Velika većina stranih novinara koji izveštavaju iz Kine izjavila je da su bili suočeni sa opstrukcijama, pritiscima i nasiljem, pokazuje najnoviji godišnji izveštaj Kluba stranih dopisnika u Kini (FCCC) o medijskim slobodama.
Klub stranih dopisnika u Kini kritikuje uslove za rad, zabrane, pritiske vlasti
U izveštaju objavljenom danas u Pekingu, navodi se da je čak 81 odsto novinara reklo da su bili suočeni sa šikaniranjem ili nasiljem, a sa represijom moraju posebno da računaju strani novinari koji izveštavaju o situaciji u autonomnom regionu Sinđan u kojem živi muslimanska ujgurska manjina.
Iako je posle pandemije korona virusa došlo do izvesnog poboljšanja situacije za inostrane dopisnike, pa su uslovi 2023. postali malo bolji i novinari dobili malo veću slobodu kretanja, ta veća mobilnost je za njih donela i nove probleme u nezavisnom izveštavanju.
Prema godišnjoj anketi u kojoj je, kako prenose mediji, učestvovao 101 od 157 članova FCCC, intimidacija i nadzor su i dalje ključni problemi. Kao i u prethodnom izveštaju, više od polovine je navelo da su ih policija ili državni službenici najmanje jednom ometali u poslu.
Takođe, većina inostranih dopisnika u Kini veruje da se nadzire njihova elektronska komunikacija.
„To je večita igra mačke i miša. Kakvu god strategiju probate, kineski sistem nadzora se prilagodi i zatvori nišu. Kakvu god strategiju primenili, prostor za izveštavanje postaje sve manji i manji“, rekao je za FCCC neimenovani dopisnik jednog evropskog dnevnog lista.
Država je pritisak vršila i na kineske državljane zaposlene u inostranim dopisništvima. Takođe, mnogi sagovornici inostranih novnara otkazivali su intervjue zbog pritiska države. Obrazloženje je obično glasilo da im je za takav razgovor potrebna dozvola vlasti.
Pritisak na strane novinare posebno je bio vidljiv u delovima zemlje koje vlasti smatraju osetljivim. Prilikom pokušaja da izveštavaju iz Sinđana o odnosu vlasti prema tamošnjem stanovništvu, sa državnim opstrukcijama suočilo se 85 odsto stranih dopisnika.
FCCC je ocenio da je broj takvih „delikatnih delova zemlje“ čak i proširen, jer su novinari prijavljivali sve više problema i iz oblasti uz granicu sa Rusijom, i iz regiona sa etničkim manjinama. Anketa je pokazala da su vlasti prvi put upotrebile i dronove da bi nadzirale kretanje stranih novinara.
Neki novinari koji su postavljeni za dopisnike iz Kine, nisu uspeli čak ni da dođu do te zemlje, jer je na primer američkim novinarima sve teže da dobiju vizu.
Na rang listi slobode medija organizacije Reporteri bez granica, Kina je na 179. mestu od 180 zemalja. Prema toj NVO, stanje medijskih sloboda gore je samo u Severnoj Koreji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.