Biznis insajder: Srbija spremala Kosovu ono što je Rusija svom susedu Ukrajini

Administracija Džozefa Bajdena saopštila je prošle nedelje da je primetan „zabrinjavajući ciklus“ rastućih tenzija i sporadičnog nasilja u poslednjih nekoliko meseci između dve zemlje, koje su dugo bile u sukobu i održavaju hladan odnos koji je ukorenjen u etničkim podelama.

Tenzije su dostigle vrhunac krajem septembra nakon što su teško naoružani srpski naoružani napadači izveli smrtonosni napad na severu Kosova, a nakon toga, američki zvaničnici su rekli da primećuju „neviđenu“ mobilizaciju srpske vatrene moći duž granice sa Kosovom.

„Nikada nije bilo ove vrste koncentracije trupa poslednjih godina“, izjavila je u ponedeljak ministarka inostranih poslova Kosova Donika Gervala-Švarc za nemačku televiziju Deutschlandfunk, prenosi Rojters.

„Oružje koje tamo imaju, tenkovi daje nam loš osećaj jer ne znamo kako će međunarodna zajednica da odgovori“, navela je.

Šefica kosovske diplomatije je dodala da su retorika i „metode“ Srbije slični onome što je Rusija uradila Ukrajini – konkretno gomilanje snaga duž njihove zajedničke granice u mesecima koji su prethodili konačnoj invaziji Moskve na njenog suseda u februaru 2022.

Ruski predsednik Vladimir Putin, prijatelj rukovodstva u Beogradu, više puta je umanjivao važnost situacije i vojne eskalacije u to vreme. Moskva je više puta poricala da planira invaziju.

Srbija je, takođe, pokušala da potceni strah od invazije.

Većinu stanovništva Kosova čine etnički Albanci.

Mnogi manjinski etnički Srbi u zemlji žive na severu.

Nakon raspada Jugoslavije 1990.-ih, Kosovo je krenulo da traži nezavisnost od Srbije, koja je odgovorila ugnjetavanjem albanskog stanovništva tokom krvavog rata koji je trajao od 1998. do 1999.

NATO je na kraju intervenisao kampanjom bombardovanja koje je potisnulo beogradske snage.

Kosovo je 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost od Srbije, koja odbija da prizna nezavisnost Kosova.

Gotovo 100 drugih država, uključujući SAD, je to učinilo.

Iako su aktivne borbe prestale pre više od dve decenije, tenzije između zemalja i dalje postoje na severu Kosova, uprkos naporima Zapada da normalizuje odnose.

Događaj od 24. septembra kada su jako naoružani srpski napadači ubili kosovskog policajca i upali u manastir na severu Kosova označava jednu od najgorih eskalacija za proteklih nekoliko godina.

Uz osude zapadnih zemalja prisutna je i bojazan da bi se situacija između Beograda i Prištine mogla ozbiljno pogoršati i izazvati još nasilja.

Zbog toga je NATO najavio da planira da pojača prisustvo svoje mirovne misije sa sedištem na Kosovu – KFOR sa nekoliko stotina dodatnih vojnika iz Ujedinjenog Kraljevstva.

KFOR je osnovan 1999. nakon što je NATO okončao svoju višemesečnu kampanju bombardovanja Srbije i ima za cilj da odvrati neprijateljstvo prema Kosovu i održi bezbednost u regionu, u skladu sa svojim mandatom.

„Pozivamo sve strane na hitnu deeskalaciju“, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u saopštenju od petka.

„Pozivamo Beograd i Prištinu da se angažuju u dijalogu uz posredovanje EU, kao jedinom načinu za rešavanje otvorenih pitanja i postizanje rešenja koja poštuju prava svih zajednica. Ovo je ključno za trajnu bezbednost na Kosovu i stabilnost u regionu“, rekao je.

U međuvremenu, SAD su u petak objavile svoje zapažanje o jačanju srpske vojske duž granice i izrazile zabrinutost zbog situacije.

„Pratimo veliko vojno raspoređivanje srpskih snaga duž granice sa Kosovom koje uključuje neviđeno organizovanje napredne srpske artiljerije, tenkova i jedinica mehanizovane pešadije. Verujemo da je to veoma destabilizujući razvoj situacije“, rekao je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi pozivajući Beograd da povuče svoje snage.

Srbija je kasnije u ponedeljak saopštila da je povukla oko polovine svojih trupa sa granice.

Kosovski zvaničnici rekli su da je njihova zemlja i dalje u stanju pripravnosti.

Premijer Kosova Aljbin Kurti na društvenoj mreži X napisao je da su lokalne vlasti pribavile dokumentaciju koja potvrđuje da je tragični septembarski napad „bio deo većeg plana za aneksiju severa Kosova koordinisanim napadom na 37 različitih položaja.

Usledilo bi uspostavljanje koridora ka Srbiji, kako bi se omogućilo snabdevanje oružjem i trupama“.

Rukovodstvo Srbije negira bilo kakvu umešanost u ovaj incident, zaključuje Biznis insajder svoj izveštaj.