“Bliski istok se nalazi na smrtonosnoj provaliji”: Oglasila se Karla del Ponte o sukobu Hamasa i Izraela

Takva dela mogu predstavljati međunarodne zločine, ocenjuju u članku za Politico Karla del Ponte, nekadašnja glavna tužiteljka Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (1999–2007) i Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu (1999–2003) i Grejem Bluit, zamenik tužioca Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.

Takve ratne zločine, kao i zločine protiv čovječnosti i genocid, već smo procesuirali, ističu. To nikada nije lak zadatak, ali je od vitalnog značaja, navode Bluit i del Ponte.

Međunarodni krivični sud (MKS) u Hagu već je uspostavio nadležnost nad situacijom u Gazi i Zapadnoj obali, kao i nad potencijalnim međunarodnim zločinima koje je Hamas počinio na teritoriji Izraela.

A sadašnji glavni tužilac suda Karim Kan oštro je govorio o krizi, rekavši: „Srce svakog ljudskog bića mora biti ohlađeno, smrznuto i slomljeno kada vidi slike koje dolaze iz Izraela i Palestine“.

Ali tužilac je, navode, u jedinstvenoj poziciji. Pošto je istraga već u toku, on ima priliku da preduzme hrabre i odlučne mere, a nezavisnost njegove kancelarije znači da on nije dužan moćne vlade i da može delovati da ponudi pravdu za žrtve.

Kao bivši međunarodni tužioci za ratne zločine, prepoznajemo važnost preduzimanja koraka za obezbeđivanje odgovornosti za žrtve zločina. Međunarodno krivično pravo može igrati glavnu ulogu u borbi protiv nekažnjivosti i doprinosu odvraćanju od daljih zločina. A u odnosu na Palestinu, potencijal MKS tek treba da se realizuje.

Prilično smo svesni, naravno, da se međunarodni tužioci suočavaju sa značajnim pravnim, praktičnim i političkim izazovima u ispunjavanju svojih mandata.

Postoji, kažu, neizbežna selektivnost kada tužioci biraju slučajeve, čak i kada im je zadatak da se bave međunarodnim zločinima koji se dešavaju na određenoj teritoriji i tokom definisanog vremenskog perioda.

Ipak, u kontekstu žestokih etničkih sukoba u bivšoj Jugoslaviji i genocida u Ruandi, ne bismo ispunili svoju svečanu dužnost samo progonom ‘mekih’ meta.

A s obzirom na globalni domet MKS-a, njegov tužilac ima daleko širu jurisdikciju sa kojom se može boriti. Nadležnost suda se proteže na teritoriju preko 120 država članica, kao i na državljane tih zemalja, pa čak i dalje ako Savet bezbednosti UN pozove sud da reaguje — kao što je to učinio u Darfuru i Libiji.

Dakle, Kan je angažovan u stalnom balansiranju konkurentskih zahteva, ograničenih resursa i različitog stepena državne saradnje.

Tužilac Kan je već napravio nove korake tokom svog mandata. U vezi sa agresijom Rusije na Ukrajinu, on je pružio ogromnu podršku svojim ukrajinskim kolegama dok nastoje da istraže i procesuiraju ratne zločine.

Njegova optužnica protiv ruskog predsednika Vladimira Putina možda nije prvi put da je šef države pozvan pred međunarodni krivični tribunal, ali je svakako bez presedana da šef države stalnog člana Saveta bezbednosti UN podleže takvom nalog za hapšenje.

Ali za žrtve međunarodnih zločina, njihova vera u sistem međunarodnog krivičnog pravosuđa bila je na teškom ispitu. Postoji percepcija da su u igri dvostruki standardi i da se MKS nesrazmerno fokusira na afričke zemlje i nedržavne aktere, dok dozvoljava zapadnim zemljama i njihovim saveznicima da izbegnu svoje odgovornosti.

Administracija bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa čak je otišla toliko daleko da je uvela sankcije Kanovoj prethodnici Fatu Bensudi i njenom osoblju zbog aktivnosti suda u kontekstu Avganistana, navela je del Ponte.

S obzirom na značajnu geopolitiku u igri, situacija na Bliskom istoku je bez sumnje izazov za međunarodnu pravdu. Ali, suočeni sa sve većim dokazima koji ukazuju da su počinjeni ratni zločini, MKS je tu najpotrebniji.

Ubivši stotine izraelskih civila, uzevši taoce i neselektivno ispalivši rakete na Izrael, Hamas je izazvao odgovor Izraela – ali ovaj odgovor je bio veoma nesrazmeran i neselektivni. Hiljade palestinskih civila su već mrtve, civilna imovina je u velikoj meri uništena, a više od milion stanovnika Gaze raseljeno.

Organizacije za ljudska prava i stručnjaci UN-a počeli su da se pozivaju na jezik etničkog čišćenja, pa čak i genocida, to je njihova velika zabrinutost zbog akcija Izraela.

Međunarodno krivično pravosuđe može igrati ulogu u rešavanju ovih neprekidnih zločina i u ovom trenutku Kan drži ključ. Ima priliku da pravdu za žrtve stavi ispred realpolitike.

Postoji dragocena simbolika u međunarodnom tužiocu koji priznaje patnju žrtava, kao što je to učinio kada je nedavno posetio prelaz Rafa, naglašavajući potrebu da se osigura da je „zakon na prvoj liniji fronta“ u Gazi.

Trenutno je Bliski istok na smrtonosnoj provaliji, a kako kaže Rimski statut MKS-a, „teški zločini ugrožavaju mir, bezbednost i dobrobit sveta“. Ključni sledeći korak biće traženje naloga za hapšenje političkih i vojnih lidera, bilo iz Hamasa ili Izraela – a zaštitni plašt američke moći ne bi trebalo da ih štiti od odgovornosti.

Konačno, nadamo se da MKS može ne samo da podseti one na moćnim pozicijama da se pridržavaju međunarodnog prava, već i da pruži suštinsku pravdu žrtvama u kontekstu u kojem je nekažnjivost preovladavala predugo.