Bivši premijer Ukrajine: Diplomatski pristup EU Rusiji je bio beskoristan  

Grojsman, koji je bio premijer od 2016. do 2019. godine, rekao je u intervjuu za briselski portal EURACTIV da bi uslovi koje je Rusija u četiri runde pregovora postavila kao uslov za prekid rata, značili kraj Ukrajine kao suverene države.

„Imam direktno pitanje za (francuskog predsednika Emanuela) Makrona i (nemačkog kancelara Olafa) Šolca – koliko puta ste bili u Moskvi ili razgovarali sa Mokvom? Šta ste postigli“, rekao je Grojsman.

„Oni samo nastavljaju da govore da traže mirno rešenje i da su duboko zabrinuti zbog poteza Rusije. Od bezubih saopštenja više nema koristi“, dodao je bivši premijer.

Francuska i Nemačka posredovale su u sklapanju mirovnog plana iz Minska za rešavanje sukoba na istoku Ukrajine, ali taj sporazum nikada nije do kraja primenjen i veliki deo ukrajinskog rukovodstva ga vidi kao izdaju nacionalnih interesa.

Veliku prepreku predstavlja i to što Rusija insistira da nije strana u sukobima u Donbasu i da zato sporazum iz Minska nju ne obavezuje.

Na pitanje da li Francuska i Nemačka treba da posreduju i u budućim mirovnim pregovorima kada se završi rat u Ukrajini, Grojsman je rekao da obe zemlje „treba da prestanu da lažu sebe i svoje gradjane“.

„Treba da budu iskrene i priznaju da je osam godina diplomatije koju su pokušali da vode pre početka ovog rata samo vodilo eskalaciji i početku totalnog rata protiv Ukrajine“, rekao jer Grojsman.

Upitan o sadašnjem režimu sankcija zapada protiv Rusije, Grojsman je rekao da su sankcije dobrodošle, ali da ne idu dovoljno daleko.

On je pozvao evropske zemlje da uvedu oštrije sankcije u energetskom sektoru, a pre svih Nemačku koja se protivi potpunom embargu na rusku naftu i gas.

Navodeći da će Ukrajini biti potrebno i više oružja, Grojsman se ponovo zauzeo za uvodjenje zone zabrane letenja iznad Ukrajine, što  zapadni lideri odbijaju uz obrazloženje da bi to izazvalo direktan sukob NATO sa Rusijom.

„Mnogo jer toga, naravno, uradjeno u smislu davanja podrške i oružja Ukrajini i veoma smo zahvalni našim partnerima, ali sad je vreme za oslobadjanje od bilo kakvih slabosti i odlučnije postupanje“, rekao je Grojsman.

Grojsman je rekao i da „Ukrajina i Ukrajinci, koji sada bez preterivanja štite istočno krilo Evrope, zaslužuju da dobiju jasan signal da je njihova budućnost u EU“.

Dodao je da bi svaki „nejasan signal“ koji bi mogao da stigne iz Brisela bio veliko razočerenje za Ukrajinu.

Prema njegovim rečima, oklevanje koje postoji u EU izazvale su „pojedine članice“, koje treba „da prestanu da se plaše da će naljutiti Putina“.

„Zaslužujemo jasan signal“, naglasio je Grojsman.

Grojsman, koji je jevrejskog porekla i čiji su mnogi rodjaci ubijeni u holokaustu, odlučno je odbacio tvrdnje Putina da želi da „denacifikuje“ Ukrajinu ui uporedio ruskog lidera sa Hitlerom.

„Putin je praktično započeo treći svetski rat i njegove su ambicije daleko veće od teritorije same Ukrajine – njegova je ambicija da porazi Zapadni svet onakav kakav je danas“, rekao je Grojsman, dodajući da je u ovom trenutku samo Ukrajina prepreka za Putinov pohod sa istoka na Zapad.

On je ocenio da će, ako Ukrajina ne zaustavi Putinovu invaziju, sledeće na redu biti Baltičke zemlje i Poljska, i da je jedina opcija „za sve nas da ga porazimo vojnim i ekonomskim sredstvima“.

Rusku agresiju na Ukrajinu možete pratiti u Danasovom blogu uživo.