BIRN: Stvarnost počela da sustiže notorni medijski brend

Milanki Opačić, donedavno saborskoj zastupnici Socijaldemokratske partije i pripadnici srpske manjine u Hrvatskoj zastrašivanja nisu ništa novo. Bivša ministarka socijalne politike i mladih navikla je na otrove koje u njenom smeru sipaju hrvatski ultranacionalisti. No, u februaru 2017, godine, pretnje su otišle korak dalje, toliko da ulice Zagreba više za nju nisu bile sigurne.

Po prvi put počela je da se boji za vlastitu sigurnost.

„Nakon 28 godina bavljenja politikom, imala sam raznih pretnji, ali nikad fizičke na ulici, kao nakon ove fotomontaže“, kazala nam je bivša potpredsednica hrvatskog parlamenta.

Šta se tačno krije iza poslednje serije napada na nju saznala je tek nakon što se požalila policiji i prijateljici koja je odgovore doznala guglajući. Javnost je bila izložena fotomontaži objavljenoj na portalu Dnevno.hr koja Opačić prikazuje u spornom svetlu.

Dnevno.hr, radikalno desno orijentisani internetski informativni portal s web podružnicama u Hrvatskoj, Srbiji i Bosni i Hercegovini, poznat je po promovisanju divljih teorija zavere i govora mržnje. Kritičari ovog portala među njegovim sadržajem prečesto pronalaze stavove koje migrante prikazuju kao zločince, a ništa bolje ne prolaze ni liberali, feministkinje ili lezbijska i gej populacija.

Pod sloganom „Mi otkrivamo šta drugi skrivaju“ Dnevno.hr se specijalizovalo za potpirivanje ultranacionalističkih netrpeljivosti u regionu ionako izranjavanom etničkim sukobima. Pritom nije bilo bitno ni to što takva politika znači zavađanje vlastite publike jednih protiv drugih, pogotovo Hrvate protiv Srba i obrnuto, u zavisnosti od zemlje i verzije veb stranice.

Fotomontaža Milane Opačić objavljena je 15. februara 2017. na hrvatskoj varijanti stranice, Dnevno.hr, a činila se posebno osmišljena kako bi iritirala članove društva posebno sklone ideji nacionalne etničke homogenosti.

Fotografija je prikazivala saborsku zastupnicu u crvenoj majci kratkih rukava s natpisom Srbfest i četiri ćirilićna slova C. Zajedno čine dobro poznati slogan „Samo sloga spašava Srbe“ kojeg je, među ostalim, koristio Slobodan Milošević tokom ratova devedesetih godina.

Mnogi Hrvati vide četiri C-a kao provokativnu referencu na srpski ultranacionalistički četnički pokret iznikao u Drugom svetskom ratu. Opačić je rezolutno odbila bilo kakvu mogućnost da je ikada nosila takvu majicu.

Policijskom istragom zaključeno je da je fotografija bila obrađena

Dnevno.hr je potom povuklo fotomontažu, ali ne pre nego što je ona razjarila antisrpski bes među radikalnom desnicom. Opačić je potom dva puta fizički napadnuta na ulici. Konačni rezultat ove epizode bila je tromesečna policijska zaštita nad njom.

„Takvi portali i nisu tu zbog informiranja građana nego zbog širenja mržnje i dezinformacija“ kazala je Opačić za Balkansku istraživačku novinarsku mrežu (BIRN).

Opačić je rekla kako je razmatrala podizanje tužbe protiv portala Dnevno.hr, no mesec dana nakon objave fotomontaže izdavač Portal Dnevno d.o.o. podneo je zahtev za stečaj.

U trenutku stečaja, firma Portal Dnevno d.o.o. imala je 47 tužbi u kojima je tuženik, navodi se u izveštaju stečajnog upravnika za period od 1. aprila do 30. juna 2017. godine pri Trgovačkom sudu u Zagrebu.

Nepune dve godine od bankrota, Dnevno.hr još uvek posluje, no pod novom upravom

Marija Dekanić, marketinška stručnjakinja i preduzetnica čiji interesi uključuju trgovinu čarapama i sunčanim naočarama, kaže da je intelektualno vlasništvo portala Dnevno.hr kupila ona lično u jesen 2017. godine za nama nepoznatu sumu novaca, a nakon što je u tome prepoznala poslovnu priliku.

