„Bliži se krah“: O najvećoj pretnji u 2025. progovorili i ruski eksperti, Putin će biti prisiljen da zaustavi pohod na Ukrajinu?

„Bliži li se skori krah ruske ekonomije“, pita se u svojoj analizi nezavisni ruski portal Novaja gazeta Europa.

Ekonomski analitičari s kojima su razgovarali, predviđaju u 2025. osiromašenje ruskog stanovništva, odnosno pad standarda i platežne moći te neobuzdani rast cena.

Rusi su poslednjih godina ipak naučili da žive bogatije i bez nestašica, uz rast standarda, tako da su stasale generacije koje se ne sećaju siromaštva, redova i nestašica iz vremena SSSR-a.

Zbog toga je i sociološko i političko pitanje kako će se te nove generacije nositi ako se vrate, čak i na umerenom nivou, ta sovetska vremena. Iako se vojna industrija još drži, Rusiju čeka, prema predviđanjima, ili „rast bez razvoja“ ili „stagflacija – stagnacija proizvodnje uz stalni rast inflacije“.

Stoga je za nadolazeću „ekonomsku 2025.“ profesor Branislav Slančev sa Univerziteta San Diego u Kaliforniji rekao da „ruska privreda ne može podneti vojne izdatke koje zahteva Putin“ a da se to ne odrazi na celokupnu ekonomsku situaciju koja se kreće na rubu izdržljivosti.

Upravo takve prognoze nateraće Putina na kakve-takve mirovne pregovore ili, pak, na zamrzavanje sukoba kako bi u tom razdoblju uspeo oporaviti ekonomiju.

Putin se sve ovo vreme hvalio rastom BDP-a i ismevao je sankcije, ali taj je rast bio samo zbog vojne industrije, koja takođe više ne može pratiti takav tempo proizvodnje.

Prema jednom od glavnih ekonomskih kanala, MMI, stopu inflacije ne nazivaju katastrofom, nego kažu kako je za to nemoguće „pronaći pravi termin“.

Neki ekonomisti, poput Konstantina Sonina, kažu da cene rastu dvostruko brže nego što izveštava ruska državna statistička agencija Rosstat.

Aleksandar Isakov, ekonomski stručnjak za Rusiju, srednju i istočnu Evropu, za Bloomberg Economic je rekao da će ruski potrošači sledeće godine morati štedeti novac jer Vladimir Putin neće moći garantovati, kako se kaže u Rusiji, „i topove i maslac“.

Doktor ekonomskih nauka Igor Lipsic u intervjuu za Novaja gazetu Europa predviđa ne samo pad prihoda, nego i nestašicu robe, odnosno povratak na stara „vremena deficita“ kao rezultat nastojanja vlasti da kontrolišu i regulišu galopirajuće cene.

Razlozi ovakvih apokaliptičnih prognoza su činjenica da sankcije ipak polako počinju delovati, bez obzira na mnoge kanale kojima ih Rusija uspeva zaobići, zatim militarizacija ekonomije te cene energenata, pogotovo nafte, koje su sve nestabilnije.

Padne li njihova cena u 2025. na manje od 60 dolara za barel, ruski proračun naći će se u „banani“.

Pogotovo je u Kremlju porasla zabrinutost jer je veću proizvodnju nafte najavio Donald Tramp, ali i Saudijska Arabija.

Uz to, predviđa se da bi i Kina i SAD mogli upasti u ekonomske probleme, što automatski znači pad cene energenata, a to će se još drastičnije odraziti upravo na rusku ekonomiju.

Name, Rusija je gubitak evropskog energetskog tržišta nadomestila prodajom u Kinu – doduše, po dampinškim cenama koje je pokrivala količinom, ali Kina već ima dovoljno nafte, pa čak i rusku preprodaje po višim cenama.

Bude li to tako, ruska će ekonomija još brže skliznuti u recesiju. Glavna ekonomistica T-investicija Sofija Donjec za Novaju gazetu prognozira da bi se „ruske zlatne rezerve“, ako cena barela padne na 50 dolara, mogle iscrpiti za samo godinu dana!

