Bivši britanski premijer svedoči pred parlamentom zbog žurki u vreme pandemije: Tri moguće kazne za Borisa Džonsona

Džonson je u pisanim dokazima dostavljenim u ponedeljak priznao da prihvata da su komentari dati parlamentu u decembru 2021. bili obmanjujući ali negira da ih je namerno dao i tvrdi da su mu u to vreme saradnici davali uveravanja da nikakva pravila nisu bili prekršena.

Nakon toga londonska Metropolitan policija izrekla je više od 100 kazni ljudima koji su radili u Dauning stritu zbog kršenja propisa o pandemiji u periodu kada je zemlja bila pod različitimk stepenom izolacije usled pandemije.

Neka od kršenja dogodila su se na skupovima na kojima su ljudi ispijali alkohol pa otuda nadimak za ceo skandal „Partigate“. Džonson, koji je prošlog juna podneo ostavku nakon niza etičkih skandala, kažnjen je zbog prisustvovanja jednom takvom skupu gde mu je uručena rođendanska torta.

U najnovijem izveštaju komiteta kaže se da dokazi „snažno sugerišu da je kršenje smernica bilo očigledno Džonsonu u vreme kada je bio na skupovima“.

Džonson je uzvratio da da je njemu bilo očigledno onda bi bilo i drugima i svima ostalima na fotografijama navedenih događaja koje je Komitet
za istragu skandala objavio kao deo svojih dokaza. Takođe je primetno da je mnoge fotografije napravio zvanični fotograf Dauning strita.

„Četiri od pet fotografija na koje se poziva Komitet su fotografije zvaničnog fotografa Dauning strita. Nagoveštaj da bismo održavali događaje koji su olčito bili suprotni pravilima i upustvima i dozvolili da te događaje ovekoveči zvaničlni fotograf je neverovatan“, naveo je Džonson u svom pismenom svedočenju.

Džonson je, takođe, tvrdio da su Komitet i njegovi izveštaji o tom pitanju bili pristrasni, rekavši da je „važno da se zabeleži da je razočaran zbog izrazito pristrasnog tona i sadržaja Četvrtog izveštaja“.

Džonsonovi pisani dokazi, ukupno 52 stranice, zatrpani su dodatnim tvrdnjama i dokazima za koje veruje da dokazuju da nije mogao da zna za bilo kakvu nezakonitost u Dauning Stritu kada je dao pogrešnu izjavu u parlamentu.

Ključno pitanje će biti da li Komitet veruje ili ne da je moguće da je Džonson – koji je prikazan na događajima gde se smernice očigledno nisu poštovale – iskreno verovao da se ništa loše nije dogodilo.

Moguće sankcije

Ključno pitanje je da li je Džondon zaista verovao da nijedno pravilo ili smernice nisu prekršene kada je rekao parlamentu da je to slučaj.

To je nejasno pitanje koje na kraju nikada neće imati konačan odgovor, osim otvorenog priznanja od strane Džonsona. I do neke mere, zapravo nije važno da li Džonson može da ubedi članove odbora na ovaj ili onaj način. Ono što će na kraju biti važno jeste koliko oštro će Komitet kazniti Džonsona ako ga proglasi krivim.

Ako bude proglašen krivim, opšte je prihvaćeno da postoje tri moguće sankcije.

Prva je da se Džonson izvini parlamentu. Druga je da je suspenzija Džonsona manje od deset dana dok je treća da je Džonson suspenzija na više od 10 dana.

Izvinjenje bi bilo neprijatno, ali bi imalo malo posledica osim njegovog poniženja. Suspenzije su mesta gde se stvari komplikuju. I jedno i drugo bi zahtevalo glasanje u parlamentu, ali bi duža suspenzija mogla da znači i opoziv izbora, na kojima bi Džonson vrlo realno mogao da izgubi mesto.

Glasanje o Džonsonovoj sudbini moglo bi da dovede do gorke rasprave unutar vladajuće Konzervativne stranke. Neki (iako manjina) u klupama konzervativaca i dalje se zaklinju na lojalnost Džonsonu. Drugi žele da on jednostavno ode.

Odbor od sedam poslanika sastoji se od četiri konzervativca i tri opoziciona člana parlamenta.

Konzervativna većina, ako bude dovoljno ubeđena njegovim dokazima, mogla bi da teži ka blažoj preporučenoj kazni.

Džonson bi se takođe mogao nadati da će njegovi dokazi imati dovoljno uticaja da opozicioni poslanici naginju ka blažim sankcijama kako bi ublažili tvrdnje o partijskom lovu na veštice.

Komisija neće dati svoj konačni izveštaj najmanje mesec dana.