U posao je ušla s namerom da usmeri Dnevno.hr ka desnom centru. Prema njenim rečima, cilj je bio pretvoriti portal u odgovoran organ novinarstva, uz istovremeno privređivanje s tržišta preko prodaje oglasa.

„Veliki problem bio je što nas nisu ozbiljno shvatali“, izjavila je za BIRN u intervjuu, godinu i po nakon incidenta s Milankom Opačić.

„Tretirali su nas kao lažne vesti… Naporno radimo kako bismo to promenili. To je naš krajnji cilj: da budemo relevantni, da pišemo istinu, da budemo sigurni da pišemo istinu.“

Dok jedan od najzloglasnijih hrvatskih informativnih portala pokušava promeniti negativnu sliku javnosti o sebi, nisu baš svi uvereni u predanost Dekanić da pretvori Dnevno u portal koji „piše istinu“.

Dok neki medijski analitičari smatraju da je propast „starog Dnevno“ željeni dokaz da se lažne vesti ne prodaju, drugi smatraju da je novo Dnevno izvrstan primer slučaja redakcije koju vode ideološki agnostički marketinški stručnjaci.

Opasnost je, kažu oni, da će ono što uopše vodi logiku klika na kraju uvek pobediti. I na Balkanu, kao i drugde, klikove često pokreću bes, netolerancija i senzacionalizam.

Iste teme, suprotni narativi

Dnevno je 2010. godine osnovao Mihael Ljubas, kontroverzni hrvatski preduzetnik, s katalogom poslovnih poduhvata – uglavnom u građevinarstvu i nekretninama – te s reputacijom osobe koja često preti novinarima.

Godine 2008. ispred Opšinskog suda u Zagrebu, gde se na ročištu zbog zloupotrebe moći u vezi s njegovim građevinskim poslovima bio obreo, oteo je aparat fotoreporteru i zapretio da će ga udariti njime po glavi. Kasnije se na sudu izvinio zbog incidenta.

Saša Paparella, novinar koji je tada pisao o poslovanju Ljubasa za finansijski časopis Business.hr, izjavio je kako ga je preduzetnik 2009. godine nazvao telefonom i zapretio da će mu zagorčati život ako nastavi da objavljuje ​​“lažne” informacije o njemu, izvestili su mediji.

Ljubas, koji je plenio pažnju medija i 2015. godine nakon što je misteriozno ustreljen u nogu na zagrebačkoj benzinskoj stanici, nije odgovorio na naše višestruke tekstualne poruke i telefonske pozive za intervju.

Nekoliko novinara koji su radili za Ljubasa kazali su BIRN-u da je Dnevno pokrenuo kao sredstvo besplatnog oglašavanja drugih svojih firmi. Ljubas je direktor ili osnivač više od 20 hrvatskih kompanija, prema informacijskoj službi Poslovna.hr koja prikuplja javne podatke o poslovnim subjektima.

Nezavisno od razloga za njegovo širenje u medijskom sektoru, tri portala izdavača Portal Dnevno d.o.o. – Dnevno.hr u Hrvatskoj (pokrenut 2010.), Dnevno.ba u Bosni i Hercegovini (2012.) i Dnevno.rs u Srbiji (2013.) – uskoro su počela da izazivaju bes među kolegama.

Kritičare je uznemirio cinizam poslovnog modela koji se poigrava međusobnim animozitetima čitalaca susednih zemalja čiji građani govore istim jezikom, ali su razjedinjeni problemima koje su izazvali nedavni sukobi.

Dnevno bi naime, ponekad na svojim stranicama iste teme obradilo suprotnim narativima propraćenim istorijskim revizionizmom, ali slično opremljenima i uz istu naslovnu fotografiju te ih serviralo različitim, međusobno zavađenim, publikama.

Vesti na portalu Dnevno.hr često su bile propraćene snažnim antisrpskim dijalozima i glorifikacijom Nezavisne Države Hrvatske, nacističke marionetske države koja je postojala kratko vreme tokom Drugog svetskog rata, skrojenu po meri domaćeg ustaškog fašističkog pokreta. Istovremeno čitaocima Dnevno.rs servirale su se antihrvatska retorika i pohvale za ratni četnički pokret u Srbiji.

