Blinken ukazao na podršku teritorijalnom integritetu i nezavisnosti Kazahstana

Američki šef diplomatije treba da se sastane sa svojim kolegama iz pet bivših sovjetskih republika centralne Azije u glavnom gradu Kazahstana Astani.

To će biti sastanak takozvane grupe C5+1, sastavljene od SAD-a i bivših sovjetskih republika Kazahstana, Kirgistana, Tadžikistana, Turkmenistana i Uzbekistana.

Blinken će takođe tokom dana razgovarati sa predsednikom Kasimom-Žomartom Tokajevim, a zatim će otputovati u Uzbekistan.

Blinkenova poseta Astani i kasnije Taškentu, glavnom gradu Uzbekistana, obeležava njegovo prvo putovanje u centralnu Aziju u svojstvu državnog sekretara samo nekoliko dana posle prve godišnjice početka ruske invazije Ukrajine.

Cilj njegove turneje je da ojača položaj SAD u toj oblasti koja se nalazi između snažnog ruskog suseda i rastućeg uticaja Kine.

„Kao što znate SAD čvrsto podržavaju suverenitet Kazahstana, njegov teritorijalni integritet i njegovu nezavisnost“, rekao je Blinken šefu diplomatije Kazahstana Muhtaru Tleuberdiju.

On je dodao da u ovom posebnom periodu te reči imaju više odjeka nego obično, u osvrtu na rusku invaziju Ukrajine, i na to da Kazahstan deli granicu od 7.500 kilometara sa Rusijom.

U Kazahstanu takođe živi velika manjina koja govori ruski. Ruski predsednik Vladimir Putin kao jedan od razloga koji opravdavaju rusku invaziju u Ukrajini naveo je ophođenje prema zajednici koja govori ruski.

Vašington nema iluzije o mogućnosti da tih pet centralnoazijskih zemalja odustanu od svog istorijskog partnerstva sa Rusijom ni o uticaju njihovog drugog moćnog suseda Kine, ali SAD igraju, kao drugde u Africi i Latinskoj Americi, na kartu „pouzdanog partnera“, navodi Frans pres.

Visoki diplomata zadužen za centralnu Aziju u Stjet departmentu Donald Lu rekao je da SAD imaju stvari da ponude u smislu ekonomskog angažovanja, a takođe po pitanju vrednosti.

Blinken je rekao danas da su SAD rešene da ojačaju odnose sa Kazahstanom.

Kazahstsan je posle raspada Sovjetskog saveza počeo da promoviše diplomatiju u više pravaca, sklapajući saveze sa raznim partnerima uprkos ogromnom uticaju Moskve.

U vreme rata u Ukrajini vođe tih centralnoazijskih zemalja su, kako navodi Frans pres na „čvrstoj uzici“ zbog zvaničnih sporazuma o odbrani sa Moskvom i ruske ekonomske i bezbednosne težine i oko tog sukoba zauzele su stav balansiranja.

Pet bivših sovjetskih republika (Kazahstan, Uzbekistan, Tadžikisstan, Kirgistan, Turkmenistan) uzdržane su, ili nisu učestvovale u glasanju u Generalnoj skupštini UN u četvrtak o rezoluciji koja traži odlazak ruskih trupa iz Ukrajine.