Bil Gejts i njegov imidž „dobrog milijardera“

Priča o nastanku Majkrosofta ispričana je u medijima nebrojeno puta, otkako se njegov osnivač, američki tehnološki mogul Bil Gejts, prvi put pojavio u javnosti 1980-ih godina.

Rođen je 1955. u bogatoj porodici. Njegov otac bio je korporativni advokat i veteran Drugog svetskog rata, dok je majka bila uspešna aktivistkinja i članica upravnih odbora banaka i velikih korporacija.

Bil Gejts je svoju prvu video-igricu programirao kada je imao 13 godina. Pohađao je ekskluzivnu privatnu školu u Sijetlu i tamo se sprijateljio s budućim suosnivačem Majkrosofta, Polom Alenom. Kasnije se upisao na Harvard, ali je odustao od studija kako bi 1975. s Alenom pokrenuo kompaniju „Majkro-Soft“.

Bil Gejt sada ponovo prepričava priču o svojim počecima – u memoarima pod naslovom „Izvorni kod: Moji počeci“ (Source Code: My Beginnings), koji su izašli ove nedelje. Uoči objavljivanja, Gejts je otkrio da u knjizi, između ostalog, govori o tome da se osećao kao autsajder dok je bio dete, kako se kao buntovni tinejdžer sukobljavao s roditeljima, kao i o izazovima napuštanja škole i to zbog industrije koja tada još nije ni postojala.

Planirana su još dva dela biografije, a te knjige će se baviti njegovim godinama na čelu Majkrosofta i kasnijim radom u humanitarnom sektoru, kao lider Fondacije Gejts.

Još jedan marketinški trik?

Izdavač memoara knjigu opisuje kao „toplu i inspirativnu“, ali američki istraživački novinar Tim Švab smatra da je to još jedna „marketinška i brendirana kampanja“ bogatih i moćnih.

Švab je autor kritičke knjige o osnivaču Majkrosofta objavljene 2023. pod naslovom „Problem Bila Gejtsa: Obračun sa mitom o dobrom milijarderu“ (The Bill Gates Problem: Reckoning with the Myth of the Good Billionaire).

„Dok su drugi milijarderi otvoreno sebični, Bil Gejts je uvek pokušavao da sebe predstavi kao nesebičnog humanitarca i takozvanog ’dobrog milijardera’“, kaže Švab za DW.

„Postoji veoma malo toga što već ne znamo o Bilu Gejtsu i gotovo ništa u knjizi nije novo ili revolucionarno“, tvrdi Švab.

Jedan detalj je, međutim, privukao pažnju medija. Gejts u svojim memoarima navodi da bi mu, da je odrastao u današnje vreme, verovatno bio dijagnostifikovan autizam, odnosno poremećaj iz autističnog spektra. „Toj temi posvećuje otprilike pola stranice na samom kraju knjige“, ističe Švab. Ali, čak ni taj novi detalj nije predstavljen „na posebno promišljen ili reflektivan način“, kaže novinar.

„Često razgovaram sa svetskim liderima“

Zahvaljujući Majkrosoftu, Gejts je 1995. postao najbogatiji čovek na svetu. Ostao je na vrhu liste magazina Forbs sve do 2008. godine, kada se povukao iz kompanije kako bi se posvetio humanitarnom radu.

Od tada su ga na Forbsovoj listi prestigli drugi tehnološki milijarderi, poput Ilona Maska i Marka Zakerberga. Međutim, Gejtsovo bogatstvo nastavilo je da raste i od 2008. godine njegova neto vrednost iznosila je oko 107 milijardi dolara (102,5 milijardi evra), što ga trenutno čini 13. najbogatijom osobom na svetu.

Istovremeno, Gejts uživa daleko bolji imidž u javnosti od svojih kolega, tehnoloških tajkuna. Ta kombinacija bogatstva, veza i pozitivnog ugleda omogućila mu je neviđen pristup donosiocima odluka širom sveta. Prošle godine sastao se s kineskim predsednikom Sijem Đinpingom, a nedavno je imao i trosatnu večeru s novoizabranim američkim predsednikom Donaldom Trampom. Kako je rekao, s Trampom je razgovarao o mogućim lekovima za HIV i dečiju paralizu.

