Bivši predsednik Brazila zbog pobune 8. januara pred optužbom za pokušaj državnog udara

Uprkos dokaznom matrijalu u kojem su i telefonski razgovori, Bolsonaro poriče da je imao bilo kakvu ulogu u pobuni koja je izbila pošto je on otišao na odmor na Floridi, u SAD, odbivši da prisustvuje inauguraciji novog predsednika, levičara Luisa Inasija Lule da Silve.

Komisija od 32 poslanika, mahom pristalica novog predsednika Lule, trebalo bi da posle višemesečne pripreme glasa o izveštaju na 1.100 stranica o istrazi u sredu i verovatno je da će ga prihvatiti što bi bila preporuka tužiocima.

Hiljade Bolsonarovih pristalica su 8. januara, nedelju dana pošto je Lula preuzeo dužnost, upale u Kongres, Vrhovni sud i predsedničku palatu u glavnom gradu Brazila Braziliji, odbijajući da prihvate izborni poraz Bolsonara.

Bolsonaro je dugo među svojim tvrdokornim pristalicama podsticao uverenje da je elektronski sistem glasanja podložan prevari, iako nikada nije izneo nikakve dokaze.

Mnogi analitičari u to vreme spekulisali su da su neredi bili koordinisani napor da se novoizabrani Lula zbaci i da se to ne bi moglo dogoditi bez saučesništva Bolsonara i visokih zvaničnika vojske i policije čija su imena navedena u izveštaju.

Bolsonaro je u avgustu bio na meti pretresa osumnjičen za primanje mita od od Saudijske Arabije dok je bio predsednik, u junu mu je zabranjeno da se kandiduje za funkciju do 2030. godine jer je sud zaključilo da je zloupotrebio vlast i izazvao neosnovane sumnje u sistem glasanja, a 2021. godine Bolsonaro je bio osumnjičen za zločine protiv čovečnosti jer je Brazil imao drugi najveći broj smrtnih slučajeva od pandemije kovida-19 na svetu, ali optužnica nije podignuta.