Bivši britanski premijer Gordon Braun u autorskom tekstu: Šta učiniti sa talibanskim rodnim aparthejdom?

Njima je očajnički potrebno osnovno obrazovanje, ali su njihova prava sistematski ograničena pod talibanskim režimom „rodnog aparthejda“.

Iako je nedavni sastanak UN u Kataru uspeo da dovede talibane za sto, prava devojčica nisu bila na dnevnom redu.

Talibani insistiraju da neće prihvatiti međunarodne savete o tom pitanju.

U očiglednim kršenjem međunarodnog prava (i nepoštovanjem naše zajedničke čovečnosti), talibani su odbacili Povelju UN, Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima i Konvenciju o pravima deteta.

Čak i ako režim neće poslušati UN, koji je osudio njihova kršenja, on bi mogao odgovoriti na pritisak sunarodnika muslimana, od kojih mnogi upozoravaju da odbijanje da se razvije potencijal polovine stanovništva ugrožava budućnost Avganistana.

Avganistanske devojke sanjaju da postanu lekari, medicinske sestre, učiteljice, inženjeri, preduzetnice i još mnogo toga.

Oni žele da odigraju svoju ulogu u ponovnoj izgradnji snažnog, finansijski održivog i nezavisnog Avganistana.

Nema dobrog razloga da im se ta mogućnost uskrati. Štaviše, obrazovna politika talibana ne povređuje samo žene i devojčice.

Prema Human Rights Watch, zabeležen je značajni pad u kvalitetu obrazovanja dečaka u osam od 34 avganistanske provincije.

Jedan tragični rezultat isključenja devojčica iz obrazovanja bio je porast prinudnih brakova.

Nedavni izveštaj UN Women dokumentuje povećanje stope dečjih brakova od 25 odsto, a kao ključni faktor navodi se zabrana obrazovanja.

U drugim slučajevima, sistematsko kršenje prava devojčica je pitanje života i smrti.

Mentalni stres, depresija i pokušaji samoubistva rastu, a rizik od smrtnosti majki – mlade devojke koje umiru na porođaju – povećan je za najmanje 50 odsto.

Sa dokazima iz celog sveta koji pokazuju da školovanje za mlade žene može da smanji smrtnost dece (mlađe od pet godina) za čak polovinu, sada se moramo pripremiti za porast smrtnosti novorođenčadi.

Ovo zlostavljanje nije ograničeno na decu. Talibani su takođe izdali zabranu ženama nastavnicama i ženama koje rade u državnoj službi i na univerzitetima i pritegla avganistansko civilno društvo.

Nakon „suspenzije“ prava žena da rade sa nacionalnim i međunarodnim nevladinim organizacijama, postalo je nemoguće za mnoge takve organizacije da nastave da rade i pružaju osnovne usluge u zemlji.

Budućnost Avganistana zavisi od poništavanja ovih zabrana. Za svaku godinu dodatnog školovanja koja država obezbedi svojoj deci, može očekivati do 18 odsto prinosa u BDP-u po glavi stanovnika.

Za svaki dolar potrošen na obrazovanje devojčica, Avganistan bi ostvario 2,80 dolara budućeg prihoda.

Ali ako se žene ne mogu pridružiti radnoj snazi, Avganistan se nikada neće oporaviti od decenija ratova i ekstremnog siromaštva.

Oko polovini stanovništva će i dalje biti potrebna humanitarna pomoć.

Hrabre avganistanske devojke, uz podršku revolucionarne kampanje #AfghanGirlsVoices, koju sprovodi Education Cannot Wait, istupaju sa zahtevima da se okonča talibanski rodni aparthejd.

Podzemne škole, lokalno školovanje kod kuće i učenje na daljinu mogu pomoći.

U 2023. investicije Education Cannot Wait u Avganistan dostigle su skoro 200.000 devojčica i dečaka kroz programe obrazovanja u zajednici.

Ali uprkos ogromnoj zainteresovanisti devojaka, naši partneri na terenu se bore protiv klerikalnog otpora, posebno u uporištu talibana kao što su Helmand i Kandahar.

Ovim vlastima treba reći da Avganistan neće dobiti finansijska sredstva za obrazovanje dok se ne povrati pun pristup za devojčice.

U međuvremenu, možemo učiniti više da dopremo do avganistanskih devojaka tako što ćemo proširiti onlajn i radio kurseve u ponudi iz ostatka sveta.

To znači regrutovanje više univerziteta i škola kako bi ponudili onlajn kurseve i učinili svoje nastavne planove i programe dostupnim.

Postoje i drugi načini da se izvrši pritisak na vođstvo talibana.

Znamo da se svi talibani ne slažu sa trenutnom diskriminacijom njihovih ćerki, sestara i žena.

Druge zemlje mogu povećati pritisak na režim kroz sopstvene domaće pravne okvire, kao što je sankcionisanje talibanskih lidera koji su najuporniji prema kršenju prava devojčica.

Pretežno muslimanske zemlje imaju posebno važnu ulogu.

Ministarstvo spoljnih poslova Katara – koje je dugo služilo kao posrednik između Talibana i Zapada – zalagalo se za ukidanje zabrana.

Saudijci su kritikovali talibane jer nisu dali „avganistanskim ženama njihova puna legitimna prava, od kojih je najvažnije pravo na obrazovanje, koje doprinosi podršci bezbednosti, stabilnosti, razvoju i prosperitetu u Avganistanu“.

A Ujedinjeni Arapski Emirati osudili su tu politiku kao kršenje „učenja islama i mora se brzo preokrenuti“.

Islamsko učenje zaista podržava obrazovanje devojčica – „Ikra“, što znači čitati, je prva reč Kurana – i ostatak muslimanskog sveta to promoviše.

„Traženje znanja je obavezno za svakog muslimana“, kaže Al-Tirmizi, Hadis 74, jedno od šest kanonskih učenja u sunitskom islamu, koje naglašava duboku posvećenost vere učenju – od strane muškaraca i žena.

Avganistanske devojke ne smeju biti isključene iz ove obaveze. Oni, i zagovornici prava devojčica svugde, moraju da znaju da je ovo bitka koja se još uvek može dobiti.

Autor je bivši premijer Velike Britanije. Specijalni je izaslanik Ujedinjenih nacija za globalno obrazovanje i deo fondacije Education Cannot Wait

Danas ima eksluzivno pravo objavljivanja u Srbiji

Copyright: Project Syndicate, 2024.
www.project-syndicate.org