Hrvatsko obeležavanje godišnjice vojnoredarstvene operacije Oluja, vojne akcije iz 1995. godine u kojoj su hrvatske snage zauzele teritoriju privremeno pod kontrolom srpskih pobunjenika, pružalo je obilje prostora za takvu novinarsku gimnastiku.

„OLUJA otpuhala velikosrpske snove iz Knina i krajine!“, vrištao je naslov objavljen na Dnevno.hr 30. jula 2015. godine, referišući se na samoproglašenu srpsku pseudo državicu na hrvatskoj teritoriji tokom sukoba 1991.–1995. i njen glavni grad.

„Dvadeset godina od Oluje nad Krajinom: kolona [izbeglica] duga dve decenije“, izvestilo je Dnevno.rs u istom periodu, evocirajući sećanja na duge redove srpskih civila koji su napustili Hrvatsku za vreme i nakon vojne akcije.

Izveštavanje portala Dnevno.hr i Dnevno.rs o godišnjici hrvatske vojne operacije „Oluja“ iz 1995. godine. Isti se događaj obrađuje na dva suprotna načina. Dok Dnevno.hr (levo) akciju naziva „veličanstvenom pobedom“ i „kraj snova o Velikoj Srbiji“, Dnevno.rs (desno) fokusira se na „kolonu srpskih izbeglica koja traje dve decenije“.

Čitaoci Dnevno.ba, politički možda najpitomijeg od tri portala Dnevno, dobijali su uravnoteženiju sliku društvenih procesa, koja je ujedno i odraz antagonizama između bosanskih muslimanskih, pravoslavnih i katoličkih zajednica.

Bosanski portal često bi čitaoce podsećao na srpsku ratnu agresiju, istovremeno bivajući kritičan prema nacionalističkim glasovima koji predstavljaju hrvatsku manjinu u Bosni, premda to nije sprečavalo odašiljanje optužbi prema Hrvatskoj za pripajanje delova Bosne tokom sukoba devedesetih godina.

„Čini se paradoksalnim da ovi portali nemaju čistu ideološku lojalnost prema setu konzervativno-desnih vrednosti i idejama koje nominalno zastupaju“, smatra Hajrudin Hromadžić, vanredni profesor Studija kulture na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Rijeci.

„Već je opšte mesto na ovu temu, višegodišnje supostojanje portala Dnevno.hr, Dnevno.rs i Dnevno.ba na kojima se na istu temu nude tri različite verzije „istine“, a zajedničko im je samo huškanje, širenje besa i mržnje, odnosno stvaranje animoziteta prema drugoj i trećoj strani, najplastičnije to pokazuje“ zaključuje Hromadžić.

U međuvremenu, novinari portala Dnevno, uključujući i popularnu Zrinku K, privukli su čitaoce naslovima poput „ŠOKANTNO: Talijanski znastvenik tvrdi da je otkrio uzrok homoseksualnosti: ‘Ako vam je dijete gay to je zbog cjepiva!’“ ili „30 milijuna ljudi cijepljeno je “živim” virusom raka„.

Zrinka K, koja još uvek radi na portalu Dnevno.hr, promovisala je i teoriju zavere o hemijskom zaprašivanju iz aviona tzv. „chemtrails“, tvrdeći da tragovi pare vidljivi na nebu iza aviona sadrže bioagense koje šire zle sile. U jednom članku iz 2015. propitivala je da li je Zemlja uopšte okrugla. Dve godine kasnije objavila je tekst pod naslovom: „“Nova bizarna teorija: Zemlja je šuplja kugla, a u njoj žive nacisti i Vikinzi oko maloga Sunca!

„Zemlja je šuplja kugla, a u njoj žive nacisti i Vikinzi oko maloga Sunca!“

• Novinarka portala Dnevno Zrinka K, u 2017. godini

Uticaj Dnevno.hr beleži kontinuiran rast. Prema portalu koji prati promet najvećih web-sajtova Alexa.com, Dnevno se 2015. godine nalazilo na 22. mestu najposećenijih web stranica u Hrvatskoj. (Krajem 2018. godine pao je na 38. mesto.)

Novinari koji su na samim počecima portala Dnevno, na vrhuncu medijske krize u Hrvatskoj i Evropi, radili na tom portalu privučeni obećanjem stalne plate, prisetili su se za BIRN atmosfere aspolutne slobode u redakciji.

