Bler: Grešaka je bilo, ali odluka je ispravna

Komentarišući izveštaj o ratu u Iraku, koji je sedam godina nakon pokretanja istrage objavljen u sredu, Bler je izjavio da bi bilo „mnogo bolje“ da je doveo u pitanje obaveštajne podatke o iračkom naoružanju uoči rata. Bivši predsednik britanske vlade je istakao da iako je bilo grešaka, odluka da se britanske trupe pridruže invaziji na Irak, koju su predvodile SAD, je bila ispravna.

U izveštaju ser Džona Čilkota o ratu iz 2003. žestoko se kritikuje Bler i čelnici britanske vojske. Čilkot je rekao u sredu da je Bler preuveličao opasnost koja je pretila od Sadama Huseina, da je u rat poslao loše pripremljene vojnike, kao i da su njegovi planovi za posleratni period bili „potpuno neadekvatni“.

U izveštaju se tvrdi i da je Bler u tajnosti obećao tadašnjem predsedniku SAD Džordžu Bušu da će Britanija ući u rat da bi se zbacio s vlasti Sadam Husein, kao i da je preuveličao opasnost koja vreba od Huseinovog oružja za masovno uništenje da bi rat podržala javnost i poslanici.

Izveštaj je objavljen sa oko 30 dopisa, koji su cirkulisali između britanskog premijera i američkog predsednika, a u jednom od njih je Bler rekao Bušu da će „biti uz njega, šta god da se desi“, pre nego što je postavio neke uslove za koje je verovao da SAD moraju da ispune da bi se zadobila podrška, uključujući podršku Ujedinjenih nacija.

Bler je rekao da u tom trenutku „nije doneo nikakvu konačnu odluku o ulasku u rat“. „Sjedinjenim Državama smo dali veoma nedvosmisleno obećanje da ćemo biti uz njih u rešavanju tog pitanja“, rekao je Bler. U Čilkotovom izveštaju se navodi da Sadam Husein nije predstavljao „neposrednu opasnost“ u trenutku napada, koji je izveden na osnovu „pogrešnih“ obaveštajnih podataka. Takođe se dodaje da javnost i poslanici nisu bili upoznati sa upozorenjima o povećanom riziku od terorističkih aktivnosti i nestabilnosti u regionu.

Čilkot, koji je predvodio istragu, rekao je da nije trebalo da Bler i njegovi ministri prihvate informacije obaveštajnih agencija o Sadamovom oružju zdravo za gotovo. Bler je priznao da se uzdao u te informacije, ali je naglasio da „bi bilo mnogo bolje da ih je više dovodio u pitanje“. „Nije da sam ja hteo da verujem u njih. Verovao sam, a jedan od razloga za to je bio taj što je Sadam Husein to oružje koristio protiv svog naroda“, rekao je Bler.

On je ukazao da ljudi neće prihvatiti da on žali zbog grešaka u ratu u Iraku dok se ne distancira od odluke da se Britanija priključi američkoj koaliciji u svrgavanju Sadama Huseina. Bler je, međutim, dodao da „ne misli da je ta borba bila uzaludna“. „Mogu da žalim zbog grešaka i mogu da žalim zbog mnogih stvari u vezi s tim, ali iskreno verujem ne samo da smo delovali s dobrim motivima, a učinio sam ono što sam učinio u dobroj veri, već iskreno verujem da bismo bili u goroj poziciji da nismo tako postupili. Možda i potpuno grešim u vezi s tim“, izjavio je Bler.

Prema njegovim rečima, da je Sadam Husein ostao bez vlasti, „ponovo bi se vratio svojim programima oružja za masovno uništenje“. A da je bio na vlasti za vreme Arapskog proleća 2011, „verujem da bi pokušao da ostane na vlasti“ na način na koji to pokušava sirijski predsednik Bašar al Asad. Umesto toga, naglasio je Bler, Irak ima vladu „koja je prihvaćena kao legitimna, kao rezultat izbornog procesa“. Komentarišući to što neki ljudi tvrde da ih je obmanuo, bivši premijer je pitao „zašto samo ne kažu da se ne slažu?“

Nakon objave izveštaja, bivši britanski premijer je održao konferenciju za novinare, koja je trajala dva sata, na kojoj se izvinio porodicama ubijenih u ratu u Iraku i rekao da prihvata to da „mu nikada neće oprostiti ili zaboraviti“.

Ministarka zdravlja Vlade u senci Dajan Ebot je rekla da je Bler „sam sebi uništio reputaciju“. Laburistička vlada je uradila neke „izuzetne stvari“, dodala je Ebot, ali je „njena reputacija iskrvarila na smrt u pesku Iraka“.

Portparol jednog broja porodica britanskih vojnika i civila, koji su ubijeni u Iraku između 2003. i 2009, je rekao da su njihovi najmiliji umrli „nepotrebno i bez pravičnog razloga i cilja“. On je rekao da se razmatraju sve opcije, uključujući i to da se zahteva da oni koji su odgovorni za propuste koji su navedeni u izveštaju „odgovaraju za svoje postupke pred sudom ako se utvrdi da je takav proces održiv“.

Britanski premijer Dejvid Kameron, koji je glasao za rat u Iraku 2003, rekao je poslanicima da je važno „zaista naučiti lekcije za budućnost“ i unaprediti rad Vlade i to kako se odnosi prema pravnim savetima. Lider laburista Džeremi Korbin, koji je glasao protiv vojne intervencije, se izvinio u ime partije. On je naglasio da izveštaj dokazuje da je rat u Iraku bio „čin vojne agresije koja je izvršena pod lažnim izgovorom“, što je nešto što, prema njegovim rečima, „ogromna većina međunarodne javnosti smatra nezakonitim“.