Birajući Makrona Francuzi su se opredelili za optimizam

Nakon tri godine, konstatujem da smo veoma napredovali – trgovinska razmena je porasla za 30 odsto, a francuske investicije nastavljaju da se razvijaju. Zahvaljujući delovanju naših preduzeća, Francusko-srpske privredne komore, našoj naučnoj, tehničkoj, univerzitetskoj saradnji, slika koju u Srbiji imate o našoj zemlji se promenila – naši prijatelji u Srbiji su uvideli da je Francuska jedna dinamična zemlja koja daje mnoga inovativna rešenja – kaže u oproštajnom intervjuu za Danas ambasadorka Francuske Kristin Moro, kojoj ističe mandat u Srbiji, odgovarajući na pitanje šta su dostignuća u francusko-srpskim odnosima u protekle tri godine.

Moro je takođe istakla podršku Pariza Srbiji na njenom putu ka EU.

– Posredstvom tehničke saradnje, pružili smo svu moguću podršku reformskim naporima koje je Srbija uložila u proces pregovora o pristupanju Evropskoj uniji – akcioni planovi su ambiciozni, ne treba gubiti ni trenutak, naročito u reformama u vezi sa pravnom državom koje zauzimaju centralno mesto u pregovaračkom procesu. Takođe smo ponosni što smo pomogli srpskim vlastima da učine da javnost stekne svest o izazovima u oblastima zaštite životne sredine i klimatskih promena i da deluje u skladu s tim saznanjima – to je počelo, nažalost, otklanjanjem dramatičnih posledica poplava iz 2014, a nastavilo se kroz pripreme za Međunarodnu konferenciju o klimi COP 21 u Parizu. Srećna sam što je Skupština Srbije ratifikovala Pariski sporazum o klimi 29. maja – to je znak kontinuiteta u vašem angažovanju, koje je u ovom trenutku naročito dobrodošlo. Osim ovog sporazuma, u Srbiji su veoma važne promene koje vode ka zelenoj ekonomiji i koje su upravo na delu u oblastima poljoprivrede, energetike, urbanističkog planiranja – naglašava ambasadorka.

* Koliko su oslobađanje Haradinaja i reakcije Srbije uticale na odnose Beograda i Pariza?

– Razumem da je odluka Apelacionog suda u Kolmaru da ne odgovori pozitivno na zahtev za izručenje koji je uputila Srbija izazvala veliko razočarenje u Srbiji. Radi se o odluci pravosuđa i ne mogu da je komentarišem. Srpske vlasti su odlučile da reaguju i da time proizvedu određene konsekvence na saradnju naše dve zemlje – odgovornost za to je njihova. Što se nas tiče, mi smo spremni da nastavimo saradnju koja je u obostranom interesu.

* Šta novi predsednik Emanuel Makron donosi Francuskoj i svetu i čemu Srbija treba da se nada?

– Svojim glasanjem građani Francuske su se opredelili za otvorenost prema svetu, za reforme i za optimizam. Poruka našeg novog predsednika je da Francuska ima mnogobrojne prednosti, ali da istovremeno treba i da izvrši obiman posao reformi i prilagođavanja kako bi mogla da odgovori na brze strukturne promene koje se dešavaju u svetu u kome živimo. U suočavanju sa tim promenama, on zagovara optimizam i akciju, dok su drugi bili naklonjeniji defanzivnom stavu i zatvaranju u sebe. Posao koji treba da se obavi obuhvata i reformisanje EU kako bi ona bila na visini ambicija koje su pratile njeno nastajanje i odgovorila na očekivanja građana. Mislim da će uspešna reforma EU biti korisna i za Srbiju, koja će u njoj naći novu motivaciju. Bilateralna saradnja će se nastaviti, fokusirana, kao i ranije, na podršku reformama u Srbiji.

* S obzirom da vam ističe mandat, kakve ćete utiske poneti iz Srbije? Šta biste izdvojili kao svoja najveća dostignuća? Na šta prema vašem mišljenju akcenat treba da stavi vaš naslednik?

– Već osećajući izvesnu nostalgiju, moj suprug i ja se spremamo da napustimo Srbiju posle trogodišnjeg boravka tokom kojeg smo upoznali divne ljude, stekli prijatelje i proživeli mnoge upečatljive trenutke. Među njima bih navela svoje posete školama i univerzitetima gde sam se susretala s đacima i studentima, kao i s njihovim predavačima – videla sam mnogo entuzijazma, radoznalosti i talenta. Tu su i trenuci sećanja i odavanja počasti, na primer tokom komemorativnih svečanosti kojima su obeležene stogodišnjica Kolubarske bitke, otvaranje izložbe u muzeju u Valjevu o gradu-bolnici, stradalniku od tifusa, obeležavanju oslobođenja grada Zaječara koje se organizuje svake godine, ili komemoracija i sećanje na masakr u Kragujevcu 21. oktobra 1941. Važno je negovati sećanje. Zbog toga se Francuska odazvala pozivu srpskih vlasti i finansijski podržala obnovu Spomenika zahvalnosti Francuskoj u parku na Kalemegdanu. Ali, ono što je naročito važno, to je da se okrenemo ka budućnosti i da udružimo snage kako bi ta budućnost bila mirna i prosperitetna. Zato mi u živom sećanju ostaje Samit u Parizu od 4. jula 2016, održan u okviru Berlinskog procesa, tokom kojeg su mladi iz šest zemalja Zapadnog Balkana boravili zajedno u našoj prestonici, na mestu koje ima jaku simboliku, u univerzitetskom gradu Site universiter. Tokom tog samita potpisan je sporazum o osnivanju Regionalne kancelarije za razmenu mladih, na inicijativu premijera dveju zemalja u kojima sam imala čast da predstavljam svoju zemlju tokom poslednjih šest godina. To je, razumećete, nešto što se ne zaboravlja.

Vanredno stanje nije uvedeno olako

* Kakvo je sada stanje bezbednosti u Francuskoj s obzirom na terorističke napade 2015. i 2016. i uvođenje vanrednog stanja?

– Vlada je nedavno odlučila da od parlamenta zatraži novo produženje vanrednog stanja, do novembra, kada će se navršiti dve godine od atentata od 13. novembra 2015. Ta odluka nije bila doneta olako, nego je doneta zato što daje više pravnih instrumenata našim policijskim snagama da vrše istrage koje imaju za cilj da spreče atentate i raskrinkaju mreže koje ih pripremaju. Naša zemlja plaća visoku cenu terorizma, ali nije jedina; nedavni atentat u Mančesteru nas je na to podsetio. Međunarodna saradnja je neophodan instrument koji nam omogućava da se međusobno štitimo i mi znamo da možemo da računamo na kompetentne stručnjake u prijateljskim zemljama, među kojima je i Srbija.