„Čim je postalo jasno da se neće poštovati ​​nikakvi profesionalni standardi, morao sam otići“, kazao je Miroslav Edvin Habek, koji se redakciji Dnevno pridružio 2010. godine pre nego što je nakon šest meseci prešao u Novosti, nedeljnik Srpskog narodnog veća, tela koje predstavlja srpsku manjinu u Hrvatskoj.

Vojislav Mazzocco zaposlio se 2014. godine u nedeljniku 7Dnevno, desno orijentisanim novinama iz medijskog carstva Mihaela Ljubasa.

„Bila je to tačka u mojoj karijeri kada sam razmišljao o odlasku iz novinarstva“, kazao je.

„Radna mesta bila su oskudna, kriza je dosegla vrhunac. Smatrao sam taj potez profesionalnim samoubistvom, ali više me nije bilo briga.“

Uprkos tome, Mazzocco je izdržao manje od nedelju dana pre nego što je dao otkaz da bi se kasnije zaposlio u regionalnoj filijali CNN-a N1 odakle je prešao na Index.hr, vodeći nezavisni internet portal u Hrvatskoj, gde i danas radi.

„Otišao sam i pre nego što sam počeo da radim jer je bilo jasno da tamo neće biti ni uredničkih sloboda, ni novaca, ni novinarstva.“

Klevete i pretnje smrću

Aktivisti za ljudska prava kažu da je Dnevno pod Ljubasom kao vlasnikom zabeležilo podeblji dosije portretisanja izbeglica i migranata kao teških zločinaca.

U analizi medijskog sadržaja za period od oktobra 2015. i septembra 2016. godine koju je sprovelo zagrebačko udruženje GONG istaknuti su primjeri članaka s portala Dnevno koje je ovaj NGO protumačio kao dehumanizujuće za tražioce azila ili prepune rasističkih tropa.

U jednom tekstu insinuira se da motivi izbeglica koje dolaze u EU „uključuju, ali nisu ograničeni na silovanje belih ljudi, uništavanje društvenih sistema i uvođenje šerijata“.

Kako je Dnevno postajalo sve popularnije, tako su počele da pristižu tužbe

Dnevno.hr objavilo je 2014. godine „exposé“ u kojem optužuje visoke funkcionere RIZ Odašiljača, proizvođača radiodifuzne opreme, osim za laganje radnicima o otplatnom planu radničkih deonica i za dosluh s predsednicom sindikata metalaca, a s ciljem izvlačenja miliona evra iz firme.

„Exposé“ se 2017. godine pretvorio u odštetu tešku 30.000 evra, koliko je sud dosudio oštećenim tužiteljima. Sudija je presudio da je Dnevno objavilo niz neistinitih navoda te da „tuženik nije dokazao (niti pokušao da dokaže jer nije pravovremeno predložio sprovođenje niti jednog dokaza) da bi objavljene informacije bile istinite ili da postoje pretpostavke za oslobođenje od odgovornosti za štetu“.

Marina Glokević, predsednica Sindikata metalaca Hrvatske u RIZ-u i jedna od osoba lažno optuženih u članku, izjavila je za BIRN da je kleveta imala „ogroman“ uticaj na njen ugled i privatni život.

U 2014. godini, zagrebačka feministička grupa poznata kao BaBe (Budi aktivna, budi emancipirana) pokrenula je građansku tužbu za naknadu štete nakon tvrdnje objavljene u članku na Dnevno.hr-u da poreske vlasti istražuju koordinatorku udruženja Zdravku Sadžakov i pravnu savetnicu Ljubicu Matijević Vrsaljko za finansijsku prevaru.

Poreska uprava sudu je potvrdila da takva istraga nije u toku, a BaBe su dobile tužbu, stoji u dokumentima koje je BIRN dobio na uvid. Nezadovoljne dosuđenom odštetom od 1.350 evra, BaBe su uložile žalbu, no Portal Dnevno d.o.o otišao je u stečaj pre okončanja postupka.

Snježana Vučković, jedna od najduže zaposlenih novinara portala koja je preživela tranziciju vlasništva, branila je agresivan pristup stare redakcije, uprkos sudskim odlukama koje potvrđuju prigovore o neistinitim pričama.

„Za takve stvari [lažne vesti] obično ne dolaze tužbe. Zanimljivo, ljudi se najradije tuže za tekstove u kojima je o njima izrečena istina“, smatra Vučković.

