Bivši hrvatski ministar: Sedam od 10 riba u Jadranu u sebi ima plastiku

O tome kako zaštititi Jadran od zagađenja komunalnim otpadom, u emisiji „Dobro jutro, Hrvatska“ govorili su Slaven Dobrović, saborski zastupnik i bivši ministar zaštite okoline, i Đuro Horvat, preduzetnik u ekoindustriji i obradi komunalnog otpada, prenosi HRT.

Ove nedelje se održava Opšta skupština UN-a o životnoj sredini. Kažu da smo u plastičnoj krizi, a Dobrović se s time slaže i smatra da se svi treba da se upoznamo s tim. Objasnio je da su sva mora sveta puna plastike, a reč je o materijalu koji ima ekstremna svojstva i činimo zločin kad ga bacimo u prirodu.

– Ona se ne razgrađuje i nikad ne postaje deo kruženja stvari u prirodi, već se fragmentuje i vraća nam se natrag u tanjir budući da trećina riba u Jadranu sadrži plastiku u svom organizmu, rekao je.

Sedam od deset riba u Jadranu u sebi ima plastiku. Dobrović kaže da, prema istraživanjima, postoji jasna interakcija između plastike koja se gomila kao stvar koja se ne razgrađuje, ona se akumulira u vodi, u prirodi, u moru i, nažalost, prisutna je.

Horvat smatra da treba preventivno gledati da plastika ne dođe u prirodu.

– Moramo upravljati komunalnim otpadom jer sav otpad koji se nalazi u moru došao je s kopna, dodao je.

Rekao je da otpadom treba upravljati na kopnu i da se on ne sme naći na otvorenom prostoru jer sve što je u prirodi, bura će odneti u more.

Problem je i otpad koji dolazi iz susednih zemalja, poput Crne Gore i Albanije. Rekao je da imaju dobre kontakte s njihovim komunalnim preduzećima i politikom, koja mora da primenjuje one tehnologije koje mogu potpuno da recikliraju otpad na kopnu.

Dobrović je rekao da moramo da zaustavimo bilo kakvo odbacivanje otpada u more i reke. Dodao je da je potrebno podvući crtu i reći da se to više ne sme dopustiti.

– Što je neuredniji sistem, to pruža manje mogućnosti za kružno upravljanje, rekao je.

Objasnio je da potrošeni materijal predstavlja otpad, no on je sirovina za novu proizvodnju i treba ga dovesti u granulirani oblik koji plastična industrija može da iskoristi kao sirovinu. Dodao je da otpad ne poznaje granice i dobar kvalitet mora je na dobrobit svih zemalja te nema razloga da se nastavi s neodgovornom praksom odbacivanja otpada u more.

Horvat je kazao da je u poslednjih 10 godina proizvodnja plastike povećana 10 puta.

– To znači da sadašnjim pristupom i tehnologijama ne možemo dostići dovoljan nivo zaštite Jadranskog mora i potrebne su nam nove tehnologije koje će u celosti reciklirati otpad i ponovno ga vratiti u ekonomiju, rekao je.

Govorio je o potrebi za razvojem reciklažne industrije. Rekao je da se sve razvija u dva smera – sirovine i proizvodnje, a nema razvijene treće dimenzije, a to je reciklaža.

– Sve što smo proizveli, moramo opet da recikliramo i to je veliki ekonomski resurs za svaku zemlju. Čisto more treba svima, nečisto more ne treba nikome, kazao je.

Na UN-ovoj konferenciji, koja se održava ove nedelje, iznesen je zabrinjavajući podatak – do 2050. u morima će biti više plastike nego riba.

Dobrović je rekao da je važno delovati, rešenja su složena, ali postoje. Dodao je kako je važno da se svi uključe u to – nisu građani ti koji čekaju da im komunalni sektor reši sve, građani se uključuju u šeme, komunalni sektor mora da osigura uslugu koja ima smisla, a država mora da osigura propise kako bi naš otpad završio u ekonomiji.

Najveći problem, što se otpada tiče, imamo s Albanijom, Crnom Gorom i Grčkom, koji zbog specifičnosti Jadranskog mora dolazi u Hrvatsku. Horvat kaže da su i s njima razgovarali o rešavanju tog problema. Rekao je da je problem u tome što sistem koji se bavi zaštitom Jadrana ima premalo novca i treba naći mogućnosti kako doći do njega, a na raspolaganju nam je i novac iz evropskih fondova.

Govoreći o ekotaksi i o tome je li ona rešenje, Dobrović je rekao kako smatra da bi to bio važan deo rešenja, posebno za turistički kraj, jer je poznato da svi komunalni sistemi uz Jadran imaju porast opterećenja tokom leta, koji može biti i do 10 puta veći, i njima bi od velike pomoći bila takva taksa. Time se može pomoći komunalnom sistemu da bude efikasniji.

Horvat smatra da Hrvatska ide u dobrom smeru što se tiče kružne ekonomije, ali moramo shvatiti da je upravljanje otpadom veliki privredni resurs i da tu može biti zaposleno skoro 10.000 ljudi.

– Treba podstaći jedan sistem koji će motivisati i organizovati društvo da se okrene prema reciklažnoj industriji koju treba razviti naučno, ali i u praksi, kazao je.