foto: printscreen/N1„Iz perspektive zapadnog sveta, ne vidi se da Kuran za muslimane nije isto što i Biblija za hrišćane. Rezolucija UN-a sigurno će pomoći, ali njene kritike iz ugla prava na slobodnu reč mogu da doliju ulje na vatru zbog ekstremista“, ističe za Danas Mihailo Brkić, bivši ambasador Srbije u Kuvajtu i potpredsednik Srbija centra, povodom usvajanja rezolucije UN kojom se skrnavljenje svetih knjiga predstavlja kao kršenje međunarodnog prava.
„Kuran za muslimane je materijalizacija samog Boga. Oni to na neki način doživljavaju kao spaljivanje materijalizacije božje reči, u krajnjoj liniji i samog Boga“, objašnjava Brkić.
On dodaje da spaljivanje Kurana kod muslimana, naročito kod radikalnije struje, vahabita, predstavlja najveće svetogrđe.
Upitan da li će rezolucija UN, kojom se svi akti nasilja nad svetim knjigama smatraju kršenjem međunarodnog prava, pomoći u rešavanju tenzija između zemalja, s jedne strane Švedske i Danske, a s druge Turske, Irana i Iraka, bivši ambasador Brkić kaže da tu postoji više mogućnosti.
„Mi na Balkanu imamo istorijski dodir s islamom, pa ove stvari razumemo na drugačiji način. U zemljama severne Evrope islam je fenomen koji se kulturološki pojavljuje unazad 50 godina. Jedan broj ljudi koji ne mora nužno da bude nastrojen protiv migracije ljudi iz islamskog sveta, ne razume šta Kuran predstavlja za muslimane, jer ga stalno podvode pod predstavu Biblije za hrišćane, a to jednostavno nije isto“, ukazuje Brkić.
On naglašava da kritika Kurana isticanjem prava na slobodnu reč može samo da dolije ulje na vatru, posebno kod ekstremista.
Brkić objašnjava da Vahabiti ‘sami po sebi’ nisu ekstremisti, ali da među njima postoje ekstremističke grupe „koje će to dodatno da iskoriste za radikalizaciju svog pogleda na tumačenje islama, odnosno na tumačenje svete knjige Kurana“.
Da bi se pojasnilo da li je skrnavljenje svetih knjiga kršenje međunarodnog prava, Brkić kaže da se mora ući u pravno-istorijski kontekst.
„Kada je kršenje međunarodnog prava u pitanju, u islamskom pravu ne postoji građansko pravo mimo građanskih odredbi iz Kurana. Tako da to može da se tumači i na način da kada spaljujete Kuran, kao vrhunsku knjigu koje je izvorište pravnog poretka islamskog sveta, to jeste kršenje međunarodnog prava, budući da to pravo počiva i na nacionalnim pravnim sistemima“, kaže nekadašnji ambasador u Kuvajtu.
Kao primer navodi to da „zapadna civilizacija ne shvata da je izvor pravnog tumačenja islama sam tekst Kurana“.
„Mi imamo građanski zakonik koji je naslonjen na rimsko pravo koje su doneli rimski carevi pre nego što su postali hrišćani. Pravni poredak u evropskim zemljama je baziran na tome da je davno država donela svoje akte koji se tiču građanskog zakonika, nevezano od religije careva. U islamu su religija i pravo direktno spojeni“, ističe Brkić.
Kako dodaje, UN pokušava da „smiri situaciju“.
„Bilo bi bolje da u tim političkim sukobljavanjima, gde pravo na slobodnu reč, misao, mora da bude prihvaćeno kao univerzalno pravo čovečanstva, shvati da uslovima islamskog sveta ti nije isto kao u uslovima Zapadnog sveta. To tako treba shvatiti“, zaključuje Brkić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