„Mislim da smo obojica bili prilično uzbuđeni zbog toga“, rekao je Gejts za Vol strit džurnal.

„Često razgovaram sa svetskim liderima, jer se naša fondacija intenzivno bavi globalnim zdravstvenim pitanjima. Poslednjih meseci razgovarao sam i sa [francuskim predsednikom] Makronom i [predsednicom Evropske komisije] Ursulom fon der Lajen“, dodao je.

Revolucija u poljoprivredi na afričkom kontinentu?

Fondacija Gejts koristi te kontakte kako bi usmerila ogromna sredstva u borbu protiv bolesti i gladi u različitim delovima sveta. Švab, međutim, u svojoj knjizi tvrdi da su rezultati često daleko ispod obećanih ciljeva.

Jedan posebno kontroverzan primer je rad Fondacije u Africi, gde je organizacija navodno uložila gotovo milijardu dolara u program pod nazivom Alijansa za zelenu revoluciju u Africi (AGRA), koji je pokrenut 2006. s ciljem da se do 2020. udvostruče poljoprivredni prinosi i prepolove glad i siromaštvo u 13 afričkih zemalja.

Taj cilj nije postignut. Prema istraživanju objavljenom u junu 2020. godine, broj gladnih ljudi u tim državama zapravo se povećao za 30 procenata.

U avgustu 2024, više afričkih verskih, poljoprivrednih i ekoloških organizacija javno je zatražilo reparacije od Fondacije Gejts. U otvorenom pismu pozvali su Fondaciju i njene partnere da priznaju da su njihovi napori „doživeli neuspeh“.

„Njihova intervencija dodatno gura afrički prehrambeni sistem u pravcu korporativnog modela industrijske poljoprivrede, ugrožavajući pravo našeg naroda na prehrambeni suverenitet i preteći ekologiji i ljudskom zdravlju“, naveli su potpisnici pisma.

Afrički lideri optužuju organizatore AGRA da promovišu „skupe sintetičke inpute (đubrivo i seme)“ koji zagađuju i isušuju tlo, destabilizuju lokalne ekosisteme i „čine zavisnim male poljoprivrednike od nestabilnih, globalnih cena“.

Međutim, s obzirom na to da Fondacija Gejts finansira istraživačke institute i lobističke grupe, i blisko sarađuje s donosiocima odluka u Africi, ti kritičari suočavaju se s ogromnim izazovima.

Otvorio put za Ilona Maska

Švab upozorava da je Gejts i dalje „privatni investitor koji je duboko zainteresovan za povećanje svog bogatstva“.

„Kad razgovara s nekim kao što je Donald Tramp ili bilo kojim drugim izabranim liderom, on sigurno mora da razmišlja o svom privatnom bogatstvu i interesima, ali i o interesima Fondacije Gejts, koja je u velikoj meri subvencionisana novcem poreskih obveznika“, dodaje autor.

„Ako pogledate njegovu Fondaciju, jedan od projekata na koje je Bil Gejts najviše ponosan jeste mehanizam za nabavku vakcina sa sedištem u Švajcarskoj – većina sredstava za taj projekat dolazi od poreskih obveznika.“

Gejts je takođe povezan s donosiocima odluka preko državnih ugovora za kompanije povezane s njegovim poslovnim carstvom, ali i preko političkih donacija, poput 50 miliona dolara doniranih pre izbora u SAD Trampovoj suparnici Kamali Haris.

„Gejts je godinama normalizovao i legitimisao ulogu ekstremnog bogatstva u demokratiji, posebno u američkoj politici. Ilon Mask možda predstavlja novo poglavlje u tom oligarhijskom modelu, ali i jedan i drugi su deo iste priče“, ukazuje Švab. I zaključuje: „Mislim da ljudi poput Ilona Maska danas profitiraju od Bila Gejts.“