EPA-EFE/ALEXEI BABUSHKIN„Ako Putinu bude dozvoljeno da završi takozvani posao u Ukrajini, on će krenuti ka Moldaviji, Belorusija je već okupirana, preći će na baltičke zemlje, Poljsku, ići će dalje na Zapad“, rekao je ekonomista i bivši bliski saradnik Vladimira Putina u intervjuu za N1 Andrej Ilarionov.
Kako je istakao, koreni Putinove politike mogu se naći u prvim godinama njegove vladavine.
„U centru pažnje je ovaj imperijalistički rat koji Putin i dalje vodi, ali i imperijalistička politika prema Gruziji, Moldaviji i drugim zemljama. To je rat protiv Evrope i sveta i civilizovanih naroda. Započeo je ovaj rat napadom na tuzlanski pojas u Kerčkim vratima u septembru 2003. godine, što je bio jasan pokazatelj onoga što će uslijediti. Sve što se dešava je nastavak njegove imperijalističke želje da zauzme teritoriju drugih zemalja“, kaže Ilarionov.
Na pitanje šta ga je navelo da pokrene invaziju na Ukrajinu, bivši savetnik kaže da je Putin „izmislio neka mesijanska osećanja“.
„Mislio je da je dobio takve zadatke od Boga, zato se ne savetuje sa ljudima, oni su tu samo da izvršavaju naređenja. Pre nekoliko godina je izjavio da posle Gandijeve smrti nije imao sa kim da razgovara. Neki su se tome smejali, ali njegovo činjenično stanje je da u stvarnom svetu ne postoji niko sa kim može da razgovara, sklapa poslove. Zato kažem da on misli da je mesijanska misija da ispuni zadatak, a on je više puta rekao šta je to zadatak – povratak takozvane istorijske Rusije, koja je po njegovom pisanju nešto blisko Ruskom carstvu, drugi mesijanski zadatak je poraz Zapada, on je uporan u tome“, dodao je on.
On je rekao da je Putin uporan i da će nastaviti da ispunjava ovaj zadatak sve dok bude mogao.
„Ako mu se dozvoli da završi takozvani posao u Ukrajini, on će otići u Moldaviju, Belorusija je već okupirana, otići će u baltičke zemlje, Poljsku, ići će dalje na zapad. On želi denatoizaciju srednje i istočne Evrope. Ne bi se tu zaustavio, išao bi dalje. To su imperijalističke ambicije koje smo ranije videli u ponašanju dvoje ljudi, jedan je Adolf Hitler, a drugi Staljin“, smatra Ilarionov.
On takođe kaže da je ruska ekonomija prilično otporna i da neće pasti onoliko koliko se očekivalo u februaru kada je počeo rat.
„Neki su pominjali pad od 15-20 odsto, ali biće između dva i četiri, što je vidljivo, ali nije značajno. Plus u budžetu otišao je u minus. Sa padom BDP-a i padom kupovne moći, ruska ekonomija će moći da proizvodi resurse za rat. Zato treba da pronađemo slabe tačke u ruskoj ekonomiji“, dodaje on.
Na kraju je poručio da je vreme da se Srbija uključi u napore međunarodne zajednice i da ne bude kao ostrvo.
„Ovo je važno za pridruživanje Uniji i Uniji civilizovanih nacija“, kaže Ilarionov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