Smatra da država može tome doskočiti na tri načina: smanjivanjem rashoda, odnosno da živi prema mogućnostima, povećanjem poreza i opterećivanjem industrije, stanovništva i oligarha ili da jednostavno „doštampava rublje“, a što to znači, ne treba niti govoriti.

Kad je reč o rublji, iako je u 2023. uspevao zadržati nivo, pa čak i rasti u odnosu na dolar i evro, u 2024. je zabeležen usporen, ali stalni pad u odnosu na te dve najjače svetske valute, koji će se u 2025. godini još jače nastaviti.

Ruska ekonomija praktički je postala ratna.

Zbog boljih plata ratna industrija ima višak radnika, a uz rekordnu nezaposlenost – jer u ratnim delovanjima angažovano je više od milion radnosposobnih ljudi, a gubici, poginuli i ranjeni, veći su od 600 hiljada – oseća se nedostatak radne snage u ostalim granama industrije i poljoprivrede.

Čak i režimski stručnjaci govore da Rusija mora potražiti radnu snagu na „gastarbajterskom tržištu“, koje je Rusija počela zatvarati, ili u Severnoj Koreji.

Finansijski stručnjak Oleg Vjugin u intervjuu za RTVi izjavio je da će prihodi prestati rasti, a nekima će i pasti.

Problem je to što 40 posto proračuna ide na vojne potrebe, a to je gotovo više nego što je bio „ratni proračun“ SSSR-a na vrhuncu utrke u naoružanju i u jeku invazije na Afganistan, tokom hladnog rata.

Ruska ekonomija nastavila je da pati od dečjih bolesti SSSR-a – „bombe i rakete su naučili raditi, ali automobile, frižidere, tostere i kompjutere nisu“.

I to je boljka koju nikad nisu uspeli nadići, a sada kad više nema uvoza tehnologije, hrane i proizvoda široke potrošnje sa Zapada, pojavljuje se nestašica i primetna je sve veća zavisnost o kineskim proizvodima, a to Rusiju čini taocem Kine.

Ruski vojni analitičar Jurij Fjodorov navodi da ruska vojna industrija ne stigne kompenzovati ratne gubitke tenkova, drugih vojnih vozila i dobrog dela artiljerije, a fabrike ne mogu isporučivati protivazdušne sisisteme kolike su potrebe zbog sve jačih i efikasnijih ukrajinskih napada bespilotnim letelicama i dronovima.

Problem je i u drastičnom padu investicija ili kineskim investicijama koje dugoročno mogu stvoriti nedodirljive „kineske oaze“ na koje ruska ekonomija i, još gore, politika neće imati uticaja.

No, dok Rusija sklapa tenkove i širom sveta traži rezervne delove za vojne avione, rizikuje propustiti sledeći tehnološki skok, čime će još više zaostajati za razvijenijim zemljama, zaključuje Novaja gazeta.

Prema njihovim navodima, krajem 20. veka upravo se to dogodilo s kompjuterskom revolucijom: Rusija još uvek nema vlastitu proizvodnju komponenti za elektroniku.

Sada će se, kako kaže ekonomist Ruben Enikolopov, „eksponirati“ zaostajanje u jednoj od najperspektivnijih industrija: području veštačke inteligencije.

„Nemoguće je raditi u izolaciji. To su tehnologije koje zahtevaju punu uključenost u globalne procese i globalnu saradnju“, objasnio je Enikolopov. Novaja gazeta pita se kako će Rusija nadoknaditi taj tehnološki zaostatak, pogotovo uz oslanjanje na najarhaičnije režime, poput Irana i Severne Koreje.

„S vremenom će Rusi imati sve manje pristupa tehnološkim dostignućima koja već postoje, a koja će i dalje biti dostupna razvijenim zemljama.

Kvalitet života takođe će patiti zbog činjenice da će Kremlj verovatno morati rezati „nevojne“ troškove i povećati poreze.

Bez toga je malo verovatno da će moći održavati resurse i rezerve izdržljivosti“, zaključuje ruski nezavisni portal Novaja gazeta Europa.