Vučković nastavlja: „Nije li smisao novinarstva, osim suvoparnog izveštavanja, otvarati pitanja, deliti svoja saznanja, pa i provocirati? Nije to imalo previše veze s ‘uređivačkom politikom’ nego željom novinara da otvori neka pitanja, čak i po cenu tužbe.“

Priznajući da je i sama „dobijala tužbe“, Vučković dodaje kako je Ljubas plaćao naknade štete: „To što je izdavač ponekad platio odštetu, najmanje je što je mogao učiniti za takve novinare.“

U martu 2017. Dnevno je objavilo zapaljiv članak u kojem se izražava ogorčenje zbog srpskog filmskog festivala koji je trebalo da se održi u glavnom gradu Hrvatske. Usledile su pretnje smrću organizatorima festivala, a događaj je potom štitila policija.

‘Nije li smisao novinarstva, otvarati pitanja, pa i provocirati?’

Novinarka portala Dnevno Snježana Vučković

Kada je portal Dnevno podneo zahtev za stečaj istog meseca, protiv njega je bilo aktivno 47 tužbi, navodi se u izveštaju stečajnog upravnika. Portal je takođe je bio i tužitelj u jednom slučaju (protiv Nacionalnog parka Plitvička jezera).

Među njima se nalaze brojne građanske tužbe za naknadu štete koje su podigli istaknuti novinari, slavne osobe, političari, javnih preduzeća, privatni mediji, nevladine organizacije, bivši šef policije i bosanska okružna tužiteljka. Među političarima koji su tužili Dnevno, značajan broj njih bio je iz HDZ-a, najsnažnije desne stranke u Hrvatskoj.

U Hrvatskoj se sudski postupci za parnične postupke protiv trgovačkih društava obustavljaju u slučaju stečaja, što tužiteljima značajno ograničava mogućnosti naplate naknade štete.

U trenutku stečaja, na bankovnim računima Portala Dnevno d.o.o. nije ostalo sredstava, no o njihovom poslovanju možemo nešto saznati sa stranice Poslovna.hr koja nudi prikaz finansijskih podataka kompanije od 2013. godine.

Podaci pokazuju stabilan godišnji rast kad se radi o prodaji oglasnog prostora, što je doseglo vrhunac 2016. godine s prometom od oko 717.000 evra. Neto dobit iznosila je tada gotovo 80.000 evra, dok su prethodne tri godine beležili gubitke.

„Staro Dnevno ne bi propalo da nije bilo tužbi“, smatra Dekanić.

Dok sedimo u konferencijskoj dvorani u zgradi metalnih boja u zagrebačkoj četvrti Kustosija, u industrijskoj zoni na severozapadnoj okretnici tramvajske linije broj 11, Dekanić podseća kako je postigla dogovor s Ljubasom o kupovini Dnevno u jesen 2017. nakon što je u tome prepoznala dobru priliku za dalji razvoj svoje marketinške agencije Logobox.

„Mislili smo, ionako već zakupljujemo 10 posto njihovog oglasnog prostora – zašto ne pojedovati 100 posto?“, kazala je.

Nije dopustila BIRN-u fotografisanje nje lično ili redakcije.

Dekanić je ranije bila članica Hrvatske narodne stranke koja pripada političkom centru. Iz stranke je otišla pre preuzimanja portala Dnevno.hr, Dnevno.rs i Dnevno.ba – te ostalih portala iz Ljubasovog portfelja, uključujući Zagreb.info, Povijest.hr i Geopolitika.news.

„Mislim da vlasnici medija ne mogu istovremeno biti i članovi stranke“, smatra Dekanić.

7Dnevno nije bilo deo njenog portfelja novih naslova. Ljubas je pre stečaja Portala Dnevno preneo prava za 7Dnevno na jednu drugu svoju kompaniju, Eurocinik.

Uprkos početnom optimizmu, Dekanić se ubrzo razočarala shvativši toksičnost brenda Dnevno.

„Da sam znala šta sledi, drugačije bih se postavila, i nisam sigurna da bih išla s ovim do kraja“, kazala je, opisujući preuzimanje Dnevno kao poslovnu odluku iza koje nije ležala nikakva politička motivacija. „Bilo je teško, i još uvek je, izuzetno teško.“

Navela je i neke prepreke s kojima se suočila kao vršilac dužnosti glavnog urednika od kad je preuzela Dnevno.

