Blinken apelovao na Putina da izabere „put mira“ u Ukrajini

Blinken je doputovao u Ukrajinu pred sutrašnje razgovore sa evropskim saveznicima u Berlinu i sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovim u Ženevi u petak. On je pozvao Putina da umiri strahove da planira da izvrši invaziju na prozapadno orijentisanog suseda.

Pošto je Rusija raporedila na desetine hiljada svojih vojnika na granici sa Ukrajinom, tenzije između Moskve i Zapada su izuzetno visoke i postoje realni strahovi da će doći do velikog konflikta u Istočnoj Evropi, pišu mediji, pozivajući se na AFP.

Dolaskom Blinkena u Evropu su podignuti diplomatski ulozi, a on će posle Kijeva otputovati u Berlin na razgovore s Britanijom, Francuskom i Nemačkom, nastojeći da uspostavi jedinstvo Zapada, a nakon toga u petak u Ženevu na sastanak sa Lavrovim.

Građani na ulicama grada Donjecka koji je pod kontrolom separatista na istoku Ukrajine rekli su za agenciju AFP da se nadaju da će sveobuhvatni konflikt moći da bude izbegnut. „Oružje je mirno, a pregovori su u toku, to znači da se na neki način traži rešenje. Kako će se to završiti? To niko ne može da kaže.“

„Znamo da postoje planovi da se te snage povećaju u veoma kratkom vremenskom okviru, a to Putinu obezbeđuje kapacitete takođe u veoma kratkom periodu da preduzme dodatna agresivna delovanja protiv Ukrajine“, rekao je Blinken.

„Posvećeni smo suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine i nastavićemo da Ukrajini pružamo podršku koja joj je potrebna“, rekao je jedan američki zvaničnik, zahtevajući anonimnost.

Rusija negira da planira napade, a Lavrov je odbacio tvrdnje SAD da Moskva priprema izgovor za vojnu operaciju u Ukrajini kao „potpunu dezinformaciju“.

Nakon što je Blinken otputovao iz Vašingtona, portparolka Bele kuće Džen Psaki je upozorila na „izuzetno opasnu situaciju“ u vezi sa Ukrajinom i rekla da „su sve opcije na stolu“ kada je reč o odgovoru SAD na potencijalan napad.

Osim trajne zabrane članstva Ukrajine u NATO, Moskva zahteva i mere kojima će biti ograničene vojne aktivnosti u zemljama članicama nekadašnjeg Varšavskog pakta i u bivšim republikama Sovjetskog Saveza koje su se pridružile Alijansi nakon Hladnog rata.

Tenzije su dodatno produbljene u utorak, pošto su počele zajedničke vojne vežbe snaga Rusije i Belorusije koja se takođe graniči sa Ukrajinom.

Kijev se bori s pobunjenicima koji su proruski orijentisani u dva otcepljena regiona koja se graniče s Rusijom od 2014. kada je Kremlj anektirao ukrajinsko poluostrvo Krim.

Ministar odbrane Ukrajine Oleksi Reznikov apelovao je na zapadne vlade da hitno uvedu sankcije Moskvi. Govoreći za Bi-Bi-Si, on je upozorio da napad Rusije na zemlju može da dovede do krvoprolića i izbegličke krize u Evropi.

U Kijev su u utorak iz Ujedinjenog Kraljevstva dostavljene protivtenkovske rakete, a britanski ministri su apelovali na Moskvu da razmisli o potencijalnom konfliktu u kojem bi moglo da pogine više hiljada ljudi.

Britanski ministar odbrane Ben Volas je u tekstu koji je objavljen ove nedelje optužio Rusiju da koristi NATO kao „strašilo“ da bi opravdala napad na Ukrajinu, optužujući Putina da je motivisan „etnonacionalizmom“.