Bliskoistočni rat i pukotine u nemačkom društvu

Njegovi gosti govorili su o dubokom raskolu u nemačkom društvu, piše Dojče vele.

Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer pozvao je ljude na otvorenu diskusiju, ali je na početku imao nekoliko napomena. Prva je bila: „Nećemo tolerisati antisemitizam u ovoj zemlji“. Štajnmajer je uveravao Jevreje da „ova zemlja neće mirovati sve dok vi budete morali da se plašite za svoju bezbednost i bezbednost svoje dece“.

Druga izjava bila je upućena „palestinskoj zajednici“ u zemlji: „Ne sme biti antimuslimanskog rasizma i opšte sumnje prema muslimanima“. Međutim, nemački predsednik je tu najavu kombinovao sa apelom: „Ne dozvolite da vas Hamasovi saučesnici eksploatišu. Govorite u svoje ime. Odbacite teror.“

Alarmantan porast antisemitskog nasilja

Ove jeseni u Nemačkoj se vode burne rasprave o ratu na Bliskom istoku. Od napada na Izrael od strane islamističke palestinske organizacije Hamas 7. oktobra, stručnjaci izveštavaju o alarmantnom porastu antisemitskog nasilja.

Došlo je do žestokih propalestinskih demonstracija – praćenih masovnim policijskim intervencijama. Neki Jevreji se više ne usuđuju da izađu iz kuće i plaše se za bezbednost svoje dece. Istovremeno, muslimanska udruženja se žale na opštu sumnju prema migrantima i sve veću izopštenost.

Zbog toga se angažovao i nemački predsednik. „Rat na Bliskom istoku: za miran suživot u Nemačkoj“ – pod tim sloganom Štajnmajer je seo za sto sa dvanaest ljudi u predsedničkoj palati, dvorcu Belvi u Berlinu. Polovina gostiju bili su Jevreji, druga polovina muslimani. Svi oni predstavljaju projekte za jevrejsko-muslimansku saradnju.

A ono što su gosti preneli predsedniku Nemačke bilo je deprimirajuće. Oni uočavaju dubok raskol u društvu. Nije u pitanju ništa novo, ali je raskol dublji nego pre 7. oktobra. Emocije u tim zajednicama ključaju. Mihael First, predsednik jevrejskih zajednica u pokrajini Donja Saksonija godinama promoviše dijalog između Jevreja i Palestinaca. Sada, kaže on Štajnmajeru, „mnogi članovi zajednice mi govore da doživljavaju taj projekat kao nekakav šou“. Ono što se dogodilo u Izraelu sa napadom Hamasa, po njima je „prešlo sve granice – bilo je to najveće ubistvo Jevreja od Holokausta“.

Mnogi Jevreji su se povukli u svoju zajednicu. Dijalog jeste važan, ali je trenutno postao veoma komplikovan.

Opšta sumnja prema muslimanima i imigrantima

Derviš Hizardži imao je slična iskustva. Taj sin turskih imigranata vodi berlinski projekat „Krojcberška inicijativa protiv antisemitizma“. On se bori protiv mržnje i predrasuda u migrantskoj muslimanskoj zajednici glavnog grada Nemačke.

„U proteklih nekoliko nedelja primili smo 500 upita od nastavnika o tome kako da se nose s konfliktom u svojim školama“, preneo je on Štajnmajeru. Raspoloženje u mnogim školama je uzavrelo. Deca migranti-muslimani osećaju da su stavljena pod opštu sumnju od strane nemačkog većinskog društva. A škole su preopterećene temom – antisemitizam. „Ako tu decu i mlade stigmatizujemo, ako ne uspemo da ih uključimo, onda će ta deca raskrstiti sa Nemačkom“, upozorio je Hizardži.

Štajnmajer je pak uzdržan u dijalogu. Fokusira se na to da gostima postavlja pitanja. On pita 102-godišnju Margot Fridlender, koja je preživela Holokaust, šta bi rekla Jevrejima koji sumnjaju da li je još uvek moguće živeti u Nemačkoj. Pitao je ostale učesnike da li će njihovi projekti da trpe zbog trenutne situacije. Povremeno poziva na empatiju i hvali inicijative za njihovu hrabrost i rad. I uverava sve strane u njihovu pripadnost zemlji. „Današnja Nemačka je kosmopolitska, raznolika zemlja“, kaže. Trudi se da ohrabri i pruži moralnu podršku. Njegovi gosti to cene, ali u isto vreme stvarnost deluje poražavajuće.

Samo dan ranije, nekoliko udruženja i naučnika dalo je sumornu sliku antisemitskih incidenata u Nemačkoj. Na zajedničkoj konferenciji za novinare poverenika nemačke vlade za antisemitizam i šefa memorijala Holokausta „Kuća Vanzejske konferencije“, menadžer projekta Fondacije Amadeu Antonio, Nikolas Lele, izneo je gorku ocenu u svom izveštaju „Antisemitizam – slika situacije“.

Naučnica Beate Kuper upozorila je na konferenciji za novinare da se, s obzirom na trenutnu situaciju na Bliskom istoku, ne treba fokusirati isključivo na muslimanske migrante: „To jeste tačno i važno, ali ne bi trebalo da odvlači pažnju od činjenice da je antisemitizam prvenstveno desno od političkog centra.“ A sa Alternativom za Nemačku (AfD) postoji desničarska partija koja je odgovorna za pukotine u nemačkoj kulturi sećanja.

„Sto milijardi za obrazovanje protiv mržnje!“

Šta učiniti u borbi protiv antisemitizma i neprijateljstva prema muslimanima? Na okruglom stolu koji je sazvao nemački predsednik došlo je do konsenzusa oko jedne tačke: ništa ne funkcioniše bez obrazovanja. Razočaranje gostiju politikom je jasno i glasno: žale se da se to pitanje godinama ne shvata ozbiljno. Da svuda nedostaje dobrih ponuda – naročito kada su u pitanju važne teme kao što su antisemitizam i antimuslimansko raspoloženje. I da je posledice teško predvideti.

„Ako odmah ne prikupimo sto milijardi evra i ne uložimo ih u obrazovanje, onda nećemo moći da se nosimo sa svim tim“, upozorava Derviš Hizardži. „Ove pukotine u društvu su egzistencijalne, isto kao i klimatska kriza.“

Na kraju sastanka sa Frank-Valterom Štajnmajerom, Hizardži je uputio apel predsedniku: „Gospodine Štajnmajer, hajde da pozovemo na ’Marš tišine’. Izađimo zajedno na ulice i izrazimo bol koju osećamo.“ Za to je dobio blagonaklonu zahvalnost nemačkog šefa države. Ali ne i obećanje.