstvo, premda je više kriva politika. Novinarstvo je krivo što se većina medija priključila poslovno-političkim klanovima, obično vladajućim, i vode praktično kroz medije njihovu politiku, podržavaju je, manipuliraju javnošću, itd.”

Još jedno ime iz novinarstva ove godine našlo se na listi kandidata za parlament Federacije. Sanela Prašović-Gadžo kandidatkinja je Saveza za bolju budućnost, stranke na čijem je čelu verovatno najpoznatiji novinar među političarima, ili obrnuto, Fahrudin Radončić, vlasnik i osnivač Dnevnog avaza.

Pašović – Gadžo kaže da je, nakon 27 godina novinarske karijere u informativno-političkom programu, odlučila da se bavi politikom, a da joj je osnovni razlog bio revolt.

„Dođete do nekih limita u sebi, da vi budete osoba, koja možda može pokrenuti neke promene. U jednom trenutku sam kao osoba, kao novinar, kao javna ličnost, detektovala jedan ogroman val primitivizma i radikalizma u našoj državi. Kada imate dve kćerke koje ovde žive, onda vas malo uhvati strah i panika i kažete sad je možda dosta. Možda sa nekih reč i postova na društvenim mrežama ili novinarskog angažmana, treba pokušati praviti nešto konkretno. I to je bio razlog, jedan revolt u meni koji se probudio”, objašnjava ona.

Savezu za budućnost još ranije se priključio nekadašnji urednik informativnog programa Televizije Sarajevo Zvonko Marić. On je trenutno zastupnik u Skupštini Kantona Sarajevo.

Kaže da su razlozi svakog od nekadašnjih novinara, kako su se i zašto našli u politici specifični, te da je upliv politike u javnim medijima, u kojima je proveo najveći dio svoje novinarske karijere, jako veliki.

„Sama činjenica da politika vrši upliv u medijima, u jednom trenutku mi se učinilo da je nekako licemerno raditi u tim medijima i predstavljati se kao nezavisni, a nema nezavisnih, mogu biti profesionalni manje profesionalni ili neprofesionalni novinari. Dakle, rekao sam da je onda časnije i poštenije baviti se, a i svojevrstan je izazov na kraju moje novinarske karijere, biti u politici i istinski, javno i transparentno se baviti politikom, a ne predstavljati se kao neki nezavisni novinar kako to mnogi rade”, navodi Marić.

Ovo troje nekadašnjih novinara samo su neki koji su novinarstvo zamenili politikom. Tako je kandidat za člana Predsedništva BIH ispred SDP-a, bio bivši urednik federalne televizije Bakir Hadžiomerović. U skupštinskim klupama u Parlamentu Federacije, takođe ispred SDP-a, sedi nekadašnja novinarka Segmedina Srna.

Direktor Media centra Boro Kontić kaže da novinare u politiku u BiH „guraju” brojni razlozi, među njima i onaj finansijske nesigurnosti u kojoj novinari danas rade.

„Najveći broj novinara manje više prati politiku, neko direktno neko indirektno, ali vezani su za nju, prate je, izveštavaju, razgovaraju sa većinom tih ljudi. U principu vi ako ste profesionalac znate da je između toga provalija koja se nikada ne može povezati. Međutim, moguće da dobar dio ljudi kada shvati kakve sve budale u toj politici rade, kažu što ne bih i ja to radio. Drugo, kod nas je do te mjere profesija ponižena, finansijski, plate novinara su gotovo najniže. Prosečna plata u BIH je 450 evra, a prosečna novinarska plata je oko 350 evra, mislim. Učiteljice i novinari to je neki nivo. A biti u državnoj službi je jedno uhljebljenje koje je neuporedivo”, objašnjava Kontić.