Bivši ambasador SFRJ u Velikoj Britaniji: Princ Filip je izuzetno cenio Tita

To kaže u razgovoru za Danas, povodom smrti vojvode od Edinburga, Živan Berisavljević, poslednji ambasador SFRJ u Velikoj Britaniji čije je akreditive potpisao Josip Broz Tito, a koji je tu funkciju obavljao od februara 1977. do jula 1981.

Od svih formalnih, diplomatskih sastanaka čiji su domaćini bili kraljica Elizabeta II i njen suprug naš sagovornik bi, kako kaže, s princem Filipom posebno izdvojio dva direktna susreta.

„Princ Filip je bio najugledniji član britanske delegacije koja je došla na sahranu predsednika Tita. U toj delegaciji koja je bila jedna od najuglednijih među tih 127 šefova država i vlada on je verovatno bio jedan od najatraktivnijih krunisanih glava, predstavljajući britansku krunu. Sahrani je prisustvovala i Margaret Tačer kao predsednik vlade i Džejms Kalahan kao lider Laburističke partije i doskorašnji predsednik vlade, kao i najugledniji veterani“, kaže Berisavljević.

Bila je to reprezentativna delegacija Velike Britanije, a dolazak vojvode od Edinburga, odnosno princa Filipa, objašnjava, najveći je mogući rang koji je kraljevska porodica mogla da pošalje na nečiju sahranu u inostranstvo.

„Kada sam ga sreo na aerodromu Hitrou, izuzetno me je iznenadio. Došao je, pretpostavljam iz Vindzora, vozeći sam automobil, džip engleske proizvodnje, samo sa ličnim sekretarom, dakle bez pratnje. Kada je video moju začuđenost što izlazi iz džipa, nasmejao se i rekao: ‘Vaša Ekselencijo, ja sam najreprezentativnija ličnost u onoj kampanji by British jer to je bio Fordov džip’. Inače, odmah mi je tada rekao da je izuzetno visoko cenio predsednika Tita“, priča Berisavljević, opisujući susret s vojvodom od Edinburga prilikom njegovog ukrcavanja na avion za Beograd maja 1980.

Kada se vratio sa sahrane, nastavlja naš sagovornik, „najprobranijim rečima mi je rekao koliko je impresioniran načinom na koji je tadašnja Jugoslavija ožalila predsednika i reprezentativnošću predstavnika međunarodne zajednice i brojnih država, do tada neviđenom, s napomenom da čovek koji je bio titan 20. veka to i zaslužuje“.

Odnos kraljevske porodice, napominje, prema tadašnjoj Jugoslaviji i njenoj međunarodnoj bezbednosti je „bio apsolutno jedinstven i verovatno neponovljiv u istoriji“.

„Tito je posetio Britaniju 1978. u martu. Zbog nekih incidenata koji su se događali u medijima toga vremena, da bi mu se izvinila zbog svega, kraljica je izašla na ulazna vrata Bakingemske palate, a kako su mi govorili prijatelji iz britanskog establišmenta, bio je to prvi put da je tako nešto uradila“, kaže Berisavljević.

On dodaje da je onda i cela ta delegacija i njena kompozicija zajedno s princom Filipom na Titovoj sahrani bila „apsolutna demonstracija Velike Britanije da kao jedna od najuticajnijih zemalja Zapadne Evrope i NATO-a želi da svakako osigura kontinuitet Titove Jugoslavije i posle Titove smrti“.

„Ubrzo posle toga je usledila poseta Margaret Tačer Beogradu na inicijativu Britanije, kao što je i Titova poseta Britaniji 1978. išla na njihovu inicijativu jer je to bila njegova poslednja poseta Britaniji. Tako da je premijerka Margaret Tačer uprkos svojoj istorijskoj ulozi u tadašnjoj međunarodnoj zajednici prema Jugoslaviji imala izuzetno povoljan i pozitivan odnos, naravno i iz britanskih razloga i njihovih procena šta su im interesi u Evropi toga vremena“, zaključuje sagovornik Danasa.

„Tito je insistirao da u London ode za ambasadora neko ko je predstavnik nepartizanske generacije. I tako sam se ja posle nekoliko narodnih heroja, i pre i posle mene, našao među najmlađim ambasadorima ikad tamo… Onda, kada je bio u poseti 1978, lično pozvao princa Čarlsa sa istom argumentacijom – ‘pa krajnje je vreme da neratne generacije ove zemlje i vodeći krugovi obe zemlje uspostavljaju odnose, a ne samo da nas vezuje to ratno savezništvo’, pri čemu smo mi bili praktično najstariji evropski ratni saveznik Velike Britanije.