„Bili smo blokirani kao medij u marketinškim agencijama i u državnim institucijama“, kaže Dekanić.

„Nismo bili prisutni ni na jednoj PR listi. Ljudi su se bojali da rade s nama.“

Otkako je preuzela Ljubasove portale, mnoge priče iz arhiva Dnevno nestale su sa stranice. Pretraživanje po ključnim rečima poput „Ustaša“ ili „Četnik“ umesto dugačkih popisa naslova na koje smo navikli, sada izlazi tek nekoliko rezultata.

Dekanić objašnjava da su portali u Hrvatskoj, Srbiji te BiH međusobno urednički nezavisni, „postoje neka pravila kojih se moraju pridržavati“.

Insistirala je na tome da Ljubas nema više nikakve veze s Dnevno – iako Dnevno nastavlja da objavljuje ​​sadržaj iz 7Dnevno, novina koje su i dalje u vlasništvu Ljubasa, preko izdavača Eurocinika.

Dnevno.hr i Logobox nalaze se na istoj zagrebačkoj adresi kao i 7Dnevno. Upitana o tome Dekanić odgovara kako se „slučajno“ dogodilo da dve njene komapnije iznajmljuju prostor u istoj zgradi u kojoj se nalazi i nedeljnik 7Dnevno i koja je u vlasništvu firme povezane s Ljubasom.

Prema Dekanić, novi redakcijski smer počinje da se isplaćuje. „Mi ostvarujemo prihode, ali ne i dobit“, objasnila je, dodajući da je saobraćaj na internetu porastao 106 posto od preuzimanja.

Podaci iz usluge Gemius stranice za monitoring internet saobraćaja pokazuju da je Dnevno.hr prosečno svaki mesec u razdoblju od maja do oktobra 2018. godine imao oko 620.000 jedinstvenih posetilaca.

U nedavnoj anketi o tome kako ljudi konzumiraju digitalne vesti Rojtersovog Instituta za novinarstvo na Univerzitetu Oksford, istraživači su otkrili da doseg portala Dnevno dolazi do čak 21 posto ispitanika u Hrvatskoj uprkos tome što se radi o portalu koji uliva najmanje poverenja od svih medijskih brendova koje je Rojters istraživao u Hrvatskoj.

Rezultati su usporedivi s onima dobijenima posmatrajući Direktno.hr, takođe desno orijentisanim portalom u Hrvatskoj, najvećim konkurentom portala Dnevno.

„Ovi portali pokazuju rast koji je poslednjih godina rezultat organizovanja radikalnih političkih i konzervativnih društvenih glasova kakvo sprovode nevladine organizacije povezane s konzervativnim delovima vladajućeg HDZ-a i Katoličkom crkvom“, navodi se u izveštaju.

„Mediji dometa poput ovih ne postoje na levoj strani političkog spektra, no levici naklonjeni portali u Hrvatskoj imaju mnogo manji doseg od ovih [desnih] portala“, navodi se u Rojterosovom istraživanju.

Poverenje u medije u Hrvatskoj stoji na 39 posto, pokazuje istraživanje.

„Naviknite se na kulturu silovanja“

Početkom 2017. godine, Evropska komisija osnovala je ekspertsku grupu za savetovanje o tome kako se najbolje suprotstaviti lažnim vestima na internetu. U izveštaju, grupa je savetovala protiv bilo kakvog oblika cenzure i preporučila vladama da promiču medijsku pismenost te da razviju alate koji će pomoći korisnicima u rešavanju problema dezinformacija.

Izveštaj definiše dezinformaciju kao „sve oblike lažnih, netačnih ili pogrešnih informacija koje su osmišljene, predstavljene i promovisane kako bi namerno izazvale javnu štetu ili rezultirale profitom“. Njegova je definicija isključila nezakonite sadržaje poput govora mržnje i podsticanja na nasilje koje već pokrivaju postojeći zakoni.

Otprilike u isto vreme, središnji kabinet hrvatske vlade za razvoj digitalnog društva izjavio je kako državne institucije rade na novom zakonodavstvu o regulisanju govora mržnje, podsticanju na nasilje i lažnim vestima na internetu

Zagovornici slobode govora zabrinuti su da bi takvi zakoni mogli biti korak prema cenzuri s obzirom na postojanje zakona protiv govora mržnje. Od tada do danas Vlada još nije predstavila svoj plan javnosti.

