Bil i Hilari Klinton „nepošteni i osvetoljubivi“

Vargo, koja je inače bila vašingtonski igrač iza kulisa u mirovnom procesu za Severnu Irsku, tvrdi da je Stejt department kasnije rešio da ukine fond za stipendije zato što je podržala Baraka Obamu za predsedničkog kandidata demokrata 2008.

Ove tvrdnje Vargo je iznela u svojoj knjizi „Smicalice: američko-irski odnosi u vreme neizvesnosti“ koja je objavljena ove nedelje pred predstojeću proslavu Dana Svetog Patrika. Knjiga otkriva, kako je Vargo to prikazala, nesposobnost i obmane iz prošlosti i farsične napore irskih političara da iskoriste irsku dijasporu i potencijalne saveznike u Vašingtonu i Holivudu.

Kao osnivač američko-irskog saveza, nevladine organizacije sa sedištem u Vašingtonu, Vargo je na relaciji Vašington – Dablin – Belfast bila gotovo dve decenije istovremeno savetujući senatora Teda Kenedija i administracije Klintona i Obame kada je reč o pitanjima Severne Irske. NJen portret Klintonovih baca senku na „dragulj njihovog spoljnopolitičkog nasleđa“ iznoseći sva sitničarenja i osvetoljubive poteze nakon istorijskog mirovnog dogovora iz Belfasta ili Sporazuma na Veliki petak 1998.

Vargo je godinu dana kasnije osnovala fondaciju koja je dodeljivala stipendije nazvane po DŽordžu Mičelu, američkom senatoru koji je posredovao u sporazumu. Svake godine iz tog fonda finansirana je školarina za 12 američkih studenata u Irskoj i Severnoj Irskoj. Kako je napisala u knjizi, Mičel joj je novembra 2000. kazao sa „dozom nelagode“ da ga je Bil Klinton, kome se tada završavao mandat u Beloj kući, zvao da mu kaže da je „vrlo nesretan“ što Čelzin dečko nije ušao u uži izbor od 200 kandidata uprkos pismu preporuke od predsednika. Mičel je jasno kazao da mu Bil nije tražio da ubace dečka na spisak već je samo zahtevao objašnjenje. „Teško je poverovati da predsednikov poziv nije imao za cilj da utiče na nas da ga ubacimo u uži izbor“, piše Vargo.

Pošto je dečko ostao van liste, Vargo je uverena da ju je to stavilo „spisak neprijatelja“ Klintonovih. Vargo je 2007. bila savetnica u kampanji Baraka Obame o pitanjima irske politike tokom njegove borbe sa Hilari Klinton oko dobijanja predsedničke nominacije demokrata. Klintonova je osporavala svog rivala navodeći da mu nedostaje iskustvo dok je promovisala svoju ulogu u mirovnom procesu u vreme dok je bila prva dama SAD.

Klintonova i njene pristalice grubo su preuveličavale njen uticaj, piše Vargo. „Priče su se samo nizale, a prava istina je zamagljivana“. Vargo je pomogla Obaminoj kampanji da ospori verziju bivše prve dame, što je, kako piše u knjizi, „uverena sam dovelo do „osvete“ nekoliko meseci kasnije kada je Bil Klinton otkazao moje učešće na događaju američko-irskog saveza u Belfastu povodom decenije od mirovnog sporazuma“.

Stejt department je 2012. pod rukovodstvom Hilari Klinton ukinuo godišnji doprinos od 500.000 dolara za stipendije navodeći kao razlog budžetske mere. „Ukidanje finansiranja ipak se nije ticalo budžetske štednje“, piše Vargo. Tri godine kasnije Vargo je podnela zahtev, pozivajući se na slobodu informisanja, da joj se razjasne razlozi zbog kojih su ukinuta finansijska sredstva za stipendije, dostavivši spisak imena Stejt departmentu, ali je zauzvrat dobila šturi odgovor.

U knjizi otkiva kako su mnoge irske vlade i zvaničnici pokušavali da dobiju sredstva za finansiranje raznih inicijativa mirovnog procesa, ali i pokušaje da iskoriste dijasporu, na primer „sertifikatima Iraca“, planom koji je odbijen 2015. zbog slabog interesovanja i uznemirenosti Latinoamerikanaca i drugih grupa u SAD zbog pokušaja pravljenja posebnih aranžmana sa irskim imigrantima.