Bivši predsednik Portugalije Žorže Sampajo umro u 82. godini

Uzrok smrti nije naveden, ali je poznato da je Sampajo već nekoliko godina bio lošeg zdravlja, a poslednje dve nedelje je proveo u bolnici.

Sampajo se „pripremio da bude borac, a zastave njegove borbe bile su sloboda i jednakost“, rekao je Rebelo de Susa u televizijskom obraćanju.

Rekao je da je Sampajo bio „crvenokosi uragan“ šezdesetih godina prošlog veka, kada se kao mlad advokat suprotstavio tadašnjoj diktaturi u Portugaliji.

Tokom svoje političke karijere u Portugaliji, kao socijalista levog centra, a kasnije i kao diplomata Ujedinjenih nacija, zaslužio je sve pohvale. Jednom je rekao da je oduvek želeo da postane dirigent orkestra.

Sampajo je u svojoj zemlji ostao upamćen po kontroverznom obaranju vlade desnog centra 2004. godine, kada je bio šef države.

Tada je lider Socijaldemokratske partije Žoze Manuel Barozo podneo ostavku na mesto premijera jer je postavljen za predsednika Evropske komisije. Zamenio ga je potpredsednik  stranke Pedro Santana Lopeš.

Nakon nekoliko meseci borbe u vladi, javnih nesporazuma i kontradikcija, Sampajo je raspisao vanredne izbore kako bi okončao ono što je nazvao „ozbiljnom krizom kredibiliteta i nestabilnosti“.

Naknadni izbori doneli su ubedljivu pobedu Socijalističkoj partiji levog centra, koju je nekada predvodio Sampajo.

Sampajo je političku karijeru započeo na Lisabonskom univerzitetu krajem 1950-ih godina, u ilegalnom studentskom  pokretu koji se borio protiv diktature Antonija Salazara.

Po završetku pravnog fakulteta, uglavnom je branio optužene kojima se sudilo pred specijalnim političkim sudom.

Posle obaranje diktature, u revoluciji karanfila 1974. godine, bio je blizak krajnje levim grupacijama, ali se 1978. pridružio etabliranoj Socijalističkoj partiji i od sledeće godine je u pet mandata kao socijalistički poslanik biran u portugalski parlament.

Sampajo se 1979. sa uspehom kandidovao za gradonačelnika Lisabona, što je dužnost koju je obavljao u dva mandata, a deset godina posle učlanjenja u Socijalističku partiju postao je i njen lider. Za šefa države biran je 1996. i 2006. godine.