Tamara Opačić (nije povezana sa zastupnicom Milankom Opačić), urednica digitalnog izdanja Novosti, nedeljnika koji izdaje Srpsko narodno vijeće, primećuje da je Dnevno nakon promene vlasništva odbacilo svoje ekstremističke stavove.

„Uopšteno govoreći, ublažili su donedavno otvoreno mrzilačke tekstove“, smatra Opačić.

Međutim, dodaje kako je Dnevno.hr još uvek prepun antisrpskih stavova koje izbegava direktno da adresira, ali oni postaju jasni ako se posmatra način na koji Dnevno prati netolerantne društvene pokrete i kampanje poput one za ograničavanje glasačkih prava zastupnika nacionalnih manjina u Hrvatskom Saboru.

„Iako možda više ne objavljuju šovinistički sadržaj, ili sami više ne podstiču direktno na mržnju, ipak podržavaju postojeće [radikalne] desničarske inicijative“, zaključuje Opačić.

Helena Popović, docentkinja na studijama novinarstva Fakulteta političkih nauka na Univerzitetu u Zagrebu, smatra da je preobražaj portala Dnevno u velikoj meri stilističko pitanje.

„Možda se mala promena ogleda u stilistički manje vulgarnom izrazu, no u ideološkom smislu ne vidim velike promene – i dalje su vera i domovina središnja agenda, i dalje se huškački piše o Srbima, migrantima, feministkinjama…dakle vrlo je jasna i konzistentna politička pozicija Dnevno.hr.

Prvi test za novu uredničku politiku portala Dnevno dogodio se u avgustu 2017. godine, kada je jedna javna službenica grada Zagreba prijavila seksualno uznemiravanje koje se dogodilo jednog jutra u Novom Zagrebu, pri čemu je kao počinitelja prijavila 27-godišnjeg tražitelja azila avganistanskog porekla.

„Naviknite se na kulturu silovanja, to je deo mirne integracije„, grmelo je Dnevno obrađujući temu prijavljenog seksualnog napastvovanja. U nastavku teksta Nemačka i Švedska portretisane su kao zemlje devastirane seksualnim nasiljem uzrokovanim poplavama migranata i izbeglica.

„Svi oni koji su mislili da nasilnom integracijom nespojivih kultura mogu imati super multikulti zemlju mira i blagostanja, kao i svi oni koji nasedaju na propagandne novinarske manipulacije o tolerantnom svetu i integraciji su u opasnoj zabludi!“

Upitana naknadno o tom tekstu, Dekanić je za BIRN kazala: „Nemam komentar na članak. Ne podržavam seksualno zlostavljanje niti bilo koji drugi oblik zlostavljanja ili agresije. “

‘Dnevno promatram profesionalno, kao poslovnu priliku. Redakcija također ima profesionalan pristup.’

Vlasnica portala Dnevno Marija Dekanić

U Centru za mirovne studije, CMS, nevladinoj organizaciji smeštenoj u Zagrebu, koja promoviše nenasilnu društvenu promenu te je jedna od prvih koja je otvorila migrantska pitanja u Hrvatskoj, smatraju da ih je Dnevno redovno prikazivalo kao državne neprijatelje koji promovišu strane interese, uključujući i one američkog filantropa Džordža Soroša, te da je sličan pristup, iako ublažen, zadržan i nakon promene vlasništva.

U pismu Dnevnom, objavljenom u novembru 2017., koje je video BIRN, CMS je zatražio izvinjenje i povlačenje „niza neistina“ koje „podstiču nasilje i mržnju prema našoj organizaciji“.

„Nisu ništa povukli“, kaže nam glasnogovornica CMS-a Lovorka Šošić.

“Međutim, primetili smo da se nešto promenilo. Spomenuli su nas samo 19 puta ove godine [2018.], uglavnom u tekstovima preuzetim sa stranica hrvatske novinske agencije HINA. Njihov novinar nas je čak jednom nazvao za komentar.“

Dekanić je kazala kako nije svesna nikakvog pisma iz CMS-a.

