Bivši palestinski premijer za Forin afers izneo plan za mir u Gazi

U protekle tri nedelje zabeležen je gubitak života užasnih razmera. Više Palestinaca je ubijeno u prvih 15 dana rata nego tokom druge intifade, koja je trajala više od pet godina, i svih rundi nasilja od tada, zajedno.

Što je još gore, izgleda da će mnogo više hiljada palestinskih civila nestati ako Izrael nastavi svoj deklarisani (iako nedostižni) cilj eliminacije Hamasa. Isti ishod bi usledio čak i iz manje ambicioznog cilja iskorenjivanja Hamasove infrastrukture.

U ovim uslovima, prvi prioritet mora biti zaustaviti juriš prema ponoru. U tom cilju, Hamas mora bezuslovno osloboditi izraelske civile koje drži. Nedavno oslobađanje nekih zarobljenika bio je korak napred i realno je očekivati da će ih biti oslobođeno još.

Ali izgleda da Izrael u ovom trenutku nije raspoložen za bilo kakve razgovore o prekidu vatre i do sada, barem, Bajdenova administracija nije bila voljna da izvrši pritisak na Izraelce da razmotre tu opciju.

Umesto toga, Sjedinjene Države samo pozivaju Izrael da odloži kopnenu invaziju na Gazu dok još talaca ne bude oslobođeno. Početak takve operacije bi proizveo pokolj bez premca, povećao rizik od šireg regionalnog sukoba i potencijalno ugrozio vlade u nizu arapskih zemalja, koje bi mogle postati destabilizovane suočene sa masovnim protestima.

Izraelska invazija na Gazu bi takođe dodatno ugrozila Palestinske vlasti (PA), koje su već ranjive, jer bes raste na Zapadnoj obali. U pozadini ovih razmatranja, bilo je teško videti prezir koji su izraelski zvaničnici uputili generalnom sekretaru UN zbog njegovog nedavnog poziva na hitan prekid vatre kako bi se okončalo ono što je nazvao epskom patnjom u Gazi kao nešto drugo samo ne bezobzirno ugrožavanje i ratno huškanje.

Ostaje izvesna nada da bi oslobađanje izraelskih civila moglo da stvori dovoljno prostora za arapsku i međunarodna diplomatija da nađu brz odgovor na pitanje šta će se desiti „dan posle“ – odnosno ko će vladati posle Izraelske operacije koja je u toku.

Jedna ideja koja se mora isključiti iz razmatranja je nametanje bilo kakvog posebnog aranžmana Palestincima nakon što su ih prisilili na pokornost. Takođe treba isključiti bez mnogo promišljanja ideju da bi se PA, u svojoj trenutnoj konfiguraciji, vratila vršenju svojih nadležnosti nad pojasom Gaze.

Kao prvo, sumnjivo je da bi PA kako je trenutno konfigurisana bila voljna da preuzme odgovornost upravljanja Gazom nakon što smrtonosna i destruktivna izraelska ofanziva prođe svojim tokom.

Ali pravilno rekonfigurisana PA može ponuditi najbolju opciju za „dan posle“ i dalje, pružajući trag za stvaranje regionalnog i međunarodno podržanog napora da se okonča izraelska okupacija u okviru koji se verodostojno bavi strukturalnim slabostima koje su mučile mirovnog procesa u poslednje tri decenije.

PUT NAPRED

Palestinska uprava je stvorena 1994. kao prelazni vladajući entitet na Zapadnoj obali i Gazi prema sporazumima iz Osla, koji je Palestinska oslobodilačka organizacija sklopila u ime palestinskog naroda. Ali PA i PLO (Palestinska oslobodilačka organizacija) su ubrzo počele da pate od erozije legitimiteta izazvane neuspehom okvira iz Osla da ispuni svoje obećanje o palestinskoj državi na teritoriji koju je Izrael zauzeo 1967. i koju je od tada okupirao.

Progresivno razočaranje u održivost tog cilja i istovremeni porast podrške oružanom otporu, koji su zagovarali Hamas i drugi politički pokreti koji su se od samog početka suprotstavljali okvirima iz Osla, doprineli su toj eroziji, dovodeći u pitanje nastavak valjanosti tvrdnja PLO-a da je jedini legitimni predstavnik palestinskog naroda.

U kombinaciji sa hroničnom pogrešnom vladavinom, isključenje širokog spektra palestinskih političkih frakcija i političkih orijentacija ostavilo je PLO i PA vrlo malo položaja među Palestincima.

I PLO i PA trebalo je odavno da se reformišu i rekonfigurišu, a hitnost tog zadatka nikada nije bila veća nego danas. Prvi korak mora biti trenutno i bezuslovno proširenje PLO-a kako bi se uključile sve glavne frakcije i političke snage, uključujući Hamas i Palestinski islamski džihad.

Hamas je osvojio potpunu većinu na poslednjim parlamentarnim izborima održanim na palestinskim teritorijama 2006. i iako takvi izbori od tada nisu održani, ankete pokazuju da je Hamas i dalje uživa značajnu podršku javnosti.

Štaviše, nemoguće je videti kako se PLO može verodostojno posvetiti nenasilju kao deo bilo kakvog pokušaja ponovnog pokretanja mirovnog procesa ako Hamas i frakcije slične orijentacije nisu zastupljene.

PLO bi se mogao proširiti a da ne mora da napusti zahteve mirovnog procesa. Ali taj proces bi morao biti iz temelja izmenjen na način koji će se baviti osnovnim uzrocima njegovog neuspeha u poslednje tri decenije.

Prvo i najvažnije, Izrael bi morao formalno priznati pravo Palestinaca na suverenu državu na teritoriji koju je Izrael okupirao od 1967. Time bi Izrael samo uzvratio suštinu priznanja od strane PLO-a izraelskog „prava na postojanje u mir i bezbednost“, što je sadržano u deklaraciji o međusobnom priznavanju sporazuma iz Osla 1993.

Dok se takvo priznanje ne obezbedi, prošireni PLO bi mogao da usvoji platformu, platformu koja odražava čitav spektar palestinskih stavova o tome šta predstavlja prihvatljivo rešenje dok i dalje čuvajući put ka rešenju o dve države pregovaranjem.

Konačno, u skladu sa svojim Osnovnim zakonom, PA bi, preko vlade na koju je pristala proširena PLO, preuzela punu kontrolu nad upravljanjem poslovima palestinskog naroda na Zapadnoj obali i Gazi tokom višegodišnjeg prelaznog perioda.

Tokom tog perioda, svi sporazumi između Izraela i PA i sve operacije Izraela i PA biće podržani čvrstom međusobnom posvećenošću nenasilju. Na kraju te faze, PA će održati nacionalne izbore na datum dogovoren na početku tranzicije.

Prvi put sam predložio slične reforme za Foreign affairs 2014, ukazuje Fajad. Od tada su unutrašnja nesloga i frakcionizam nesumnjivo stali na put njihovom razmatranju, a još manje njihovom usvajanju.

Ali s obzirom na ozbiljnost trenutne situacije, njihovo vreme je možda konačno došlo – iako prekasno, naravno, za hiljade koji su već stradali. Ali uz ohrabrenje i podršku arapskih zemalja, ovaj plan bi mogao da ponudi kredibilan put napred.

Bez obzira na njegove mane ili komplikacije, to bi svakako bilo bolje od opcija koje Izrael očigledno sada razmatra, a koje će sve dovesti do još nasilja i krvoprolića sa malim šansama za postizanje trajnog mira, zaključuje Fajad.