„Koje prigovore? Naravno da bismo reagovali na prigovore ali do nas nisu došli ako ih je i bilo.“

U međuvremenu, Dnevno je pod Dekanić izgubilo deo svoje sklonosti da međusobno zavađa svoje publike.

Drugi test dogodio se u julu prošle godine kada se ultranacionalistički pevač Marko Perković Tompson pridružio hrvatskoj fudbalskoj reprezentaciji na proslavi srebrne medalje na Svetskom prvenstvu.

Tompson, čiji su koncerti zabranjeni u Austriji i Sloveniji i čije pesme prizivaju nostalgiju za ustaškim režimom – koncentracionim logorima i slično – pridružio se fudbalerima u povorci dočeka te im se pridružio u pesmi na glavnom gradskom trgu.

„Fašistički ološ pokvario mi je dan“, Dnevno.rs odmah je prenelo Facebook status saborskog zastupnika Kreše Beljaka iz Hrvatske seljačke stranke.

Odmah nakon svečanosti, na Dnevno.hr, Marcel Holjevac, jedan od glagoljivijih kolumnista portala, još iz Ljubasovog doba, objavio je tekst pod naslovom: „Kada pjevači postanu opasni za režim, problem je u režimu„.

Više od godinu dana nakon Dekanićinog preuzimanja portala Dnevno, analitičari kažu kako je Dnevno predao štafetu najzloglasnijeg hrvatskog informativnog portala konkurentima poput Direktno.hr i Maxportal.hr.

„I dalje ćemo ostati desni portal, ali centar-desni“, kaže Dekanić, te dodaje kako Dnevno posmatra „profesionalno, kao poslovnu priliku. Redakcija takođe ima profesionalan pristup.“

Popović sa Univerziteta u Zagrebu smatra da je neiskreno kazati da uređivačku politiku medija pokreće isključivo poslovna potreba.

„Kada neko tvrdi da su mediji“ profesionalizovani „i tako odvojeni od ideologije, jasno je da se zapravo radi o pokušaju maskiranja ideologije koju medij/tekst značenjski konstruišea.“, smatra Popović. „Naime, svaki medij ima određenu ideološku poziciju, pitanje je samo do koje se mere, uređivačkom politikom, nastoji umanjiti njena eksplicitnost.“

Drugi analitičari smatraju da je ostvarivanje dobiti na prenapučenom tržištu mainstream medija lakše zamislivo nego ostvarivo.

„Iako se pokretanje novog medija čini jednostavnim, mnogo je teže ostvariti željeni potencijal i postati mesto koje utiče na stvaranje novih mišljenja i stavova, mestom na koje ljudi dolaze kako bi saznali pravovremene i tačne informacije“ smatra Milan Frenstacki Živković, bivši savetnik za medije pri Ministarstvu kulture.

Može li Dnevno izrezbariti novu nišu, krojenu po svojim merilima, te ostati u životu, pitanje je koje zanima članove zagrebačke redakcije. Oni su naime, u  trenutku pisanja ovog teksta, potiho počeli da traže poslove u drugim medijima.

U međuvremenu, Dnevno.hr nastavlja da apeluje na anziizbegličke emocije, iako su urednici mnoge od najkontroverznijih tema prebacili u rubriku vera.

„MIGRANTKINJA UPOZORAVA: Islamski radikal sam postala u Švedskoj! ‘Učili su me da mrzim“ vrištao je naslov u rubrici vera krajem oktobra 2018. godine.

Druga tema opisivala je islamske invazije na Evropu koju je pisac pripisao bivšem papi Jovanu Pavlu II.

„Video sam horde koje dolaze na zapad s istoka, od Maroka, Libije Egipta“, piše Dnevno, lažno citirajući Papu, te nastavlja „oni će napasti Evropu, Evropa će biti podrum, stara relikvija, polusena, paučina. Porodica sećanja.“

Priča je opremljena umetničkim prikazom prepoznatljive toksične „gljive“ koja ostaje nakon napada nuklearnim oružjem i koja je upravo izbrisala neki grad s lica Zemlje.

Andrea Milat je hrvatska novinarka i glavna urednica regionalnog informativnog portala Bilten.org.

Ovaj je članak nastao u sklopu Balkanske stipendije za novinarsku izvrsnost, koju su podržale ERSTE Fondacija i Fondacije otvorenog društva, u saradnji s Balkanskom istraživačkom mrežom.